Mađarska kompanija Wizz air i srpski Direktorat civilnog vazduhoplovstva već danima se prepucavaju saopštenjima za medije i curenjima informacija u državnim tabloidima. Ipak, ako Wizz air ne pristane da ispuni nove zahteve Direktorata, može se očekivati da Direktorat odbije izdavanje dozvola za Wizz air-ove linije u zimskoj sezoni, kaže za „Vreme“ Luka Popović, urednik portala „Eks Ju avijacija“.
Objašnjava da je nova regulativa Direktorata stupila na snagu u martu 2026. godine, a da bi mogla da se odrazi na poslovanje Wizz air-a na zimu.
„Postoje dve vazduhoplovne sezone – letnja, koja traje od kraja marta do kraja oktobra, i zimska, koja traje od kraja oktobra do kraja marta naredne godine“, pojašnjava Popović. „Dozvole za letenje avio kompanijama se izdaju mesecima unapred, a one će uskoro morati da podnesu zahteve za odobrenje letova tokom predstojeće zimske sezone.“
Poskupljenje karata
Ponuda letova Wizz air-a iz Srbije, ali i njihove cene, će u velikoj meri zavisiti od konačnog epiloga spora.
„Ukoliko Wizz air zaista bude primoran da smanji obim saobraćaja iz Beograda, što je verovatan scenario ukoliko se sporna odredba bude dosledno primenjivala, može se očekivati rast cena avionskih karata“, kaže Popović. „To se posebno odnosi na linije na kojima se Wizz air i Air Serbia direktno takmiče, bez prisustva trećeg prevoznika.“
Među takvim linijama su Madrid, Barselona, Larnaka i Rim, gde bi smanjenje konkurencije moglo dovesti do viših cena i manjeg izbora za putnike.
Srpski Direktorat nije odgovorio na pitanja „Vremena“ da li će institirati na sprovođenju nove regulative, i ako hoće, da li je će odbiti dozvolu za Wizz air-ove linije u zimskoj sezoni ukoliko kompanija ne prihvati nova pravila.
Na pitanja „Vremena“, da li očekuju povećanje cena letova od zimske sezone u Srbiji, nisu odgovorili ni iz kompanije Wizz air.
Šta je srž problema
Glavni problem između srpske institucije civilnog vazduhoplovstva i mađarske avio kompanije leži u izmenama vazduhoplovnih propisa koje je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije usvojio u martu 2026. godine.
Novim odredbama preciznije su definisani uslovi pod kojima strani avio prevoznici mogu da koriste treću i četvrtu vazdušnu slobodu, što, prema tumačenju Wizz air-a, može ugroziti njihov poslovni model zasnovan na baziranju aviona u Srbiji.
„U suštini, strane avio kompanije više ne mogu da imaju bazirane avione u Beogradu kojima započinju letove iz Srbije ka drugim destinacijama“, objašnjava Luka Popović. „Za sada je među stranim kompanijama samo Wizz imao bazirane avione u Beogradu.“
Direktorat tvrdi da model poslovanja Wizz air-a u Srbiji ovu kompaniju suštinski približava poslovnom nastanjivanju u zemlji i stavlja je u položaj sličan domaćim avio prevoznicima, odnosno Air Serbiji. Smatra da bi zadržavanje postojećeg izuzetka dovelo do nejednakog tretmana i privilegovanog položaja Wizz air-a u odnosu na druge avio kompanije iz Evropske unije koje posluju u Srbiji, ali u Beogradu nemaju bazu niti više od stotinu zaposlenih.
Prema stavu Direktorata, model koji primenjuje Wizz air predstavlja oblik diskriminacije ostalih prevoznika, zbog čega je bilo neophodno precizirati propise kako bi se svim kompanijama obezbedili jednaki zakonski uslovi poslovanja.
Wizz air odbacuje takvo tumačenje i tvrdi da se novim propisima krše obaveze koje Srbija ima prema Sporazumu o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), odnosno režimu otvorenog neba sa Evropskom unijom, čija je puna implementacija još u toku.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
