Foto: Vreme
Koliko struja poskupljuje, kakvi su popusti i ko to važi kao energetski ugrožen kupac
Struja će od 1. oktobra poskupeti oko sedam odsto, i to šesti put za poslednje tri godine. Za to vreme, Aleksandar Vućić najavio je donekle nejasne olakšice i popuste za penzionere, a iz EPS-a kažu da će socijalno ugroženi dobiti dodatne beneficije. Ceo ovaj energetski paket poskupljenja-pojeftinjenja svakako će doneti veće račune svim građanima u Srbiji, samo će oni koji primaju socijalnu pomoć biti na manjem udaru.
Ko je energetski ugrožen kupac
Trenutno oko 70.000 domaćinstava ostvaruje status energetski ugroženog kupca. To je status kojim domaćinstvo dobija pravo na umanjenje ili računa za električnu energiju ili za prirodni gas ili za toplotnu energiju.
Govori se zapravo o primaocima socijalne pomoći i najsiromašnijima u društvu, koji mesečno primaju ispod 25.000 dinara mesečno ukoliko u domaćinstvu živi jedan član ili 39.200 za dva člana porodice. Drugi kriterijum je da li oni primaju već neku novčanu pomoć od države. Ako primaju, na primer, novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili dodatak za negu drugog lica, oni već automatski mogu da dobiju ovaj status. Postoji i treća grupa, koja je ređe zastupljena. Tu spadaju domaćinstva koja zbog bolesti člana porodice zahtevaju da imaju upotrebu određenih medicinskih pomagala za koje nije moguće isključiti električnu energiju.
Popusti
Ove mere su već godinama na snazi. Procena ministarstva rudarstva i energetike je da oko 40 odsto popusta ostvaruju domaćinstva koja imaju popust na električnu energiju.
Pozitivno je što za njih neće biti pomerena granica za ulazak u crvenu zonu, kao i ako dobiju dodatnih pet odsto popusta od predsednika. Tako da zapravo država neće dati popust ovim ljudima, već im samo neće dodatno zakinuti i povećati cenu kilovata ako uđu u crvenu zonu.
Zahtev za status energetski ugroženog kupca se podnosi u opštinama, odnosno mestu prebivališta i mogu se podneti tokom cele godine, a rešavaju se u roku od 30 dana.
Statistički ekonomski podaci pobijaju tvrdnju o lakšem i berićetnijem životu građana Srbije. Šta je prošle godine pored frizera najviše poskupelo, a šta zaista pojeftinilo?
Evropska unija od 1. januara uvodi porez na emisije ugljenika (CBAM). Koliko to pogađa srpsku privredu i zašto nije spremna kada samo tranziciona faza traje već tri godine. U ovoj priči se krije i razlog za prekomerno tagađenje vazduha u Srbiji
Italijanski „Ariston“ otvorio je pogon u Nišu i za to dobio 22,2 miliona evra subvencija. U tom gradu nedavno je posao izgubilo više od 3.000 radnika, dok će „Ariston“ zaposliti ljudi. Ekonomista Goran Radosavljević za „Vreme“ objašnava - investitori u Srbiju više uopšte neće da dođu ako im ne date mnogo para
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
