Heroj političke nekorektnosti

Februara 2009. javno je nazvao britanskog premijera Gordona Brauna jednookim škotskim idiotom i lažovom. Izjava je izazvala gnev Kraljevskog nacionalnog instituta za slepe i izvesnog broja premijerove škotske političke sabraće. Traženo je njegovo povlačenje iz programa Bi-Bi-Sija. Džeremi Klarkson je shvatio grešku i javno se izvinio zato što je premijera uvredio pominjući njegov hendikep sa vidom, ali je istakao: „Ne izvinjavam se zato što sam ga nazvao idiotom“.

To nije bilo sve. Neki mesec kasnije, u julu 2009, dok se pripremao za snimanje nove epizode serije Top Gir, premijera Brauna je nazvao „glupa p…a“. S obzirom na činjenicu da se emisija snima u prisustvu velikog broja ljudi, novinama nije bilo teško da doznaju za tu pikanteriju i objave je, uz podatak da je pomenuta kvalifikacija izrečena i pred kontrolorkom programa BBC 2 Dženis Hedlov. Javni servis demantovao je da je kontrolorka održala bilo kakvu bukvicu voditelju popularne emisije i stvar se ovog puta na tome završila. Zakratko, jer je Klarkson neku nedelju kasnije napisao otrovnu kolumnu o jezičkom licemerju koje je u javni govor Kraljevstva „primilo“ sve dojučerašnje skarednosti, ostavljajući prokaženom samo onu reč na „p“ (odnosno „c“ u engleskom).

Iz ovog primera lako je izvući zaključak da bi malo ko Džeremija Klarksona držao kao kućnog ljubimca, osim na televizijskom ekranu. Zato multimilionska publika gleda njegove emisije, među kojima je nesumnjivi šampion serija o automobilima i automobilizmu Top Gir koju već godinama vodi zajedno s Ričardom Hamondom i Džejmsom Mejom. Ne računajući britansku publiku, kojoj je to najomiljenija emisija Bi-Bi-Sija, reemituju je u još stotinak zemalja širom sveta: tolika popularnost objašnjava ustezanje javnog servisa Ujedinjenog Kraljevstva da ispuni želje onih koji ga ne trpe i Klarksona skinu s programa.

U najkraćem, Džeremi Čarls Robert Klarkson (1960) je novinar i pisac knjiga i kolumni u „Sandej tajmsu“ i „Sanu“. Njegov otac i majka bavili su se tipično engleskim poslom, prodajom tekstilnih grejača koji sprečavaju da se čaj u čajnicima brzo ohladi. Prilično neuspešno, jer bolja vremena za porodicu počinju kada se božićni poklon za ćerku i sina Klarksone – ručno šiveni punjeni Padington medved, po liku junaka dečje literature – pokazuje kao uspešan na tržištu toliko da je mlađanom Džeremiju omogućio obrazovanje u privatnoj školi. Kratko, uostalom: iz nje je izbačen zbog pića, pušenja i problematičnog ponašanja. Tako se okrenuo poslu putujućeg prodavca Padington medveda, da posle novinarsku karijeru počne u lokalnim listovima čija imena nama ovde ništa ne govore (Rotherham Advertiser, Rochdale Observer, Wolverhampton Express and Star, Lincolnshire Life, i u asocijaciji Kent Newspapers).

Kao televizijski voditelj Top Gira, automobilističke emisije na kanalu BBC 2, pojavio se krajem 1988. dok je serija još išla u tradicionalnom i rutinski dosadnom formatu kojim se pokrivaju novosti na tržištu, testiraju vozila i posebno prikazuju odabrana, sa sve onim dramatičnim podacima o cenama, dužini, visini, širini, jačini, brzini, zapremini, potrošnji, mnogim vrlinama i zanemarljivim manama… Krajem oktobra 2002, posle višemesečne pauze, startovala je nova serija epizoda Top Gira koju su oblikovali Džeremi Klarkson, Džejms Mej i Ričard Hamond – i postala toliko popularna da se više niko ne usuđuje da ih otpusti.

