Prema rezultatima PISA testa koji sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj(OECD), srednjoškolci iz Srbije nalaze se na 41. mestu, istom na kom su bili i pre tri godine, na koliko se ovaj test sprovodi. Istraživanje OECD-a nosi naziv PISA-studija (skraćeno od Programme for International Student Assesment). Suština projekta je utvrđivanje stepena sposobnosti i znanja kojima raspolažu petnaestogodišnjaci, sposobnosti i znanja neophodnih za njihovo efikasno uključivanje u društvo. Jednostavno rečeno, zadatak PISA-studije je da utvrdi koliko su petnaestogodišnjaci osposobljeni da znanja stečena u osnovnoj školi praktično primene, što direktno upućuje na to da rezultati PISA zapravo ukazuju na efikasnost obrazovnog sistema. Pošto su rezultati koje su ostvarili učenici prvih razreda srednjih škola izazvali veliku pažnju medija i javnosti, „Vreme“ objavljuje neke od zadataka koji su se našli na testiranju. Svaki zadatak sastoji se od nekoliko pitanja, koja imaju za cilj da utvrde različite sposobnosti (razumevanje naučnih pojmova, praktičnu primenu znanja stečenog u školi na situacije u svakodnevnom životu, i slično). Zanimljivo je da ne postoji samo jedan tačan odgovor, već je ključ za bodovanje znantno složeniji, s obzirom na to da u pojedinim zadacima učenici treba da obrazlože zašto su se opredelili za neki od ponuđenih odgovora. „Vreme“ će u narednom broju objaviti odgovore i ključ za njihovo ocenjivanje. Svaki zadatak prati i tabela u kojoj učenici treba da zaokruže u kojoj ih meri interesuju pitanja u vezi sa zadatkom.
Zadatak: Genetski modifikovani usevi
Trebalo bi zabraniti genetski modifikovan kukuruz
Udruženja za zaštitu prirode zatražila su da se zabrani nova vrsta genetski modifikovanog (GM) kukuruza.
GM kukuruz je otporan na jedan nov, veoma jak herbicid koji uništava biljke običnog kukuruza. Taj novi herbicid uništava većinu korova koji raste na kukuruznim poljima.
Predstavnici udruženja izjavljuju da će primena tog novog herbicida na GM kukuruz naneti štetu okruženju, budući da je korov izvor ishrane za male životinje, naročito za insekte. Pristalice upotrebe GM kukuruza odgovaraju da je naučna studija pokazala da se to neće dogoditi.
Navodimo neke detalje iz naučne studije koja je pomenuta u gornjem članku:
– Kukuruzom je zasejano 200 njiva širom zemlje.
– Svaka njiva je podeljena na dva dela. Na jednoj polovini uzgajan je genetski modifikovan kukuruz tretiran novim jakim herbicidom, a na drugoj polovini uzgajan je običan kukuruz, tretiran običnim herbicidom.
– Nađen je približno isti broj insekata na GM kukuruzu, tretiranom novim herbicidom, kao i na običnom kukuruzu, tretiranom običnim herbicidom.
Pitanje 1:
Koje su faktore naučnici namerno menjali u okviru naučne studije pomenute u članku? Zaokruži Da ili Ne za svaki od navedenih faktora.
Da li je ovaj faktor namerno menjan u studiji? Da ili ne?
Broj insekata u okruženju. Da / Ne
Vrste korišćenih herbicida. Da / Ne
Pitanje 2:
Kukuruzom je zasejano 200 njiva širom zemlje. Zašto su naučnici koristili više od jedne lokacije?
A. Da bi više zemljoradnika moglo da isproba novi GM kukuruz.
B. Da se vidi koliko se GM kukuruza može uzgajati.
C. Da bi GM kukuruzom prekrili što je moguće više površina.
D. Da bi mogli da prate rast kukuruza koji je uzgajan u različitim uslovima.
Pitanje 3:
GM kukuruz, tretiran novim jakim herbicidom, posejan je na jednoj polovini svake njive, dok je na drugoj polovini posejan običan kukuruz, tretiran običnim herbicidom.
Zašto korišćenje svake njive na ovaj način čini studiju objektivnom?
