Ubisoft gasi studio u Beogradu: Bez posla sto ljudi

Francuski izdavač video-igara, Ubisoft, zatvara razvojni studio u Beogradu, čime se nastavlja višegodišnji talas otpuštanja, gašenja studija i reorganizacije poslovanja koji pogađa kompaniju širom sveta.

Prema navodima više industrijskih izvora, Ubisoft istovremeno gasi i svoj studio u kanadskom Vinipegu, dok su dodatne promene najavljene u Barseloni i globalnom izdavačkom sektoru kompanije. Ukupno je ugroženo oko 380 radnih mesta, piše Netokracija.

Ubisoft Beograd osnovan je 2016. godine kao razvojni i podržavajući studio. Tokom godina radio je na brojnim Ubisoftovim projektima, među kojima su Tom Clancy’s Ghost Recon Wildlands, Ghost Recon Breakpoint, The Crew 2, Rainbow Six, Skull & Bones, a među poslednjim projektima na kojima je učestvovao nalaze se Assassin’s Creed IV: Black Flag Resynced i Assassin’s Creed Shadows.

Studio u Beogradu je započeo rad sa svega deset zaposlenih, da bi vremenom narastao na 100 ljudi. Prema dostupnim informacijama, svi zaposleni su otpušteni.

Beogradski studio samo jedan u nizu zatvorenih

Istovremeno se zatvara i Ubisoft Winnipeg, u kanadskom gradu Vinipegu, otvoren 2019. godine. Pored zatvaranja studija, Ubisoft reorganizuje i svoj tim u Barseloni, koji bi ubuduće trebalo da bude u potpunosti posvećen serijalu Rainbow Six. Reč je o zasebnom studiju koji ne treba mešati sa mobilnim timom Ubisoft Barcelona Mobile, koji nastavlja sa radom bez promena. Prema lokalnim izvorima, samo u Barseloni moglo bi da bude ugašeno više od 60 radnih mesta.

Ove mere deo su šire strategije smanjenja troškova. Ubisoft je početkom godine najavio završnu fazu programa štednje, čiji je cilj dodatno smanjenje troškova za 200 miliona evra. Kompanija je ranije saopštila da želi da svoje fiksne troškove smanji za ukupno 500 miliona evra do 2028. godine.

Vest o gašenju beogradskog studija dolazi u trenutku kada Ubisoft više nije među omiljenim imenima u gejming zajednici. Kompanija se godinama suočava sa kritikama zbog oslanjanja na slične formule u dizajnu svojih igara, agresivne monetizacije, kontroverzi vezanih za radnu kulturu i upravljanje, kao i odluka koje se tiču digitalnog vlasništva nad kupljenim igrama.

Izvor: Netokracija