Pogodi ko dolazi na večeru

Pripreme za pregovore Beograda i Prištine uveliko su otpočele – osim učestalih susreta zvaničnika sa predstavnicima zapadnih zemalja, u toku je i medijsko licitiranje imenima pregovarača, tajmingom i temama o kojima će se razgovarati. Odmah se pokazalo ono što se moglo i pretpostaviti – da ceo projekat neće ići glatko. Samo nekoliko dana nakon optimističnih izjava o skorom početku pregovora, naime, čak i ta procena dovedena je u pitanje.

Iako redosled tema o kojima će se razgovarati još nije utvrđen, prištinske vlasti već su izašle i sa jednim upečatljivo argumentovanim stavom – o prisustvu beogradskih telekomunikacionih kompanija na području Kosova. Tokom samo nekoliko sati, u nedelju, radnici Kosovske agencije za telefoniju u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije (Rosa) i saradnju Euleksa i Kfora, isključili su više predajnika mobilne telefonije Telekoma Srbije na Kosovu. Najveći deo srpskih enklava na Kosovu južno od Ibra ostao je bez signala mobilnih telefona, a kosovskom Pomoravlju isključeni su i fiksni telefoni.

Uprkos ocenama o „miniranju“ pregovora, nije bilo naznaka da bi nedeljni jutarnji obračun sa telekomunikacionim predajnicima mogao odložiti ono o čemu su se samo nekoliko dana ranije (u prošli četvrtak) u Njujorku dogovarali Ketrin Ešton, šefica diplomatije Evropske unije i (u odvojenim razgovorima) Boris Tadić, predsednik Srbije i Hašim Tači, premijer Kosova. Na scenu je, potom, stupio kosovski predsednik Fatmir Sejdiu: njegova neočekivana ostavka, prema prvim procenama, mogla bi izazvati prevremene izbore, a time i ugroziti početak pregovora. U utorak, kada je pripreman ovaj broj „Vremena“, međutim, još uvek se nagađalo o mogućnosti da taj problem bude rešen u dogovoru o izboru novog predsednika, bez izbora.

ELEMENTI: Posle susreta sa baronesom Ešton, Tadić je medijima rekao da su dogovoreni „mnogi bitni elementi tog dijaloga, ko će ga voditi, na koji način i koje će teme biti“, dodavši da „nema dileme da će pregovarački timovi biti sastavljeni od eksperata“. Licitacija imenima eksperata počela je tvrdnjom dnevnika „Danas“ da će jednu od glavnih funkcija (ali ne najvažniju) u srpskom pregovaračkom timu imati Dušan Bataković, ambasador Srbije u Francuskoj. Istoričar i bivši Tadićev savetnik ima iskustvo u sličnom poslu – bio je član „beogradskog“ tima u bečkim pregovorima s privremenim institucijama samouprave na Kosovu, u kojima je posredovao specijalni izaslanik UN-a Marti Ahtisari (a bio je i šef pravnog tima Srbije u dvogodišnjem procesu pred Međunarodnim sudom pravde u vezi s legalnošću jednostranog proglašenja nezavisnosti, nakon čijeg završetka su i inicirani novi razgovori o Kosovu). Prema nekim tumačenjima, međutim, ta vrsta iskustva ne da nije preporuka za ulazak u novi tim, već vrlo otežavajuća okolnost: stav da pregovore ne mogu voditi ljudi koji su već učestvovali u ranijim, propalim razgovorima, iznela je Liberalno demokratska partija, ali i neki predstavnici nevladinog sektora (poput Miljenka Derete iz Građanskih inicijativa i Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose). „U nove pregovore o Kosovu Srbija ne može da uđe sa starom navikom da od svojih građana krije kako će i o čemu razgovarati, a da se istim neuspešnim kadrovima povere rukovodeća mesta u pregovaračkom timu“, poručio je Čedomir Jovanović, lider LDP-a, dodajući da „neće prihvatiti takvu gubitničku strategiju“.

foto: reuters

Prema objašnjenju Sonje Liht, predsednice Političkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, međutim, ne bi trebalo očekivati da vlada građane unapred precizno obavesti o svojoj pregovaračkoj poziciji. Ona je Tanjugu rekla da se „pregovori nikad ne vode tako što strane u razgovorima izlaze u javnost sa svim tačkama“. Uostalom, nije tako davno bilo kada je, na pregovorima pod „rukovodstvom“ Martija Ahtisarija u Beču, Srbija nastupala sa platformom „manje od nezavisnosti, više od autonomije“ – čije tačno značenje građanima nikada nije razjašnjeno.