Zadatak: Preparati za sunčanje
Maja i Dejan se pitaju koji preparat za sunčanje obezbeđuje najbolju zaštitu njihovoj koži. Preparati za sunčanje imaju zaštitni faktor (ZF) koji pokazuje u kojoj meri oni apsorbuju ultraljubičasto zračenje iz sunčeve svetlosti. Preparati za sunčanje sa visokim ZF štite kožu duže nego preparati sa niskim ZF.
Maja je smislila način da uporedi različite preparate za sunčanje. Dejan i ona su sakupili sledeći materijal:
– dva lista prozirne plastike koji ne upijaju sunčevu svetlost;
– list papira osetljiv na svetlost;
– mineralno ulje (M) i jednu kremu sa cink-oksidom (ZnO);
– četiri različita preparata za sunčanje koja su označili sa S1, S2, S3 i S4.
Maja i Dejan su koristili mineralno ulje zato što ono propušta gotovo svu sunčevu svetlost i cink-oksid zato što on sunčevu svetlost skoro u potpunosti blokira.
Dejan je stavio po jednu kapljicu od svake supstance u krugove nacrtane na jednom od plastičnih listova, a zatim ga je pokrio drugim plastičnim listom. Položio je tešku knjigu na listove da ih bolje pritisne.
Zatim je Maja stavila plastične listove preko papira osetljivog na svetlost. Papir osetljiv na svetlost menja boju od tamnosive do bele (ili svetlosive) zavisno od toga koliko je vremena izložen sunčevoj svetlosti. Na kraju je Dejan stavio listove na sunčano mesto.
Pitanje 1: Koji od sledećih iskaza predstavlja naučni opis uloge koju imaju mineralno ulje i cink-oksid pri poređenju efikasnosti preparata za sunčanje?
A Mineralno ulje i cink-oksid su faktori koji se testiraju.
B Mineralno ulje je faktor koji se testira, a cink-oksid je kontrolna supstanca.
C Mineralno ulje je kontrolna supstanca, a cink-oksid je faktor koji se testira.
D I mineralno ulje i cink-oksid su kontrolne supstance.
Pitanje 2: Na koje od sledećih pitanja su Maja i Dejan pokušali da odgovore?
A Kakvu zaštitu svaki preparat za sunčanje nudi u poređenju sa ostalim?
B Kako preparati za sunčanje štite kožu od ultraljubičastih zraka?
C Da li među preparatima za sunčanje postoji neki koji štiti manje od mineralnog ulja?
D Da li među preparatima za sunčanje postoji neki koji štiti više od cink-oksida?
Pitanje 3: Zašto je drugi list plastike pritisnut?
A Da se kapljice ne osuše.
B Da se kapljice što više razmažu.
C Da se kapljice zadrže u unutrašnjosti krugova.
D Da bi kapljice imale jednaku debljinu.
Pitanje 4: Papir osetljiv na svetlost je tamnosive boje; on postaje svetlosiv kada se izloži slaboj sunčevoj svetlosti i beo kada se izloži jakoj.
Koja od sledećih shema predstavlja rezultate koji su mogli biti dobijeni? Obrazloži svoj izbor. (Slika desno)
Zadatak: Meri Montegju
Pročitaj sledeći novinski članak i odgovori na pitanja.
Istorija vakcinacije
Meri Montegju je bila lepa žena. Preživela je velike boginje 1715. godine, ali su joj ostali ožiljci. Boraveći u Turskoj 1717, zapazila je jedan postupak, nazvan pelcovanje, koji je u toj zemlji često primenjivan: grebanjem se pod kožu zdravih, mladih ljudi unosi oslabljen virus velikih boginja. Kod njih se posle toga razvije bolest ali, u većini slučajeva, u blagom obliku.
Meri Montegju je bila toliko uverena u bezbednost ovih pelcovanja da je dozvolila svom sinu i ćerki da se pelcuju.
Godine 1796, Edvard Džener se poslužio pelcovanjem slične bolesti, kravljih boginja, da bi proizveo antitela protiv velikih boginja. U poređenju sa pelcovanjem velikih boginja, u ovom postupku je bilo manje sporednih efekata, a pelcovana osoba nije mogla da zarazi druge. Ovaj postupak je poznat kao vakcinacija.