Klarkson je popularnost dobro iskoristio, vodeći sopstvene i gostujući u tuđim emisijama, baveći se i temama izvan automobilizma, istorijom i istorijom inženjeringa, na primer. Od svakog svog posla i interesovanja napravio je najmanje jednu knjigu, stotine video-zapisa još od epohe VHS-a, filmova i gadžeta s oznakom Top Gir od kojih mu svaki donosi deo zarade u čijoj osnovi je milion funti godišnje od Top Gira i gotovo dva puta više od autorskih prava i zaštićenih proizvoda; procenjuje se da je 2012. godine bio dobar ukupno 14 miliona funti. Istina, u taj prihod uračunata je i cena po kojoj je BBC otkupio većinski udeo u Klarksonovoj produkcijskoj kući Bedder 6.

Britanski „Ekonomist“ Klarksona opisuje kao veštog propagandistu automobilskog lobija, dok ga „Dejli miror“ smatra blještavim herojem političke nekorektnosti.

KARAKTER: Već odavno popularan, 1997. godine pojavio se u TV emisiji Soba 101 (tako nazvana po sobi za mučenje u Orvelovoj 1984), u kojoj su gosti govorili o stvarima koje mrze toliko da bi ih uništili. Klarksonov izbor bile su kamp prikolice, domaće muve, jedna engleska TV serija, atmosfera golf klubova i mentalitet vegetarijanaca. U kasnijim izjavama i postupcima taj spisak se samo širio a slabo menjao. Tako su se na njegovoj listi prezira našli i biciklisti.

Drži da je jedini posao države da pravi klupe za parkove. Prezire kulturu zabrane, naročito zbog zabrane pušenja i zabrane tradicionalnog engleskog lova na lisice. Drži se stereotipa o osobinama naroda, mada je u seriji Džeremi Klarkson upoznaje susede vozeći se po Evropi te stereotipe stavljao na probu – pa je neke još i pojačao. Slabo se prima na zeleni pokret i aktivističke grupe tipa Grinpis, smatrajući da su oni „nusprodukt starih sindikalaca i protivnuklearnih lezbejki“ koji su našli novo polje aktivnosti – mada misli da bi ljudi trebalo bez tolike buke da budu bliži prirodnom okruženju. Upozorava da će vetroelektrane u budućnosti biti „podsetnik na vreme kada je čovečanstvo poblesavelo i zaključilo da će vetar, talasi i gomile tofua nekako moći da proizvode dovoljno električne energije za celu planetu“.

Po njemu, globalno zagrevanje nije nužno loša stvar a ugljen-dioksid koji proizvodi ljudska vrsta malo utiče na promene klime. Čak i da nije tako, kakve bi posledice mogle biti, pita se. „Švajcarska će izgubiti skijaške centre? Plaža na Majamiju će biti zbrisana? Severnu Karolinu će preorati tajfun? Šta vas još muči?“

Tvrdoglav u svojim uverenjima, pokušao je da dokaže kako je skandal koji je 2007. izazvao gubitak podataka o svim britanskim porodicama koje koriste pomoć za decu zamajavanje javnosti od strane medija. U listu „San“ objavio je broj i šifru svog bankovnog računa sa uputstvom kako da se dođe do njegove adrese, očekujući da niko neće biti u stanju da sa računa podigne novac. Posle je otkrio kako je neko uspeo da mu s računa mesečno skida 500 funti – u korist organizacije za borbu protiv dijabetesa.

PARTIBREJKER: Južnokorejski proizvođač automobila Hjundai protestovao je oktobra 1988. zbog netrpeljivosti i rasizma koji je Klarkson ispoljio rekavši na sajmu automobila u Birmingemu da njihovi radnici jedu pse, a da dizajner modela hjundai XG verovatno za ručak jede španijele. Radnike BMW-a nazvao je nacistima – na šta je BMW saopštio da se neće žaliti, opredelivši se za taktiku po kojoj Klarkson samo ispoljava nemoć i jad zbog propasti britanske auto-industrije. To Klarksona nije sprečilo da dizajn novog modela mini krajem 2005. kvalifikuje kao „kvintesencijalno nemački“, sprdajući se sa nacističkim pozdravom, praveći aluzije na Hitlerov režim i nemačku invaziju Poljske koja je bila povod Drugog svetskog rata.

