Kineski proizvođač guma planira proširenje fabrike u Zrenjaninu i zapošljavanje do 800 novih radnika, dok aktivisti upozoravaju da prijave za trgovinu ljudima i eksploataciju stranih radnika godinama ostaju bez sudskog epiloga
Kineska kompanija Linglong planira proširenje fabrike guma u Zrenjaninu i zapošljavanje između 400 i 800 novih radnika, uz očekivanje novih državnih subvencija. Najava dolazi uprkos višegodišnjim optužbama za kršenje prava stranih radnika i odluci Sjedinjenih Američkih Država da obustave uvoz guma proizvedenih u Srbiji zbog sumnji na prinudni rad.
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura izjavio je da Linglong planira proširenje proizvodnih kapaciteta na dodatnih 70 hektara u okviru industrijske zone Jugoistok, prenosi Biznis.rs.
„Linglong je potpisao protokol o proširenju na 70 hektara i trenutno su njihovi biznis planovi na razmatranju u Razvojnoj agenciji Srbije, posle čega će biti doneta odluka pod kojim uslovima će država podržati investiciju“, rekao je Salapura.
Zemljište na kojem je planirano proširenje nalazi se u vlasništvu grada Zrenjanina, dok kineski investitor očekuje i novi paket državnih subvencija.
Foto: Tanjug/Sava RadovanovićKompaniju su više puta radnici optuživali za kršenje prava
Linglong u Zrenjaninu trenutno zapošljava oko 2.400 radnika. Kompanija je proizvodnju pokrenula 2024. godine, a za inicijalnu investiciju dobila je oko 70 miliona evra subvencija i približno 100 hektara zemljišta.
Potpredsednik Linglong grupe Sun Songtao izjavio je prošlog meseca da kompanija planira ulaganje od 645 miliona dolara u drugoj fazi razvoja fabrike u Srbiji. Projekat, kako je naveo, podrazumeva izgradnju „zelenog industrijskog lanca“ – od proizvodnje pneumatika do reciklaže.
Prema njegovim rečima, Srbija i Tajland predstavljaju ključne tačke za širenje kompanije na evropskom i globalnom tržištu, dok je u prvu fazu fabrike u Zrenjaninu uloženo gotovo milijardu dolara.
Navodi o kršenju radničkih prava
Međutim, Linglongovu investiciju od početka prate optužbe za kršenje radnih prava stranih radnika angažovanih na izgradnji i radu fabrike.
Radnici iz Vijetnama još 2021. godine tvrdili su da su bili izloženi uslovima koji ukazuju na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Kasnije su slične prijave podnosili i radnici iz Indije i Bangladeša.
Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu saopštilo je u februaru 2026. da ispituje krivičnu prijavu koja se odnosi na trgovinu ljudima i kršenje prava radnika iz Bangladeša.
„Od 2021. slušamo da tužilaštvo traži dokaze i žrtve trgovine ljudima, ali niko od nas koji smo u kontaktu s radnicima nikada nije saslušan“, kaže za „Vreme“ Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Ona podseća da je tokom 2024. otvoren i slučaj radnika iz Indije, ali da je tužilaštvo tada saopštilo da nema elemenata krivičnog dela, uprkos izveštajima organizacije Astra.
„Radnici iz Indije dali su izjave pred tužilaštvom i punomoćje advokatici iz Zrenjanina. Nastavićemo da pratimo slučaj dok ne dobiju pravdu kakvu zaslužuju“, navodi Rukeci Milivojević.
Dodaje da su radnici iz Bangladeša prijavljivali sporne ugovore, prekovremeni rad i različite oblike angažovanja preko posrednika, ali da podnosioci prijava nisu dobijali informacije o toku postupaka.
Prema njenim rečima, deo radnika iz Bangladeša koji nisu podnosioci prijava dobio je posle prijave ovog slučaja direktne ugovore sa Linglongom.
Komentarišući najavljeno proširenje fabrike, ona upozorava da ostaje otvoreno pitanje pod kojim uslovima će novi kapaciteti biti građeni i da li će država reagovati ukoliko ponovo dođe do kršenja prava radnika.
Foto: Tanjug/Sava RadovanovićLinglong u Zrenjaninu proizvodi gume od 2024.
I pored višegodišnjih optužbi i postupaka koji su pokretani pred institucijama u Srbiji, zemlje Evropske unije nastavile su da uvoze gume proizvedene u Zrenjaninu.
Sjedinjene Američke Države krajem 2025. godine obustavile su uvoz guma proizvedenih u Linglongovoj fabrici u Srbiji zbog sumnji na korišćenje prinudnog rada.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vlada Srbije je dozvolila da se Jugoslovenskom rečnom brodarstvu (JRB) otpiše više od 1,3 miliona evra duga prema državi, piše portal Pištaljka. Ista firma je 1,7 miiliona evra uložila u fond „Vista rika korporejt“ koji je u većinskom vlasništvu članice predsedništva SNS-a
Od neupotrebljivih ulica i nepostojeće kanalizacije na jugu zemlje, preko ugrožene elektro-mreže u Vojvodini, pa sve do pravne nesigurnosti oko legalizacije i rada lokalnih samouprava, građani širom Srbije suočavaju se sa sistemskom zapostavljenošću osnovne infrastrukture
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
