Kompanija koju premijer Đuro Macut naziva simbolom strateškog partnerstva Srbije i Kine godinama je predmet optužbi za eksploataciju stranih radnika, dok istovremeno planira novo širenje i očekuje dodatnu podršku države
Otkako je otvorena, kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu izaziva brojne kontroverze. Radnici iz Vijetnama još 2021. godine tvrdili su da su bili izloženi uslovima koji ukazuju na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Fabrika je tada tek građena. Kasnije su slične prijave podnosili i radnici iz Indije i Bangladeša.
Sjedinjene Američke Države obustavile su uvoz pneumatika iz ove fabrike zbog navoda o kršenju radničkih prava.
Uprkos svemu tome, kompanija najavljuje nove investicije, pominju se nove državne subvencije, a prvi čovek Vlade Srbije Đuro Macut kazao je u četvrtak (11. jun), prilikom posete ovoj kompaniji, da je ona simbol strateškog partnerstva Srbije i Kine.
On je u razgovoru sa rukovodstvom kompanije istakao da je u Srbiji realizovana najveća grinfild investicija, koja je promenila privrednu sliku Zrenjanina i značajno doprinela ekonomskoj snazi Srbije.
Macut je rekao i da Linglong predstavlja jednog od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji, te da je zahvaljujući ovom projektu, Zrenjanin pozicioniran kao jedna od ključnih industrijskih tačaka za kineske investitore u Srbiji, saopštila je Vlada.
Predsednik kompanije Linglong Vang Feng zahvalio je premijeru i ministrima na poseti i podršci razvoju fabrike i poručio da će ta kompanija i dalje voditi računa o razvoju, daljem ulaganju, bezbednosti i poštovanju ljudskih prava.
Kako je naveo, kompanija trenutno zapošljava 2.100 ljudi, ulaže u njihovu obuku i razvoj, a sa predstojećom fazom razvoja Linglonga u Srbiji broj zaposlenih mogao bi da poraste na 2.600.
Foto: Zrenjaninski socijalni forumKako su ugrožena prava radnika na lizing?
Optužbe koje prate investiciju
Iza zvaničnih ocena o uspešnoj investiciji i strateškom partnerstvu, međutim, godinama se nižu optužbe o kršenju radničkih prava stranih radnika angažovanih na izgradnji i radu fabrike.
Linglongova investicija dospela je u centar pažnje javnosti krajem 2021. godine, kada su organizacije za zaštitu ljudskih prava i domaći aktivisti upozorili na uslove u kojima su živeli i radili radnici iz Vijetnama.
Narednih godina pojavili su se i navodi radnika iz Indije i Bangladeša o problematičnim ugovorima, radu preko posredničkih agencija, dugim smenama i drugim oblicima radne eksploatacije. Zbog tih prijava nevladine organizacije i sindikati više puta su upozoravali na moguće elemente prinudnog rada.
Pojedini slučajevi završili su pred nadležnim institucijama, dok su organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ukazivale da veliki broj prijava nije dobio konačan sudski epilog. Početkom ove godine Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu saopštilo je da proverava navode iz krivične prijave koja se odnosi na trgovinu ljudima i kršenje prava radnika iz Bangladeša.
Kontroverze su dobile i međunarodnu dimenziju kada su Sjedinjene Američke Države obustavile uvoz pneumatika proizvedenih u Linglongovoj fabrici u Srbiji zbog sumnji da su u proizvodnom lancu korišćeni oblici prinudnog rada.
Foto: Tanjug / Sava RadovanovićGume iz Linglonga
Nova ulaganja uprkos optužbama
Nedavno je stigla i vest da Linglong planira proširenje fabrike guma u Zrenjaninu i zapošljavanje između 400 i 800 novih radnika, uz očekivanje novih državnih subvencija.
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura izjavio je da Linglong planira proširenje proizvodnih kapaciteta na dodatnih 70 hektara u okviru industrijske zone Jugoistok, preneo je ranije Biznis.rs.
„Linglong je potpisao protokol o proširenju na 70 hektara i trenutno su njihovi biznis planovi na razmatranju u Razvojnoj agenciji Srbije, posle čega će biti doneta odluka pod kojim uslovima će država podržati investiciju“, rekao je Salapura.
Zemljište na kojem je planirano proširenje nalazi se u vlasništvu grada Zrenjanina, dok kineski investitor očekuje i novi paket državnih subvencija.
Kompanija je proizvodnju pokrenula 2024. godine, a za inicijalnu investiciju dobila je oko 70 miliona evra subvencija i približno 100 hektara zemljišta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nakon EPS-a, Parking servisa, MUP-a, Alta banka je ušla i u Er Srbiju. Zajedno rade na izradi kartice kojom će ekskluzivnim pogodnostima nagraditi lojalnost
OFAK je doneo odluku kojom se NIS-u omogućava nastavak prerade sirove nafte do 31. jula, dok MOL nastavlja pregovore o mogućoj kupovini većinskog udela Naftne industrije Srbije
Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama
Nemački Folksvagen razmatra drastične mere restrukturiranja koje bi mogle da obuhvate ukidanje do 100.000 radnih mesta, kao deo velikog plana smanjenja troškova i prilagođavanja tržištu
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