Malezijski parlament pozabavio se likom i delom Džeremija Klarksona početkom 2007, pošto je ocenio da je njihov model automobila perodua kelisa ne samo najgori na svetu već da mu ime zvuči kao naziv bolesti i sugeriše da ga u džunglama prave ljudi koji umesto da nose cipele stopala umotavaju u lišće. Nadležni malezijski ministar je u parlamentu kao kontraargument istakao da se britanski kupci pomenutog modela uopšte ne žale.

Albanska ambasada u Londonu izjavila je da Klarksonova ocena te zemlje kao legla mafije i kradljivaca automobila nije tačna, ali dalje od toga nije reagovala.

Nedelju dana ranije, krajem januara 2011, meksički ambasador bio je baš ljut na ocenu Top Gira (koju ovog puta nije izrekao Klarkson, već njegov kolega Hamond) da će automobili proizvedeni u Meksiku biti lenji, nemarni i debeli, da će ispuštati gasove i padati u san naslonjeni na ogradu i zagledani u kaktus.

„Meksički skandal“ se još nije ni izduvao, kad je Tesla motors tužio Top Gir tj. BBC zbog lažiranja rezultata trke između tesla roudstera i lotus elise.

Jula 2010. Klarkson je naljutio borce za gej prava primedbom koja nije emitovana u Top Giru, ali ju je gost Alester Kembel pustio na Tviter: Klarkson se jasno i glasno založio za svoje pravo da ne bude gužen.

Od Ujedinjenih nacija očekuje ukidanje velškog jezika jer ga govore samo usijane nacionalističke glave.

Krajem 2011. povodom štrajka zaposlenih u javnim službama izjavio je da bi sve štrajkače izveo na ulicu i streljao naočigled njihovih porodica. Uprkos izvinjenjima programa, Bi-Bi-Sija i samog Klarksona, odmah je stiglo više od 20.000 protestnih poruka – ali i 314 sa podrškom Klarksonu. Ništa manji gnev nije izazvao ni njegov, istom prilikom saopšten predlog da se vozovi ne zaustavljaju zbog samoubica koji se bacaju na šine, jer sakupljanje delova tela predugo traje, zbog čega putnici nepotrebno kasne.

Jedna visoka nacionalna komisija pobunila se početkom 2012. zbog Klarksonove sprdnje sa indijskom kulturom, hranom, odećom, železnicom i istorijom. Povod je bilo to što je na zadnjoj haubi jaguara kojim je prošao Indiju nosio sopstveni toalet, kako ne bi morao da koristi lokalne.

NEPRIJATELJI: Ne manje bizarno je njegovo poređenje nekog japanskog vana/kampera sa osobom koja ima izraslinu na licu. Tim povodom žalila se neka od britanskih dobrotvornih organizacija za podršku ljudima s deformitetima lica.

Otud nema ništa čudno što su u Norfolku osnovali klub „Mrzimo Džeremija Klarksona“, niti što je ozloglašen u svetu koji skandalizuju njegove ubitačno otrovne izjave i stavovi: na listi 100 najomraženijih Britanaca u izboru TV Kanala 4 našao se na 66. mestu, a „Independent“ mu je sudio za različite zločine – i proglasio ga krivim u najvećem broju tačaka optužnice.

BBC sad već rutinski saopštava da Klarksonova mišljenja nisu i stav javnog servisa. Kao ni onaj predlog da Britiš ervejza konačno shvati kako bebama nije mesto u avionu sa ostalim putnicima i da ih smešta u odeljak za prtljag.

No, svaka slava ima cenu. Džeremi Klarkson, od 1993. u svom drugom braku iz kog je rođeno troje dece, „uhvaćen“ je u dve bračne prevare sa jednom istom osobom, prvi put 2011. u Oslu, potom 2013. u Sidneju. Specijalizovana tabloidna štampa objavila je da je Klarkson rođenoj ženi priznao prevaru i da se potom, opušteno, opet zabavljao s onom prevarantkinjom. I to na jahti.

Luđa ali jednako ozbiljna bila je i optužba iz sredine devedesetih po kojoj je Klarksonova sklonost da ne izlazi iz farmerki izazvala pad njihove prodaje – naročito farmerki Levis – jer njegova pojava u njima izaziva „Džeremi Klarkson efekat“, poistovećuje se nošenje džinsa sa sredovečnošću.

