Od Srbije u Evropi manju cenu radnog sata ima samo Bugarska. Doduše, nema podataka za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju
Cena radnog sata u Srbiji u 2025. godini iznosila je 12,8 evra i bila je druga najniža u Evropi, među zemljama za koje Eurostat ima podatke. Od Srbije je bila gora jedino Bugarska, ali treba imati u vidu da nisu dostupni podaci za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.
Poređenja radi, radni sat u Bugarskoj koštao je 12 evra, u Rumuniji 13,6 a u Mađarskoj 15,2 evra.
U Hrvatskoj i Sloveniji cena radnog časa iznosila je 18,4, odnosno 29,7 evra, preneo je portal Biznis&Finansije.
Na prvom mestu u Evropi, po statistici Eurostata, nalazi se Island, gde je radni sat koštao 59,3 evra. Slede Luksemburg sa 56,8 i Norveška sa 56,2 evra po radnom satu. Za Švajcarsku nisu dostupni podaci.
Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji iznosila je 34,9 evra u 2025. godini.
U 2025. godini, troškovi rada po satu izraženi u evrima porasli su za 4,1 odsto u EU i za 3,8 odsto u evrozoni, u poređenju sa 2024. godinom.
Unutar evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim zemljama, osim Malte (-0,5 odsto). Najveći porast zabeležen je u Bugarskoj (+13,1 odsto), Hrvatskoj (+11,6 odsto), Sloveniji (+9,3 odsto) i Litvaniji (+9,2 odsto), dok je najniži bio u Francuskoj (+2,0 odsto) i Italiji (+3,2 odsto), zatim u Španiji, Kipru i Luksemburgu (po +3,5 odsto).
Za zemlje EU van evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su u svim zemljama, a najveći porast zabeležen je u Rumuniji (+10,6 odsto), Mađarskoj (+8,9 odsto) i Poljskoj (+8,8 odsto). Najmanji porast je zabeležen u Danskoj (+3,0 odsto).
Stručnjaci i ekonomski izveštaji navode nekoliko ključnih faktora koji u Srbiuji drže cenu rada ispod evropskog proseka.
Najpre, tu je struktura privrede, čiji su veliki udeo radno-intenzivne grana sa niskom dodatom vrednošću, kao što su tekstilna industrija i bazična prerada. Te grane privrede utiču na niži prosek plata u odnosu na visokotehnološke ekonomije.
Pored toga problem je i sa dugom radnom nedeljom, jer radnici u Srbiji rade prosečno 41,3 sata nedeljno, što je među najdužim radnim vremenima u Evropi. To paradoksalno ne prati visoka cena sata, već se duži rad koristi za kompenzaciju niske produktivnosti po satu.
Konačno, na nisku cenu radnog sata u Srbiji značajno utiču i regionalni dispariteti, odnosno velike razlike u platama između Beograda i ostatka Srbije. Tu je i visok disparitet između sektora, pa tako primanja u poljoprivredi ne mogu da se porede sa primanjima u IT sektoru, što dodatno zamagljuje realnu sliku kupovne moći većine građana.
I pored velikog broja otpuštenih u IT sektoru koji je zabeležen početkom 2026. godine, zaposleni u tog grani privrede imaju sve razloge da budu optimistični kada je u pitanju visina njihovih plata, odnosno cena radnog sata.
Kako navodi portal Playroll, softverski inženjer u Srbiji može da računa na prosečnu platu od 350.000 dinara. Pored IT sektora na visoke plate prema pisanju tog portala mogu da računaju i menadžeri proizvoda (oko 420.000 dinara), rukovodioci ljudskih resursa (oko 320.000 dinara) i specijalisti za marketing (oko 200.000 dinara).
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
