U bulevaru Fer ouks, u predgrađu Sakramenta, na broju 6151 nalazi se prostrana jednospratnica u fasadnoj cigli i staklu, sa malim, uredno potkresanim travnjakom. Ova zgrada je sedište Centra za prirodnjačke studije (Center for Natural Studies), neprofitne nevladine organizacije koja se bavi promocijom kreacionizma – objašnjenja o nastanku Zemlje i ljudi opisanom u Bibliji. Sve bi to i dalje bilo predaleko od Srbije i njenih problema da utemeljivač ovog centra nije Miroljub Petrović, najpoznatiji srpski kreacionista i teoretičar zavere, u Americi od milošte zvani Majkl. Petrović je 2000. izbačen sa poslediplomskih studija Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu zbog „nenaučnih, naivnih i konfuznih“ stavova i javnog zalaganja za kreacionizam u emisijama jagodinske TV Palme. Neki od Petrovićevih „naučnih“ stavova govore da postoje divovi, da su se ljudi još pre biblijskog Potopa bavili genetskim inženjeringom, te da su dinosaurusi još živeli u vreme ljudi i, delimično, bili pripitomljeni.
Svetskoj javnosti ovaj kreacionista postaje poznat u maju prošle godine kada je tokom posete Holandiji snimio tamošnje brane na Severnom moru, te izjavio da ima saznanja da grupa srpskih intelektualaca planira miniranje tih brana i potapanje Holandije ukoliko smesta iz Sheveningena ne budu oslobođene „patriote Šešelj, Mladić i Karadžić“. Zbog tih izjava, Petrović je priveden u Beogradu, a kasnije je u medijima govorio da je sve bila šala. Tokom svojih holandskih odiseja, Petrović se 2010. navodno sastao sa Kapetanom Draganom i nudio mu pribežište u Izraelu. U biografiji nabijenoj „patriotizmom“, ovaj kvazinaučnik je učestvovao i u tribinama Dveri koje osuđuju Darvinovu teoriju evolucije – i o tome je javnost bila dobro obaveštena. Sa druge strane, mediji su samo ovlaš prelazili preko Petrovićevog obrazovnog biznisa, koji je u međuvremenu grupi ljudi pribavio više stotina hiljada evra.
„KONDOMI NE RADE„: Nataša Dragić (19) želi da postane savetnik neke javne ličnosti – ova brucoškinja je zato i upisala Fakultet za estetiku i kozmetologiju koji je u sastavu Univerziteta prirodne medicine. „Iako sam tek na početku, jako sam zadovoljna izborom jer mi je fakultet već pružio brojne susrete sa estradnim ličnostima na revijama i promocijama“, rekla nam je Nataša. Ona navodi da je sedište univerziteta u Njujorku i da studenti „dobijaju američku diplomu koja je priznata širom sveta i kod nas“ i da čak imaju i „američki indeks“. Na molbu da nam otkrije odakle joj informacija o globalnoj priznatosti diplome, Nataša kaže da je to čula od profesora, ali ne želi da ga imenuje bez njegove saglasnosti. Tu saglasnost teško da bi dobila – naime, na naš zvanični upit gde je fakultet akreditovan i priznat, sa Univerziteta su odgovorili da „imaju veoma loša iskustva sa novinarima tako da ne mogu da odgovore na zahtev“. Na slične zahteve će, kaže, odgovoriti kada se situaciju u društvu promeni. Kako smo rešili da ne čekamo da se situacija u društvu promeni, na istu adresu obratili smo se predstavljajući se kao potencijalni student. Tada smo dobili više nego značajne odgovore koji slede u tekstu.
Institut prirodne medicine (na engleskom predstavljen kao University: Natural Medicine) osnovan je 2009. godine, ali nije jasno gde, osim u glavama svojih utemeljivača i na internetu. Na prezentaciji ovog, navodno američkog i navodno univerziteta, piše da mu je sedište u Ričmond hilu, Njujork, i to na broju 8786 u 116. ulici. Bela porodična dvospratnica na toj adresi više liči na kuću iz koje će Homer Simpson svakog momenta krenuti na posao, a manje na obrazovnu ustanovu. „Fakultet je registrovan na pomenutoj adresi privatne kuće gde se nalazi sedište i kancelarija. Pošto su studije online, nema potrebe za većim prostorijama, učionicama…“, ovako je na upit, koji smo podneli kao zainteresovani student, odgovorio Petar Kalezić, sekretar Instituta za prirodnu medicinu. Tako se nominalno iz kuće u predgrađu Njujorka budućim studentima obećavaju velika znanja i priznate diplome, čak i doktorat prirodne medicine, studije za antistres terapeuta, šminkera (make up artist) i savetnika poznatih.
