Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Ako je istorija učiteljica života, onda krivulja vremena potvrđuje dugovečnu naklonost koju su Srbi iskazivali prema Jevrejima i pre nastanka Države Izrael.
Savremeni cionizam ima duboke korene u Srbiji od vremena kada su u Zemunu živeli deda i baba Teodora Hercla, osnivača političkog i nacionalnog pokreta koji je krajem 19. veka pokrenuo borbu da Jevreji posle vekova progona dobiju suverenu države na biblijskoj teritoriji Erec Izraela. Jedan od prvih teoretičara cionizma, rabin Jehuda Alkalaj, bio je umnogome inspirisan ustancima Srba protiv Osmanske imperije, koja je u ta vremena vladala Bliskim istokom.
Inače, lord Artur Balfur, britanski ministar spoljnih poslova, uputio je 2. novembra 1917. zvanično pismo lordu Volteru Rotšildu, jednom od vođa cionističke zajednice u Velikoj Britaniji. Britanska vlada time je prvi put javno izrazila podršku stvaranju “nacionalnog doma za jevrejski narod” na teritoriji Palestine, koja je tada još uvek bila pod vlašću Osmanskog carstva, ali nakon raspada imperije, Liga naroda je Velikoj Britaniji poverila upravu nad Palestinom. Postavljen je temelj za nastanak države Izrael. Vlada Kraljevine Srbije bila je prva na svetu koja je 24. decembra 1917. zvanično i eksplicitno podržala Balfurovu deklaraciju.
NEDIĆEV DOPRINOS HOLOKAUSTU
Imali su ti odnosi tamne mrlje i zatamnjenja, uspone i padove, a mračni period je vreme početka Drugog svetskog rata. Iako se često čuje da u Srbiji nikada nije bilo antisemitizma, tokom kvislinške vlasti Milana Nedića i “Vlade narodnog spasa” 1941–1944, odnos prema Jevrejima bio je obeležen aktivnim saučesništvom i sprovođenjem antisemitske politike koju je diktirao nacistički okupator. Iako su deportacije i egzekucije vršile nemačke vojne i policijske snage, Vermaht i Gestapo, Nedićev administrativni i policijski aparat odigrao je ključnu ulogu u logističkom pomaganju pri izvođenju Holokausta u okupiranoj Srbiji.
Nedićeva vlada je donela niz uredbi i “rasnih zakona” kojima je legalizovan progon Jevreja: Jevrejima je zakonski zabranjeno da rade u državnim službama, da se bave slobodnim profesijama i pohađaju univerzitet. Prilikom konkursa za državne poslove uvedena je obavezna “arijevska klauzula” da kandidat mora da dokaže da nema jevrejske ili romske krvi.
Kvislinška opštinska administracija izvršila je preciznu registraciju i popis jevrejskog stanovništva. Ovi spiskovi su predati Gestapou i služili su za kasnija hapšenja i deportacije. Unutar Uprave grada Beograda formiran je poseban 7. odsek Specijalne policije koji je bio zadužen isključivo za Jevreje i Rome. Nedićevi agenti i žandarmi aktivno su tragali za Jevrejima, hapsili ih i predavali Nemcima.
Jevreji su narod sa dugim pamćenjem, a srpske vlasti ne bi smele da se zanose da su zaboravili na beogradsku Autokomandu i Topovske šupe, jedan od prvih logora u kome su nacisti 1941. pogubili 6.500 Jevreja i Roma. Lokacija koja bi trebalo da bude podsećanje na godine Šoe, kako Jevreji nazivaju Holokaust, posle 85 godina potpuno je zapuštena i predata zaboravu. Mala memorijalna ploča koju je postavila Jevrejska opština jedva da je vidljiva.
Nedićev režim je ekonomski uništio jevrejsku zajednicu i pre nego što su njeni članovi fizički likvidirani. Jevrejima je zabranjeno raspolaganje bankovnim računima i oduzeta im je celokupna pokretna i nepokretna imovina. Preko državnih organa, Nedićeva administracija je organizovala prodaju i dodelu jevrejskih kuća, stanova i preduzeća “arijevskom” (srpskom i nemačkom) stanovništvu.