U standardna čaršijska opanjkavanja spadaju vesti kako Klarkson – kao i druga dvojica voditelja Top Gira – samo glume vozače, dok lude automobile u seriji voze i u neverovatnim situacijama spasavaju iznajmljeni profesionalni vozači. A Klarkson sedi za volanom samo dok sipa svoje ironične komentare. Čini se da je ova optužba pogodila metu: Klarkson je izjavio da su sve tvrdnje o lažiranju rezultata krajnje gluposti a BBC je zvanično saopštio da „sve vratolomije koje vidite u Top Giru Klarkson sam izvodi“.

Zanimljivo je i inspirativno Klarksonovo uverenje da su inženjerijski poduhvati XX veka uglavnom unapređenja izuma industrijske revolucije.

Parafrazirajući Nila Armstronga, on je povlačenje konkorda iz saobraćaja opisao kao „mali korak za čoveka, ali ogroman skok unazad za čovečanstvo“, a izazov gradnje konkorda – čini mi se ispravno – ocenio kao veći podvig od spuštanja čoveka na Mesec.

Obrni-okreni, Džeremi Klarkson bio je, uz suvozača Džejmsa Meja, prvi čovek koji je do severnog magnetnog pola stigao automobilom (2007). Na primedbe da je snimljen kako pije za volanom odgovorio je da nije vozio nego jedrio po (istina, zamrznutoj) vodi Severnog ledenog okeana, pa se na taj slučaj ne odnose zakonske odredbe o ograničavanju konzumiranja alkohola.

Kaže: Ne ubija brzina, već trenutno zaustavljanje.

Kaže: Ne verujem u ono što pišem, ništa više no što ti veruješ u ono što govoriš.

Manijak

Klarkson je povremeno opčinjen vojnom tehnikom i odgovarajućim temama. Bežao je od čelindžer 2 tenka u rejndž roveru, a u lotusu izbegavao raketni napad helikoptera apači, uveo je vod irskih gardista da pucaju na porše bokster i mercedes SLK i koristio ford fijestu kao vozilo za iskrcavanje marinaca pod vatrom.

Kragujevački jugo imao je svoj trenutak slave u Top Giru, kada ga je Džeremi Klarkson, neposredno pošto ga je proglasio za drugi najgori automobil svih vremena („očajan, jadan, groznog dizajna i neupotrebljiv“), rasturio hicima iz tenka, potom ga ugazio gusenicama i krenuo da traži onaj najgori od najgorih.

U jednoj epizodi Top Gira vozi bugati vejron preko Evrope, u trci sa jednim slavnim predstavnikom aviona, cesnom. Vejron je proizvod sumanute Folksvagenove ideje da u jednom proizvodu spoji najbrži serijski automobil na svetu sa vozilom za regularnu upotrebu u saobraćaju. Klarkson je pobedio u toj transevropskoj trci, a Folksvagenov poduhvat opisao kao „trijumf ludila nad zdravim razumom, trijumf čoveka nad prirodom i trijumf Folksvagena nad apsolutno svakim drugim proizvođačem kola na svetu“.

Pisac

Zahvaljujući beogradskom izdavaču „Čarobna knjiga“ ovde možemo da čitamo dva toma sabranih kolumni Džeremija Klarksona („Svet po Klarksonu“ 1 i 2) i „Znam da imate dušu“. Potonja je Klarksonov prikaz odabranih mašina – uključujući i fiktivne, kao što je Milenijumski soko iz Ratova zvezda – koji na prvi pogled ne iznenađuje, ali na drugi izaziva neku vrstu poštovanja. Jer tu je, naravno, Spitfajer, najbolji među čudesnim letelicama (od Konkorda i Cepelina do nosača aviona i Crne ptice), ali i – nekako neočekivan, priznaćemo – Kalašnjikov AK47.

O njemu, dva citata: „Pomislite na bilo koji konflikt od 1947. naovamo i možete se mirno opkladiti da je barem jedna od zaraćenih strana imala AK47… To starinsko oružje već pedeset godina predstavlja trn u oku Ujka Semu“. Pa, u čemu je onda tajna kalašnjikova? Odgovor: „Ako bi se priredilo takmičenje najnekomplikovanijih mašina koje su ikada načinjene, on bi delio prvo mesto s mišolovkom“.

Klarkson i Mej na severnom polu