Vreme

Letovanje u Srbiji 2009. godine

Tara, Zlatibor i domaći ajvar

Letnja turistička sezona potrajaće još malo, ali "last minute" ponudâ, poput onih koje u izobilju nude hoteli u Turskoj, Tunisu i Grčkoj ne bi li bar malo popraviti rezultat slabe sezone, za naše destinacije, bar u većim agencijama – nema

Predlog zakona o klasifikaciji i zaštiti tajnih podataka

Jelovnik bez tajni

Nacrtom zakona predloženo je da postoji jedna vrsta tajnosti koja će imati četiri stepena: državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Državna tajna će imati najduži rok trajanja – 30 godina. Upola manje važiće za "strogo poverljiva" dokumenta, dok će "poverljivo" i "interno" trajati po pet i dve godine

Zakon i posledice

Uređivanje Srbije

Trgovina principima i medijskim slobodama bila je uspešna za sve ključne političke aktere – vlada je sačuvala vlast, a time i priliku da raspiše prevremene izbore u trenutku koji joj najviše odgovara. Opozicione stranke, s druge strane, dobile su priliku da biračima obećaju – ukidanje restriktivnog medijskog zakona

Pregovori sa MMF-om

Oči u oči sa revizorom

Kako će nam presuditi "trećerazredni studenti prvorazrednih univerziteta"?

Odnosi Srbije i Crne Gore

Konzulska vremena

Mogu li se, zahtevom za otvaranje konzulata u Bijelom Polju, Nikšiću i Herceg Novom, popraviti odnosi dveju država, dovedeni na najniži nivo posle prošlogodišnje odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova

Beogradski tramvaj

Belgijanac, stojadin, bik, glista

Beograđani su se prevozili konjskim tramvajem nepoznatog proizvođača, belgijskim BBC i PPC, nemačkim Simens i AEG, češkim Škoda i Tatra, italijanskim Breda i Divag, jugoslovenskim "Đuro Đaković", "Jesenice" i Goša, a uskoro će, po svemu sudeći, i španskim KAF tramvajem

70 godina od početka Drugog svetskog rata

3. septembar 1939.

Za ovaj broj "Vremena", koji izlazi pred 70. godišnjicu formalnog početka Drugog svetskog rata, odlučujemo se za hronološki sled događaja predmetnog dana

Beograd–Peking na najvišem nivou

Kineski most prema Evropi

Iz pekinškog ugla gledano, Srbija bi mogla da bude "investiciono ogledno dobro", na kome bi se pokazala kao solidan partner prihvatljiv kasnije i za Evropsku uniju

Dosije "Vremena" – Manjine i zakon

O prosvetnoj samoupravi, zemlji, oslobođenju i još ponečemu

Školovanje, jezik, kulturni identitet, simboli, autonomaštvo i separatizam, teritorijalne i personalne autonomije – naša i evropska praksa, milion pripadnika manjinskih zajednica u Srbiji, sto miliona u Evropi od Atlantika do Urala

Istraživanje – Regionalni razvoj Srbije

Između partijske alavosti i lokalnih potreba

Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat

Bez dogovora na Voždovcu

Stranačko ogledno dobro

Treća predizborna kampanja za lokalne izbore u centralnoj beogradskoj opštini, po svemu sudeći, poslužiće strankama da dođu do odgovora na pitanja koja se tiču njihovog pozicioniranja na političkoj sceni, uoči mogućih prevremenih parlamentarnih izbora

Crkvena proslava i državna pitanja

Pet vekova »Druge Studenice«

Sve je nekako bilo nejasno i kontradiktorno: s jedne strane, pompezno oglašavanje proslave petstote godišnjice manastira na programima Radio-televizije Vojvodine i u samoj Vojvodini, s druge, više nego skromne najave kako u medijima tako i u javnosti u Srbiji

Nadrilekarstvo i novinarstvo

Slučaj dr Rosa

Zanimljivo je da, uprkos tako "revolucionarnoj metodi", dr Roso nikada nije bio u istom studiju sa onkolozima i radiolozima. Nikada se o njegovom dostignuću nije raspravljalo javno i niko se nije dosetio da organizuje javnu raspravu. Diskusije su vođene, uglavnom, na forumima