STATUS: Za razliku od ranijih decidnih tvrdnji domaćih zvaničnika da su neophodni razgovori o statusu (koje Priština odbija), sada se pojavljuju drugačiji tonovi. Nakon razgovora sa baronesom Ešton, Tadić je u Njujorku objasnio da je „potrebno da razgovori počnu od tema koje odmah mogu da daju rezultate, da bi se dijalog vodio u dobroj atmosferi“. Opozicija je u toj izjavi pročitala odustajanje od pregovora o statusu, a u procesu zaključivanja verovatno im je pomogla i tvrdnja američkog ambasadora na Kosovu Kristofera Dela da će pregovori biti fokusirani na praktična pitanja, da će se razgovarati i o severu Kosova, ali ne o specijalnoj autonomiji, te da „o statusu neće biti pregovora“. Time, ipak, pojam „statusa“ nije izbačen iz vokabulara pripadnika vlasti: Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, ocenio je da će početak razgovora biti posvećen „otvorenim pitanjima koja mogu lako da se reše“ i da je to „način da se stvori uzajamno poverenje, što je veoma važno kada počnu razgovori o statusnim pitanjima, do kojih će u jednom trenutku neminovno morati da dođe“. A potpredsednik Vlade i lider socijalista Ivica Dačić objasnio je da je sve u vezi sa statusom: „Sve što se tiče života građana na Kosovu ima veze sa pitanjem statusa, jer kad razgovarate o tome kako se prelazi administrativna linija, o platama, zdravstvenim uslugama, struji, telekomunikacijama, svuda je u osnovi pitanje statusa.“ Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta vladajuće Demokratske stanke, opet, tvrdi da je „očigledno da se pitanje statusa, onako kako je postavljeno do sada, verovatno neće otvarati“, već će se krenuti od „nekih stvari koje su konkretne i važne“.

U iščekivanju zvaničnih informacija o pregovaračkom timu i platformi koju će on zastupati, u neku vrstu javne rasprave uključio se relativno mladi Centar za novu politiku, iz čije radionice je stigao predlog platforme za pregovore Beograda i Prištine (krajem avgusta, predlog mogućeg rešenja odnosa Beograda i Prištine iznela je i Međunarodna krizna grupa, ali taj predlog nije naišao na odobravanje nijedne zainteresovane strane).

Centar za novu politiku predlaže kombinaciju nekoliko međunarodnih ugovora. Jedan je Vestminsterski dogovor iz 1931, kojim su britanske kolonije dobile zakonodavnu samostalnost, ali je suverenitet načelno ostao britanski. Drugi model je sporazum između dve Nemačke, koji se nudi za način uključivanja Kosova u međunarodne institucije. Autori predloga smatraju da bi po ugledu na Ohridski i Dejtonski sporazum trebalo urediti ustavni odnos dve nacionalne zajednice (de facto, priznaje se nezavisnost jedne države uslovljavanjem unutrašnje strukture te države). U predlogu platforme predviđeno je da Beograd i Priština potpišu sporazum, potom da bude doneta nova rezolucija u Savetu bezbednosti UN-a, nakon koje bi usledilo slanje misije EU na Kosovo, u kojoj bi i Srbija imala svoju ulogu.

IDEJE: „Interes Srbije nije teritorijalni entitet na Kosovu, jer to ne bi prihvatila međunarodna zajednica, a i većina Srba živi na jugu. Zato predlažemo snaženje nadležnosti opština sa većinskim srpskim stanovništvom, njihovo međusobno povezivanje i vezu sa Beogradom“ – tako je polazište ponuđene platforme Centra za novu politiku objasnio Vladimir Todorić, jedan od autora.

O dokumentu Centra za novu politiku nisu se izjašnjavali zvaničnici nijedne od zainteresovanih strana – ako se ne računa načelni stav ministra Bogdanovića da je „dobrodošlo svako mišljenje i argumentovana debata o načinu na koji se može rešiti kosmetski problem“, ali da će vlada biti ta koja će doneti platformu za razgovore sa Prištinom. I iz Beograda i iz Prištine, međutim, stigle su kritike političkih analitičara. Glavne „beogradske“ primedbe odnose se na odustajanje od mogućnosti da Srbi formiraju entitet na Kosovu, što je na zaobilazan način predviđeno i u Ahtisarijevom planu, ali i na rešenje kojim se „Albancima praktično poklanja rezolucija 1244 SB“. Beogradska „Politika“ je prenela i izjavu Škeljzena Malićija, prištinskog političkog analitičara, koji je ocenio da je dokument „pun čudnih kombinacija“ kao što je „institucionalizovana međuopštinska povezanost Srba“ ili „to da se Srbija uopšte pita o ulasku Kosova u međunarodne institucije“. Malići je još jednom istakao da je „Kosovo nezavisna država“ i zaključio da „nema razloga da ulazi u takve kombinacije“.

Uprkos brojnim nepoznanicama koje se odnose na sastav pregovaračkih timova i teme o kojima će se razgovarati i, uprkos zabuni koju je izazvala ostavka Sejdijua, još uvek su aktuelne procene da osnovna ideja neće biti napuštena – a to je da pregovori moraju početi veoma brzo, možda već u oktobru. Sudeći prema stepenu angažmana predstavnika zapadnih zemalja (najavljen je i dolazak američke državne sekretarke Hilari Klinton), reklo bi se da će ovoga puta postojati veliki pritisak da se u relativno brzom roku pregovori privedu kraju, a time i proveri ostvarivost Tadićeve optimističke tvrdnje o dijalogu koji „treba da reši istorijski konflikt Srba i Albanaca“.