Istovremeno se preko režimskih medija vodila snažna antisemitska i antikomunistička propaganda. Jevreji su optuživani za izbijanje rata, propast Kraljevine Jugoslavije i organizovanje ustanka u Srbiji. Nedićeva Srbija postala je saradnik u Holokaustu. Da nije bilo tako, nemačka uprava ne bi već u avgustu 1942. proglasila Beograd i Srbiju za Judenfrei, oslobođene od Jevreja.
USPONI, PA PADOVI
Kraj Drugog svetskog rata dramatično je sve promenio. Federativna Narodna Republika Jugoslavija je tokom Prvog izraelsko-arapskog rata 1948–1949 odigrala važnu ulogu u transportu naoružanja iz Čehoslovačke u Izrael preko svoje teritorije, a učestvovala je i u direktnom snabdevanju izraelske vojske u nastajanju. Hercl je uspeo u svojoj nameri i konačno je realizovana Balfurova deklaracija, a FNRJ je bila među prvim državama na svetu koje su priznale Državu Izrael, svega pet dana nakon što je 14. maja 1948. proglašena njena nezavisnost.
Usponi, pa padovi. Diplomatski odnosi SFRJ i Izraela potpuno su prekinuti 13. juna 1967. zbog Šestodnevnog rata, kada je Jugoslavija pod vođstvom Josipa Broza Tita zauzela čvrst stav podrške nesvrstanim arapskim zemljama i osudila izraelsku okupaciju arapskih teritorija Zapadne obale, Pojasa Gaze i Golanske visoravni. Aparthejd u Južnoj Africi i cionizam u Izraelu bili su teme dežurnih kritika.
Tako je trajalo duže od dve decenije, sve do pred sam raspad Jugoslavije. Diplomatske veze sa Izraelom zvanično su obnovljene tek 1991, a s proleća naredne godine ponovo je otvorena ambasada Jugoslavije u Tel Avivu.
Ratovi koji su usledili, posebno rat u Bosni, ponovo su zbližili Srbiju sa Izraelom, po principu neprijatelj mog neprijatelja moj je prijatelj. Muslimani su bili spona novog uspona saradnje, kako Beograda tako i Banjaluke. Izraelska ambasada u Beogradu ponovo je počela sa radom 1997.
Izrael i Srbija od tada održavaju snažnu, prijateljsku i stalno rastuću diplomatsku, ekonomsku i, posebno, vojnu saradnju. Dolaskom naprednjaka na vlast, Srbija je u OUN izbegavala da se pridruži osudama Izraela. Podrška dolazi i paralelnim kanalima od Milorada Dodika, koji je Republiku Srpsku prvi otvorio rastućem izraelskom uticaju.
Od kako je 2024. postavljen za šefa diplomatije, Marko Đurić je određen kao advokat srpsko-izraelskog približavanja. Ne slučajno: njegova baka po majčinoj strani Jevrejka je koja je preživela Aušvic, a Marko je u mladosti boravio u jednom kibucu, gde je naučio hebrejski.
Odnosi su ušli u stratešku fazu i obeleženi su značajnim izraelskim investicijama i velikim odbrambenim ugovorima – od prodaja srpske municije Izraelu do kupovina savremenog izraelskog naoružanja i zajedničke proizvodnje dronova do opreme za službe bezbednosti.
DVOSMERNE VOJNE VEZE
Vojni sektor je ključni stub saradnje. Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika.
Partnerstvo je doseglo nove visine kada je Vučić ove godine najavio da će srpski SDPR otvoriti zajedničku fabriku dronova sa “Elbitom”. Ugovor kapitalac, potpisan u avgustu, vredan je 1,64 milijardi dolara i Srbiji će, pored bespilotnih letilica, obezbediti dalekometne artiljerijsko-raketne sisteme i opremu za elektronsko ratovanje. Ovi poslovi čine više od 70 procenata vojnog budžeta Srbije.