Kada je u pitanju prirodna medicina, školarine se kreću od 950 do 1250 evra, a doktor prirodne medicine moguće je postati iz fotelje. Srpska verzija sajta za to velikodušno nudi svu potrebnu literaturu – besplatno! U ovoj nadrilekarskoj bibliografiji našlo se mesta i za uradke doktorke Lorin Dej Kondomi ne rade i Unapredite vid – odbacite naočari, zatim za Kuvar sudnjeg dana Tonija Radića, i druga dela sličnog renomea. Predavanja ne postoje, ispiti se takođe polažu onlajn i to, kako je objašnjeno na sajtu Instituta, „tako što student za svaki ispit dobija dva Word dokumenta – u jednom se nalaze pitanja, a u drugi treba da upiše odgovore“ i pošalje ih na mejl adresu fakulteta. Na ovaj način bilo ko može doktorirati samo ako uloži nešto vremena i, naravno, 3400 evra. Novac, kako je u prepisci objasnio Kalezić, može da se uplati preko PayPala, ali fakultet ima razumevanja te će omogućiti plaćanje i putem Western Uniona ili nekog drugog transfera novca.
AKREDITOVALI SAMI SEBE: Rečene studije su po raznim internet forumima reklamirane kao „proverene“, „jedinstvene u Evropi“, a uvek se u prvi plan isticalo da je fakultet američki, odnosno akreditovan u SAD. Američko ministarstvo obrazovanja (Department of Education) ima detaljnu bazu podataka o visokoškolskim ustanovama u zemlji. Ipak, čak ni ta, najopširnija lista, nema podataka o Univerzitetu prirodne medicine. Ni liste u državama Njujork (gde je navodna adresa kancelarije Univerziteta) i Kalifornija (gde je osnovan Centar za prirodnjačke studije) ne pružaju više informacija. Kako osnivači tvrde da je fakultet priznat u svim zemljama EU, proverili smo i nemačku datoteku anabin.kmk.org – koja takođe ne priznaje studije Univerziteta prirodne medicine. Petar Kalezić navodi da ne zna da li je fakultet priznat u Nemačkoj, te da je diploma pre svega namenjena otvaranju privatne prakse: „Za otvaranje takve vrste delatnosti nije potrebna nikakva diploma za registraciju, jer se takve institucije svuda u svetu registruju kao udruženja građana koja se bave zdravstveno-edukacionim poslom, savetovanjem ljudi i slično. Diploma je potrebna zbog pacijenata i ljudi koji dolaze da se savetuju i leče, jer će oni postaviti pitanje: ‘Gde ste studirali i šta ste završili?’ Ono što znamo jeste da naši studenti iz Nemačke rade privatno vrlo uspešno.“
Na pitanje gde je zapravo akreditovan fakultet čiji je sekretar, Kalezić je odgovorio: „Grupa lekara iz Amerike i Evrope je osnovala organizaciju za dodelu akreditacija The International Accreditation Board for Studies in Natural Medicine, a naš fakultet ima akreditaciju te organizacije.“ Iako „internacionalno“ ime uliva poverenje, ova fiktivna „organizacija za dodelu akreditacija“ zapravo je i uparađena kako bi akreditovala fakultet koji to nije, fakultet koji ni u jednoj zemlji sveta ne može da dobije akreditaciju i dozvolu za rad. Naime, svako ko nešto bolje poznaje internet zna za stranicu whois.net. Na toj strani je moguće upisati bilo koju internet adresu na svetu i odmah videti podatke o datom domenu. Tako saznajemo da je stranica iabsnm.org (sajt The International Accreditation Board for Studies in Natural Medicine) registrovana na ime Željka Stanojevića, upitnog doktora nauka i navodnog stručnjaka za brojne oblasti, inače predavača svih fakulteta koji postoje u okviru Univerziteta prirodne medicine i, uz Miroljuba Petrovića, drugog stuba čitavog „biznisa“.
