Sve izvesnije da Srbija neće ispuniti cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte

Srbija kasni u ispunjivanju svojih klimatskih ciljeva i obaveza i sve je izvesnije da neće ispuniti cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte (GHG) iz Pariskog sporazuma u predviđenom roku, do 2030. godine i klimatsko-energetska tranzicija mora postati apsolutni politički priotitet Vlade, ocenio je Fiskalni savet.

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović naglasio je da ta pitanja moraju postati prioritet Vlade da bi Srbija uopšte mogla da uhvati priključak sa klimatskim i energetskim politikima EU.

Dodao je da Fiskalni savet poziva Vladu da pitanju energetkih i klimatkih promena posveti ozbiljnu i dužinu pažnju, jer će se u suprotnom, Srbija susresti sa ozbiljnim promenima, rastom ekonomkih i fiskalnih troškova i značajanim gubitkom kredibiliteta u očima međunarodne zajednice i stranih investitora.

„Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara 2026. godine, kada počinje primena mehanizmа za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), što znači da će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije GHG na određene proizvode“, naveo je Paunović.

Znatno veći ugljenični otisak od konkurencije iz EU

Podsetio je da je srpska privreda prilično oslonjena na tržište EU, da skoro dve trećine izvoza se plasira u zemlje EU, a oko 80 odsto ako se dodaju i zemlje Bakana i Evropske asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA)

„Srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU, kod industrijskih proizvoda (čelik, cement, aluminijum) emisije su veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije – gde su domaće emisije u proizvodnji tri do četiri puta veće nego u EU“, naveo je.

Istakao je da je glavni uzrok zaostatka Srbije u tim oblastima proizvodnja struje iz lignita u EPS-u, jer skoro 80 osto nacionalnih emisija GHG potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odosto.

Objasnio je da će za primenu CBAM na uvoz industrijskih proizvoda biti predviđen period priagođavanja do 2034. godine, dok će se na izvoz električne enrgije već u 2026. godini naplaćivati 100 odsto cene emisije GHG.

„Izvoz struje iz Srbije na tržište EU postaje praktično neisplativ i doći će do drastičnog smanjenja ili potpune obustave izvoza“, ocenio je Paunović.

Izvor: FoNet

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!