Sredinom septembra se u saradnji sa ovom izraelskom kompanijom otvara najsavremenija zajednička fabrika borbenih dronova. Partnerstvo po pincipu 50:50 integriše izraelsku tehnologiju i srpsko inženjerstvo. Inicijalno će se proizvoditi visokosofisticirani, napredni dronovi vrednosti oko 30.000 evra po komadu. Potvrđeni model letelice je manji taktički dron “lanius X”, a planirana je i proizvodnja bržih dronova dugog dometa, koji lete na visinama preko šest kilometara. Proizvodnja se pokreće u već postojećem objektu, a kao lokacije se pominju beogradska opština Čukarica, pogon u Šimanovcima ili pančevačka fabrika “Utva”.
Uzalud su po Beogradu organizovani protesti na kojima su nošeni transparenti “Zaustaviti izvoz oružja za Izrael” i “Elbitove ubice napolje iz Srbije”, a zajednički projekat Elbit-SPDR nazivan je “fabrikom smrti”. Mnogi su privedeni.
Uzalud su u aprilu srpske vlasti pozivane da se pridruže bojkotu učećša Izraela na poslednjem izboru za pesmu Evrovozije.
Izrael je nesumnjivo zadovoljan zbog rekordnih ugovora o naoružanju, vojne saradnje i međusobnih političkih usluga koje mu pruža Srbija, ali ne samo zbog toga. Dok su po Londonu, Berlinu, Madridu ili Rimu masovno protestovali zbog rata u Gazi, većinska javnost Srbije nije se mnogo obazirala na letošnje zahteve male grupe propalestinskih demonstranata koji su u Beogradu zahtevali prekid savezništva sa Izraelom.
Za razliku od mnogih zemalja, uključujući i zapadnoevropske saveznike Izraela, zvanični Beograd ignorisao je sve kritike da doprinosi genocidu nad Palestincima, koji se meri brojem od 74.000 ubijenih (gotovo trećina su deca), više od 174.000 ranjenih i 90 odsto uništene infrastrukture.
Frančeska Albaneze, specijana izvestiteljka Ujedinjenih nacija za okupirane palestinske teritorije, posetila je ovog marta Beograd i optužila vlasti da, kršeći međunarodno humanitarno pravo, “besramno sarađuju sa Izraelom” i da bi Srbija mogla da dospe pod istragu zbog snabdevanja Izraela municijom.
Ministarstvo inostranih poslova odmah je uzvratilo, osuđujući izjavu kao “neprihvatljivo mešanje u unutrašnje poslove suverene države”.
Izraelska ambasada optužila je Albaneze za antisemitizam.
U to vreme, dok je po Evropi rastao stepen uzbunjenosti zbog humanitarne krize u Gazi, ministar Đurić je u Jerusalimu hvalio Izrael kao “jednog od najbližih prijatelja i ključnog strateškog partnera”. Agencija “Tanjug” potpisala je sporazum o saradnji sa TPS-om, malo poznatom izraelskom desničarskom medijskom mrežom osnovanom 2010.
U znak solidarnosti koju su mnoge druge države izbegavale, Vučićeva vlast je simbolički ponudila da Beograd bude domaćin izraelskim košarkašima iz Evrolige koji iz razloga bezbednosti nisu mogli da igraju kod kuće.
“Srbija je jedna od veoma retkih zemalja u Evropi koje se ne ustručavaju da sarađuju sa Izraelom. Ponosan sam da to kažem javno i otvoreno”, izjavio je Vučić u junu u intervjuu za “Foks njuz”.
SLUČAJ AJNHORN
Deluje gotovo idilično, ali nije da nema problema. Jedan od njih, o kome zvanična Srbija uporno ćuti, jeste Srulik Ajnhorn, bivši glasnogovornik premijera Benjamina Netanjahua i bivši kreativni direktor premijerovog “Likuda” .
