Sutra počinju Dani savremenog plesa, festival koji je nastao iz želje da se i u Bosni i Hercegovini razvije ova umetnost, a uz pomoć kolega iz Beograda
Festival Dani savremenog plesa u Sarajevu je rezultat pozitivne prakse. Konkretno, u pitanju je saradnja Instituta za umetničku igru iz Beograda, i udruženja „Živimo balet“ iz Sarajeva započeta prošle godine, iz koje je nastao pomenuti festival.
Sutra će biti svečano otvoreno njegovo ovogodišnje izdanje na sceni Sarajevskog ratnog teatra 18. juna predstavom „Darija“ francuske umetnice Sophie Bosquet, koju je i beogradska publika imala prilike da vidi u okviru ovogodišnjeg Festivala Sola.
Festival je nastao iz udruženja „Živimo balet“ koji je pre pet godina u Sarajevu pokrenula Nataša Hajdarević i okupila partnere iz regiona i Evrope. A sve to, kako kaže za „Vreme“, u „želji da u Bosni i Hercegovini podstakne savremeni ples, zato što gotovo da ga i nema“. Organizovano je nekoliko rezidencijalnih programa tokom kojih je nastalo nekoliko projekata.
A onda se ispostavilo da je „istovremeno bilo potrebno edukovati i publiku, koja nije imala kontakt sa savremenim plesom“, kaže Nataša Hajdarević, pa je tako, u razgovorima sa Aleksandrom Ilićem profesorom Instituta za umetničku igru iz Beograda, došlo i do ideje o osnivanju festivala.
„Predstave su besplatne, namerno, kako bi došlo što više ljudi i upoznalo se sa savremeninim plesom“, kaže Nataša Hajdarević.
Koreograf Aleksandar Ilić i profesor Instituta kaže za „Vreme“ da „kako je osnovna delatnost Instituta za umetničku igru iz Beograda – edukacija, prirodno je bilo da dođe do saradnje u pomoći oko saveta, stručnog kadriranja i pomoći oko uspostavljanja Dana savremenog plesa s ciljem ne samo promocije savremene igre, već i stvaranja nove publike odnosno edukcije iste.“
Objašnjava da Institut kao koorganizator „predlaže projekte iz Srbije i regiona, i ustupa svoje profesore i saradnike za edukacione programe“, i navodi da iz Beograda ove godine dolazi solo predstava Dušice Pejić „Kinetički crteži“ i „Na koncu“ koreografkinje Mine Ćirić.
Naslov festivala „Ujedinjeni kroz ples“ sugeriše, kaže Hajdarević, da je umetnička igra univerzalni jezik svih ljudi, i da ne predstavlja prepreku u razumevanju.
Aleksandar Ilić kaže da se „na taj način biraju aktuelne predstave umetnika iz regiona i sveta, ne zapostavljajući produkciju BiH, podjednako i u instituciji poput baleta Narodnog pozorišta u Sarajevu, i na nezavisnoj plesnoj sceni koja se u ovoj zemlji tek stvara“. Primer pomenute zastupljenosti institucije i nezavisne scene su baleti „Bolero“ i Karmen“ Baleta Narodnog pozorišta iz Sarajeva i presna predstava o femicidu „Žena“ mlade umetnice Sare Đurić iz Bosne Hercegovine.
Iz Crne Gore i Severne Makedonije dolaze Natalija Trifunović i Bisera Dimčeva sa plenom predstavom „Jezgr(o)“.
Dani savremenog plesa traju do 22. juna.
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