Intervju – Čedomir Antić, istoričar

Rasrbljavanje regiona

Naš narod u okruženju je naša najbolja veza sa državama u kojima živi. Srbija je stolećima demografski napredovala dok su ovi krajevi bili predmet njene brige ili dok je tamošnjem narodu pružala nešto više od zemlje izbeglištva. Zato je neophodno uvrstiti odnos prema srpskom narodu u regionu u prioritete naše državne politike, kaže jedan od autora Izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu

Iz stručnog ugla

Treća regrutacija patoloških kockara

Starosna granica patoloških kockara se spušta pa sada imamo decu od dvanaest-trinaest godina koja su zavisna od kockanja. U Srbiji ima oko dvesta pedeset hiljada patoloških kockara, a kocku u nekom obliku "konzumira" blizu milion i po ljudi

Biznismeni pod lupom sociologa

Nova klasa i stare navike

Svi su oni pomalo socijalisti, a tvrde da su liberali

Privatizacija (ne)stvara kapitaliste

Probisveti pod zaštitom

Po veoma raširenoj teoriji, aktuelna "kriza preduzetništva" posledica je činjenice da je svetska kriza "presekla" mehanizam preprodaje (naravno, uz debelu maržu) otkupljenih preduzeća strancima, to jest likvidnim preduzimačima iz inostranstva, pa su se "prezaduženi" kupci društvenih firmi našli u raskoraku

Ličnost iz vesti – Arno Danžan

Bivši špijun u evropskoj odbrani

Biznismen Ratko Knežević tvrdi da je francuski obaveštajac Arno Danžan "omiljeni" prijatelj Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Navodno je upravo on omogućio Subotiću da se uprkos poternici Interpola nesmetano kreće Francuskom, organizovao susret Đukanovića i predsednika Francuske Nikole Sarkozija, svesrdno pomogao da Tomislav Nikolić rasturi Srpsku radikalnu stranku i sve vreme održavao prisne kontakte i sa Čedomirom Jovanovićem i Bebom Popovićem, kao i sa Hašimom Tačijem. Ako je suditi po Kneževićevim iskazima, Danžan je u raznoraznim političkim i kriminalnim peripetijama na Balkanu odigrao ključnu, gotovo mitsku ulogu

Život bogatih i slavnih

Muke Ratka Kneževića

Nešto je nagnalo Ratka Kneževića da otvori srce novinama: prvo podgoričkim "Vijestima", a sada i "Blicu". Nije da nas je g. Knežević mnogo prosvetlio – sve smo to oko duvanske mafije znali i bez njega – ali je osetio potrebu da svoju dragocenu ličnost istakne i izvan stranica zagrebačkog "Nacionala", gde je godinama bio glavna zvezda džet-set rubrika. Nešto je Ratka Kneževića zasvrbelo, ali ne samo njega

Budžetski problem Srbije

Ples oko državne kase

Odloženo glasanje

Predah u medijskom ringu

Ima li vlada plan za izlazak iz pat pozicije, zašto neće pasti i ako ga nema, i da li je Aleksandar Tijanić nadmašio Raju Rodića

Moja lična Guča

Država i muzika, duvanje u trubu ili lepak

Ima tome, da su se u zemlji Srbiji svi složili da je Guča nacionalna stvar i najveći srpski brend. To su prvi primili k znanju Miloševićevi socijalisti, ostavili, nastavili sa tim pravcem i razvojem Da ko ne razume Guču ne razume srpski narod, i sad taj pičvajz ima ode u vekove šta je o Guči pisao "Vremenov" hroničar ove manifestacije Dragan Todorović

Vojvode po zanimanju

Đujić i uveoci

Šešelj je prvi na spisku onih koji su titulu dobili u (još) mirnodopskom periodu. Devet godina kasnije, 9. decembra 1998. Đujić je zatražio oproštaj od srpskog naroda za "učinjenu grešku prilikom imenovanja Vojislava Šešelja za četničkog vojvodu"