Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara jer će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije gasova staklene bašte na određene proizvode
Srbija kasni u ispunjivanju svojih klimatskih ciljeva i obaveza i sve je izvesnije da neće ispuniti cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte (GHG) iz Pariskog sporazuma u predviđenom roku, do 2030. godine i klimatsko-energetska tranzicija mora postati apsolutni politički priotitet Vlade, ocenio je Fiskalni savet.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović naglasio je da ta pitanja moraju postati prioritet Vlade da bi Srbija uopšte mogla da uhvati priključak sa klimatskim i energetskim politikima EU.
Dodao je da Fiskalni savet poziva Vladu da pitanju energetkih i klimatkih promena posveti ozbiljnu i dužinu pažnju, jer će se u suprotnom, Srbija susresti sa ozbiljnim promenima, rastom ekonomkih i fiskalnih troškova i značajanim gubitkom kredibiliteta u očima međunarodne zajednice i stranih investitora.
„Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara 2026. godine, kada počinje primena mehanizmа za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), što znači da će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije GHG na određene proizvode“, naveo je Paunović.
Podsetio je da je srpska privreda prilično oslonjena na tržište EU, da skoro dve trećine izvoza se plasira u zemlje EU, a oko 80 odsto ako se dodaju i zemlje Bakana i Evropske asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA)
„Srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU, kod industrijskih proizvoda (čelik, cement, aluminijum) emisije su veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije – gde su domaće emisije u proizvodnji tri do četiri puta veće nego u EU“, naveo je.
Istakao je da je glavni uzrok zaostatka Srbije u tim oblastima proizvodnja struje iz lignita u EPS-u, jer skoro 80 osto nacionalnih emisija GHG potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odosto.
Objasnio je da će za primenu CBAM na uvoz industrijskih proizvoda biti predviđen period priagođavanja do 2034. godine, dok će se na izvoz električne enrgije već u 2026. godini naplaćivati 100 odsto cene emisije GHG.
„Izvoz struje iz Srbije na tržište EU postaje praktično neisplativ i doći će do drastičnog smanjenja ili potpune obustave izvoza“, ocenio je Paunović.
Izvor: FoNet
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
