Hleba i igara, to jest marži i trobojki

Miriše na skore izbore. I miriše na paniku režima suočenog sa gubitkom vlasti, što za mnoge od njih znači dužu posetu jednom požarevačkom selu.

Ako niste namirisali, onda gledajte – pred činjenicom da ga narod neće, predsednik Srbije Aleksandar Vučić više nije u stanju da smisli ništa koherentno. Nijednu priču, nijednu laž, a da iole imaju smisla. Sve je prazno i sve mu je džabe, iako odzvanja sa propagandnih kanala.

Tako pogubljen, instiktivno se vraća korenima – radikalskom obećanju da će vekna hleba biti tri dinara i srbovanju od dva dinara.

Ko ih pušta da „varaju“ narod?

Šta znači Vučićev najavljeni „rat protiv trgovačkih marži“? Kaže, varaju narod – pa kako to? Zar je Vučić dopustio da karteli supermarketa godinama stvaraju ekstra-profit na grbači naroda?

Ali, sada će tome stati u kraj! Osim što neće. Njegovo obećanje da će prepoloviti marže i da će hrana u Srbiji pojeftiniti dvadeset odsto sumanuto je – to se nikad i nigde nije desilo.

Potez je to kojim Vučić konačno priznaje da su priče o „ekonomskom tigru“, „najvećem rastu“ i „nikad većim platama“ bile samo lagarije. Da nisu, zašto bi sad hitao da spašava narod od cena i pomogne mu da „pregura“ jesen?

U vrh glave je moguće kratkoročno propisivanje cena pojedinih artikala, pre nego što marketi i dobavljači nađu način da opet deru narod.

Dok to „pojeftinjenje“ traje, možda će biti izbora. Ali to nikoga neće zavarati.

Patriotsko farbanje

Na Limanu, pak, traje rat krečenjem. Demonstracija domoljublja nikad nije bila jadnija, svela se na poluusmene mladiće prekrivene farbom.

To režimu ništa ne smeta da građane koji misle da fasade treba da liče na fasade naziva svakojakim imenima. Oni su „blokaderi“, „autonomaši“, „ustaše“. Sve smo to toliko puta čuli, samo što sada ne pali. Niko se nije uplašio.

Naprednjaci sa tavana uzimaju radikalsku batinu – udaraju na manjine, na Bošnjake, na Slovake. Ali ni tamo se niko nije uplašio jer srpski narod je uz njih.

Jer, u ovoj studentskoj i narodnoj pobuni rodila se usputno i nova definicija patriotizma – to nije više dobovanje po grudima nego poštovanje zakona. Država narodu, lopovi u Zabelu.

Poslednji juriš?

Moguće da Vučić, ako mu je ostalo snage za jednu koherentnu misao, ove dane vidi kao zbijanje naprednjačkih redova za poslednji juriš.

U izbore, gde će mobilisati sve što ima, a nije mu mnogo ostalo – nešto vucibatina sa dna kace, sitnih kriminalaca i ćacija. I familija, Ana Brnabić, Šešelj i Vučićević. Ostali nisu sigurni.

Pad sa vlasti je, kad god da se izbori održe, skoro siguran. Sad stvar mogu uprskati samo favoriti – studenti, opozicija i kritička javnost. Pred njima je minsko polje, ali su mine dobro obeležene i vidljive – treba izbeći razdor, narcizme i javašluk.

Sudeći po potezima režima, ta odsudna izborna bitka mogla bi biti već kroz nekoliko meseci. Mada sada koji mesec gore ili dole više ne čine nikakvu razliku.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.