Od Srbije u Evropi manju cenu radnog sata ima samo Bugarska. Doduše, nema podataka za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju
Cena radnog sata u Srbiji u 2025. godini iznosila je 12,8 evra i bila je druga najniža u Evropi, među zemljama za koje Eurostat ima podatke. Od Srbije je bila gora jedino Bugarska, ali treba imati u vidu da nisu dostupni podaci za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.
Poređenja radi, radni sat u Bugarskoj koštao je 12 evra, u Rumuniji 13,6 a u Mađarskoj 15,2 evra.
U Hrvatskoj i Sloveniji cena radnog časa iznosila je 18,4, odnosno 29,7 evra, preneo je portal Biznis&Finansije.
Na prvom mestu u Evropi, po statistici Eurostata, nalazi se Island, gde je radni sat koštao 59,3 evra. Slede Luksemburg sa 56,8 i Norveška sa 56,2 evra po radnom satu. Za Švajcarsku nisu dostupni podaci.
Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji iznosila je 34,9 evra u 2025. godini.
U 2025. godini, troškovi rada po satu izraženi u evrima porasli su za 4,1 odsto u EU i za 3,8 odsto u evrozoni, u poređenju sa 2024. godinom.
Unutar evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim zemljama, osim Malte (-0,5 odsto). Najveći porast zabeležen je u Bugarskoj (+13,1 odsto), Hrvatskoj (+11,6 odsto), Sloveniji (+9,3 odsto) i Litvaniji (+9,2 odsto), dok je najniži bio u Francuskoj (+2,0 odsto) i Italiji (+3,2 odsto), zatim u Španiji, Kipru i Luksemburgu (po +3,5 odsto).
Za zemlje EU van evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su u svim zemljama, a najveći porast zabeležen je u Rumuniji (+10,6 odsto), Mađarskoj (+8,9 odsto) i Poljskoj (+8,8 odsto). Najmanji porast je zabeležen u Danskoj (+3,0 odsto).
Stručnjaci i ekonomski izveštaji navode nekoliko ključnih faktora koji u Srbiuji drže cenu rada ispod evropskog proseka.
Najpre, tu je struktura privrede, čiji su veliki udeo radno-intenzivne grana sa niskom dodatom vrednošću, kao što su tekstilna industrija i bazična prerada. Te grane privrede utiču na niži prosek plata u odnosu na visokotehnološke ekonomije.
Pored toga problem je i sa dugom radnom nedeljom, jer radnici u Srbiji rade prosečno 41,3 sata nedeljno, što je među najdužim radnim vremenima u Evropi. To paradoksalno ne prati visoka cena sata, već se duži rad koristi za kompenzaciju niske produktivnosti po satu.
Konačno, na nisku cenu radnog sata u Srbiji značajno utiču i regionalni dispariteti, odnosno velike razlike u platama između Beograda i ostatka Srbije. Tu je i visok disparitet između sektora, pa tako primanja u poljoprivredi ne mogu da se porede sa primanjima u IT sektoru, što dodatno zamagljuje realnu sliku kupovne moći većine građana.
I pored velikog broja otpuštenih u IT sektoru koji je zabeležen početkom 2026. godine, zaposleni u tog grani privrede imaju sve razloge da budu optimistični kada je u pitanju visina njihovih plata, odnosno cena radnog sata.
Kako navodi portal Playroll, softverski inženjer u Srbiji može da računa na prosečnu platu od 350.000 dinara. Pored IT sektora na visoke plate prema pisanju tog portala mogu da računaju i menadžeri proizvoda (oko 420.000 dinara), rukovodioci ljudskih resursa (oko 320.000 dinara) i specijalisti za marketing (oko 200.000 dinara).
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Više od deceniju Srbija čeka da se proširi skladište gasa Banatski dvor, što su stručnjaci stalno nazivali još jednim od načina da Rusi drže Srbiju u šaci. I kada skladište bude veće, Srbija opet neće moći da koristi celo
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje van Rusije do 29. oktobra uprkos ranije uvedenim sankcijama
Šok zbog cena energenata izazvan ratom protiv Irana će potrajati, misli ministar finansija Nemačke. Tramp je dao računicu i do kada - do novembra 2026. zbog izbora u Americi. Šta bi to moglo da znači za Srbiju?
Trgovina, računarstvo i gradnja biznisi su koje biraju oni koji najbolje posluju u Srbiji i zarađuju milijarde, pokazuju raspoloživi podaci. Ipak, država je i dalje najveći milijarder
Američka firma koju vodi Srbin organizovala je prevaru sa kamionima po zemlji i oštetila vozače za stotine hiljada dolara, tvrde novinari čuvene američke emisije CBS-a „60 minuta“. Sa ovom firmom je bio povezivan i Aleksandar Vučić
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