ČOVEK HILJADU ZANATA: Navodni diplomac hebrejskog jezika i književnosti iz Haife, Stanojević, pod lupu medija dolazi još 2001, nakon što je najuren sa Filološkog fakulteta gde je bio honorarni saradnik na Katedri za orijentalistiku. Do tada Stanojević nije pokazao nikakvo uverenje o diplomiranju, a sve je pravdao tromom izraelskom birokratijom. Ipak, pod pritiskom uprave fakulteta donosi uverenje Otvorenog univerziteta u Haifi u kojem doslovce piše da je imenovani, na osnovu tog uverenja, „stručno obrazovan i kvalifikovan da predaje na državnim kursevima hebrejskog jezika i osnovnim školama za odrasle“ – u prevodu, večernjim školama i kursevima jezika, a nikako na fakultetu. Stanojević iza sebe ima objavljen hebrejsko-srpski rečnik, zatim i prevod Biblije direktno sa hebrejskog jer je prevod Đure Daničića smatrao arhaičnim i lošim, te mističnu knjigu o Kumranskim spisima. Osim želje da podučava druge, mladi Stanojević teži i svom daljem obrazovanju – postdiplomske studije svršava na protestantskom Teološkom fakultetu u Novom Sadu, koji takođe nije u zvaničnom sistemu obrazovanja Republike Srbije. Sa ovog fakulteta takođe nisu odgovorili na pitanje čiju akreditaciju poseduju, a rubrika na sajtu posvećena akreditaciji je „u pripremi“.
U svojoj bogatoj karijeri, Stanojević osniva i Centar za hebrejski jezik i književnost. Već letimičan pogleda na sajt izaziva sumnje u tu neprofitabilnost. Stanojević nudi „usluge prevođenja“, kao i jednomesečne „kurseve hebrejskog jezika“ koji staju 120 evra. Da bi hiperbola bila potpuna, pri Centru postoji ni manje ni više nego Fakultet za hebrejski jezik i književnost koji je, pogađate, deo Centra za prirodnjačka istraživanja i Univerziteta prirodne medicine. Željko Stanojević se pojavljuje kao šef dve katedre, Odseka za Kumranske spise i drevne tekstove kao i Odseka za savremeni hebrejski jezik. Sve uplate studenti vrše na žiro-račun „neprofitnog“ udruženja. „Centar za hebrejski jezik i književnost je registrovan kao udruženje građana i po zakonu ima mogućnost da isplaćuje honorare osobama koje su angažovane da drže kurseve i seminare“, objašnjava Petar Kalezić, sekretar UPM-a, koji se u istoj funkciji pojavljuje i na samom Fakultetu za hebrejski. „Centar po svom statutu ima mogućnost da organizuje kurseve i seminare, a sa Fakultetom prirodne medicine je napravio dogovor da ako neko od polaznika položi određen broj kurseva (ispita), stiče pravo na dobijanje diplome našeg fakulteta. Dakle, Centar organizuje kurseve (određene predmete), i njihovo polaganje, a naš fakultet izdaje diplome.“
„U pitanju je recept za prevaru, utaju poreza i pranje novca kakav se često sreće u advokatskoj praksi“, kaže za „Vreme“ advokat Ivana Šaban. „Udruženja građana su neprofitne organizacije po definiciji i smislu i svaka lična dobit koja se ostvaruje preko njih je nezakonita“, dodaje ona. U datom slučaju, Željko Stanojević, osnivač Centra za hebrejski, isplaćuje samog sebe kao predavača. Formalno, Centar ostaje neprofitan, ali njegov osnivač i te kako profitira. Ivana Šaban citira i deo krivičnog zakonika koji prevaru karakteriše kao pribavljanje imovinske koristi dovođenjem u zabludu lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica. „Lažno prikazivanje činjenica, korišćenje naziva univerzitet, fiktivna američka akreditacija, obećanje poslovne perspektive i slično, nisu ništa drugo do dovođenje u zabludu budućih studenata radi pribavljanja velike količine novca“, objašnjava Ivana Šaban. Zaprećena kazna zatvora je od dve do deset godina.
