Kompanija koju premijer Đuro Macut naziva simbolom strateškog partnerstva Srbije i Kine godinama je predmet optužbi za eksploataciju stranih radnika, dok istovremeno planira novo širenje i očekuje dodatnu podršku države
Otkako je otvorena, kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu izaziva brojne kontroverze. Radnici iz Vijetnama još 2021. godine tvrdili su da su bili izloženi uslovima koji ukazuju na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Fabrika je tada tek građena. Kasnije su slične prijave podnosili i radnici iz Indije i Bangladeša.
Sjedinjene Američke Države obustavile su uvoz pneumatika iz ove fabrike zbog navoda o kršenju radničkih prava.
Uprkos svemu tome, kompanija najavljuje nove investicije, pominju se nove državne subvencije, a prvi čovek Vlade Srbije Đuro Macut kazao je u četvrtak (11. jun), prilikom posete ovoj kompaniji, da je ona simbol strateškog partnerstva Srbije i Kine.
On je u razgovoru sa rukovodstvom kompanije istakao da je u Srbiji realizovana najveća grinfild investicija, koja je promenila privrednu sliku Zrenjanina i značajno doprinela ekonomskoj snazi Srbije.
Macut je rekao i da Linglong predstavlja jednog od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji, te da je zahvaljujući ovom projektu, Zrenjanin pozicioniran kao jedna od ključnih industrijskih tačaka za kineske investitore u Srbiji, saopštila je Vlada.
Predsednik kompanije Linglong Vang Feng zahvalio je premijeru i ministrima na poseti i podršci razvoju fabrike i poručio da će ta kompanija i dalje voditi računa o razvoju, daljem ulaganju, bezbednosti i poštovanju ljudskih prava.
Kako je naveo, kompanija trenutno zapošljava 2.100 ljudi, ulaže u njihovu obuku i razvoj, a sa predstojećom fazom razvoja Linglonga u Srbiji broj zaposlenih mogao bi da poraste na 2.600.
Iza zvaničnih ocena o uspešnoj investiciji i strateškom partnerstvu, međutim, godinama se nižu optužbe o kršenju radničkih prava stranih radnika angažovanih na izgradnji i radu fabrike.
Linglongova investicija dospela je u centar pažnje javnosti krajem 2021. godine, kada su organizacije za zaštitu ljudskih prava i domaći aktivisti upozorili na uslove u kojima su živeli i radili radnici iz Vijetnama.
Narednih godina pojavili su se i navodi radnika iz Indije i Bangladeša o problematičnim ugovorima, radu preko posredničkih agencija, dugim smenama i drugim oblicima radne eksploatacije. Zbog tih prijava nevladine organizacije i sindikati više puta su upozoravali na moguće elemente prinudnog rada.
Pojedini slučajevi završili su pred nadležnim institucijama, dok su organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ukazivale da veliki broj prijava nije dobio konačan sudski epilog. Početkom ove godine Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu saopštilo je da proverava navode iz krivične prijave koja se odnosi na trgovinu ljudima i kršenje prava radnika iz Bangladeša.
Kontroverze su dobile i međunarodnu dimenziju kada su Sjedinjene Američke Države obustavile uvoz pneumatika proizvedenih u Linglongovoj fabrici u Srbiji zbog sumnji da su u proizvodnom lancu korišćeni oblici prinudnog rada.
Nedavno je stigla i vest da Linglong planira proširenje fabrike guma u Zrenjaninu i zapošljavanje između 400 i 800 novih radnika, uz očekivanje novih državnih subvencija.
„Linglong je potpisao protokol o proširenju na 70 hektara i trenutno su njihovi biznis planovi na razmatranju u Razvojnoj agenciji Srbije, posle čega će biti doneta odluka pod kojim uslovima će država podržati investiciju“, rekao je Salapura.
Zemljište na kojem je planirano proširenje nalazi se u vlasništvu grada Zrenjanina, dok kineski investitor očekuje i novi paket državnih subvencija.
Kompanija je proizvodnju pokrenula 2024. godine, a za inicijalnu investiciju dobila je oko 70 miliona evra subvencija i približno 100 hektara zemljišta.
Izvor: Vreme/FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