Pitanje 1:
Protiv kojih vrsta bolesti se vakcinišemo?
A Naslednih bolesti, kao što je hemofilija.
B Bolesti koje izazivaju virusi, kao što je polio.
C Bolesti koje su prouzrokovane poremećajima u funkcionisanju organizma, kao što je šećerna bolest.
D Svih bolesti za koje ne postoji lek.
Pitanje 2:
Ukoliko se životinje ili ljudi razbole usled određene bakterijske infekcije, a zatim ozdrave, obično više ne obolevaju od bolesti koju izaziva ova vrsta bakterije.
Šta je tome uzrok?
A Telo ubija sve bakterije koje mogu izazvati istu vrstu bolesti.
B Telo proizvodi antitela koja ubijaju tu vrstu bakterija pre nego što se razmnože.
C Crvena krvna zrnca ubijaju sve bakterije koje mogu izazvati istu vrstu bolesti.
D Crvena krvna zrnca hvataju sve bakterije te vrste i odstranjuju ih iz tela.
Pitanje 3:
Navedi jedan razlog zašto je preporučljivo da se, pre svega, mala deca i stari ljudi vakcinišu protiv gripa.
Zadatak: Kisele kiše
Na fotografiji su Karijatide, statue koje su postavljene na Akropolju u Atini pre više od 2500 godina. Statue su isklesane u mermeru (vrsta kamena). Mermer se sastoji od kalcijum-karbonata.
Godine 1980, originalne statue, koje su kisele kiše razjedale, premeštene su u unutrašnjost akropoljskog muzeja i zamenjene su kopijama.
Pitanje 1: Obične kiše su blago kisele zato što upijaju ugljen-dioksid iz vazduha. Kisele kiše su kiselije od običnih kiša zato što upijaju i druge gasove, kao što su oksidi sumpora i oksidi azota.
Odakle potiču ti oksidi sumpora i oksidi azota koji se nalaze u vazduhu?
Efekte kiselih kiša na mermer možemo simulirati tako što ćemo ostaviti komadiće mermera da prenoće u sirćetu. Sirće i kisele kiše imaju približno isti stepen kiselosti. Kada se komadić mermera stavi u sirće formiraju se mehurići gasa. Masu suvog komadića mermera možemo izmeriti pre i posle eksperimenta.
Pitanje 2: Komadić mermera imao je masu od 2,0 grama pre nego što je ostavljen da prenoći u sirćetu. Sutradan je komadić izvađen i ostavljen da se suši. Kolika će biti masa suvog komadića mermera?
A Manja od 2,0 grama
B Tačno 2,0 grama
C Između 2,0 i 2,4 grama
D Više od 2,4 grama
Pitanje 3: Učenici koji su izveli ovaj eksperiment ostavili su komadiće mermera da prenoće i u čistoj (destilovanoj) vodi.
Objasni zašto su učenici uveli i ovu etapu u svoj eksperiment.
Zadatak: Fizičke aktivnosti
Redovno, ali umereno, bavljenje fizičkim aktivnostima dobro je za zdravlje.
Pitanje 1: Koje su prednosti redovnog bavljenja fizičkim aktivnostima? Zaokruži Da ili Ne za svaki od iskaza.
Da li je ovo prednost redovnog bavljenja fizičkim aktivnostima:
Fizičke aktivnosti deluju preventivno protiv bolesti srca i poremećaja u cirkulaciji. Da / Ne
Fizičke aktivnosti vode ka zdravoj ishrani. Da / Ne
Fizičke aktivnosti pomažu da se izbegne gojaznost. Da / Ne
Pitanje 2:
Šta se dešava sa mišićima tokom vežbanja? Zaokruži Da ili Ne za svaki od iskaza.
Da li se ovo dešava sa mišićima tokom vežbanja? Da ili ne?
Dotok krvi u mišiće se povećava. Da / Ne
Stvara se mast u mišićima. Da / Ne
Pitanje 3:
Zašto moraš da dišeš jače u toku neke fizičke aktivnosti nego kada se tvoje telo odmara?