ČEDA ČVORAK I BRANISLAV PERANOVIĆ: Sa hebrejskim se ne završava spektar kojim Univerzitet prirodne medicine izvlači paprene školarine i prodaje maglu. Fakultet za estetiku i kozmetologiju u Beogradu (smešten u Nušićevoj 12a – na istoj adresi kao i Centar za hebrejski) po cenama od 1500 do 1800 evra obučava buduće šminkere, relax terapeute i asistente javnih ličnosti. Nastavu izvode i školarine ubiraju ponovo „neprofitna“ udruženja građana (Centar za hebrejski, Centar za estetiku i kozmetologiju i Centar za estetiku i lepotu), dok je „američki“ Univerzitet prirodne medicine zadužen samo da štanca bezvredne diplome. Među nekoliko desetina predavača ovog fakulteta ističu se estradni menadžer Čeda Čvorak, vlasnik frizerske akademije Miki Panjković, kao i otac Branislav Peranović, koji je skinut sa liste predavača kada je „nepravedno optužen“ za ubistvo štićenika u njegovom centru za lečenje od zavisnosti. U oči pada i Ivana Stanojević, supruga Željka Stanojevića, ovde predstavljena kao saradnik u nastavi na predmetima masaže i otklanjanja bola. Među predavačima je, naravno, i sam Željko Stanojević, koji ovde fingira kao stručnjak za kurseve etike, administracije i zakonodavstva u salonu, menadžmenta i lingvoterapije.
Ni ovde nije kraj opusa sveznajućeg Stanojevića i njegove ekipe – oni nude brojne kurseve odvikavanja od pušenja, lečenja bolesti zavisnosti, psihoza, neuroza i depresija. „Za ovo su nadležni policija i tužilaštvo, koji bi trebalo da ispitaju i utvrde da li u konkretnom slučaju postoji sumnja da je reč o nadrilekarstvu, imajući u vidu činjenicu da se na njihovim sajtovima nudi izlečenje, a da su u pitanju lica koja nemaju odgovarajuću stručnu spremu“, kaže Ivana Šaban. Lečenje bolesti zavisnosti ili psihičkih oboljenja smeju da sprovode samo stručnjaci, a stručna sprema gospodina Stanojevića – čak i da je istinita – ne kvalifikuje ga da leči ljude. Izdajući lažne, bezvredne diplome, mastere i doktorate prirodne medicine, osnivači UPM-a navode mlade ljude da po Srbiji i svetu, sa upitnim znanjem, leče ljude i tako potencijalno i sami bave nadrilekarstvom.
A što krivično delo nesmetano i javno traje godinama, odgovorne su i nadležne inspekcije, policija i tužilaštvo koji nisu preduzeli ništa da spreče i kazne očiglednu prevaru. Novinari koji su do sada ispitivali slučaj uzalud su kucali na vrata Prosvetne inspekcije – ovo telo se proglasilo nenadležnim jer Univerzitet prirodne medicine i svi njegovi derivati nisu zvanične obrazovne ustanove priznate u Srbiji. „Na teritoriji Republike Srbije može da radi samo ona visokoškolska ustanova koja ima akreditaciju i koja je dobila dozvolu za rad Ministarstva prosvete. Inostrani univerziteti koji imaju akreditaciju neke druge države, ako žele da rade na teritoriji Srbije moraju podneti zahtev za dobijanje dozvole i tek tada početi sa radom. Pomenuti univerzitet nije se obraćao Ministarstvu“, piše u odgovoru Velimira Tmušića, načelnika Republičke prosvetne inspekcije. Advokat Ivana Šaban problem vidi u katastrofalnom funkcionisanju sistema. „Inspekcijama je najlakše da se oglase nenadležnim jer prepoznaju obaveze neke druge inspekcije i policije u delovanju ovakvih organizacija, a zapravo je reč o tome da ovde ima posla za nekoliko inspekcija i za policiju, i kada bi svako obavljao svoju dužnost, ne bi bilo prostora za ovakvu manipulaciju zakonima“, kaže ona. Ostaje da se vidi da li za ozbiljnu istragu inspekcija, policije i tužilaštva ima volje i vremena – ili je Miroslav Mišković okupirao sve istražne kapacitete.