Izraelska policija proglasila ga je “kriminalcem u bekstvu” i kao ključnog osumnjičenog traži ga zbog umešanosti u korupcionašku aferu poznatu kao “Katargejt” – milionima dolara vrednu promociju ovog zalivskog emirata i njegove posredničke uloge tokom talačke krize u Gazi i širenje negativne slike o Egiptu.
Pred istragama u još dve velike afere, Ajnhorn je pobegao iz Izraela i živi u Beogradu, gde je vlasnik konsultantske firme. Momi Mešulam, visoka zvaničnica ureda državnog tužioca Izraela, dolazila je u Beograd u pratnji pripadnika policijske jedinice Lahav 433 (izraelskog FBI) kako bi saslušala Ajnhorna u zgradi Ministarstva pravde Srbije, što je obavljeno pod velom poverljivosti. “Vrata su zalupljena pred njenim licem”, citirao je neimenovanog funkcionera izraelski liberalni dnevnik “Haarec” u februaru. “Srbija odbija saradnju sa izraelskim vlastima.”
U međuvremenu su pojedini procesi protiv Ajnhornovih saradnika u Izraelu privremeno obustavljeni dok on ne bude dostupan njihovim organima reda.
Ajnhorn je medijski strateg i marketinški stručnjak blizak Vučiću, i još od 2020. aktivan je u političkim kampanjama u Srbiji. Posebno je angažovan da predsednika prikaže u što povoljnijem svetlu na Zapadu, pre svega u SAD. Istraživanja Birna i “Haareca” ukazuju na to da je pružao posredničke usluge oko izvoza srpske municije i naoružanja u Izrael tokom vojnih operacija u Gazi.
Ajnhorn nastavlja da kapitališe na bliskim vezama Beograda i Tel Aviva. To što, po svemu sudeći, neće biti izručen Izraelu, Vučićeva je usluga Netanjahuu, koji je i sam suočen sa tri sudska procesa zbog korupcije.
ŠOK U OVALNOJ SOBI
Bliskost na vojnom nije adekvatno propraćena bliskošću na ekonomskom planu, mada izraelske investicije u Srbiji premašuju dve milijarde evra. Tradicionalno su najdominantnije u sektoru komercijalnih nekretnina, dok u novije vreme beleže snažan rast u oblastima obnovljivih izvora energije i visoke IT tehnologije.
Prema statističkim podacima iz Beograda, obim bilateralne tergovine dostigao je skromnih 285,6 miliona dolara, mada je jedan od ređih u kome Srbija ostvaruje suficit od nekih 160 miliona. Tokom ovogodišnjeg “strateškog samita” u Jerusalimu, šef srpske diplomatije Đurić otpočeo je razgovore o Sporazumu o slobodnoj trgovini. Ustanovljen je i zajednički ekonomski komitet, a Izrael je u Beogradu otvorio stalno trgovinsko predstavništvo i potvrdio učešće na izložbi Expo 2027.
Politički su stvari složenije. Izrael je priznao nezavisnost Kosova, na vidljivo iznenađenje predsednika Vučića, koji je najavu priznanja čuo dok je 4. septembra 2020. sedeo na stoličici pred Donaldom Trampom u Ovalnoj sobi Bele kuće. Bio je to američki ustupak tadašnjem kosovskom premijeru Abdulahu Hotiju, koji je došao na sastanak posvećen ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a završio se pristankom da Srbija prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela i da bude među samo osam zemalja, uključujući Kosovo, koje bi ambasadu iz Tel Aviva preselile za Jerusalim. To se zasad nije dogodilo.
Izraelsko priznanje Kosova bio je neočekivan udarac Beogradu, ali bilateralni odnosi su se brzo oporavili. Vučić na sve načine pokušava da osnaži ideološku bliskost sa desničarskim izraelskim premijerom Netanjahuom, ne samo zbog bilateralne saradnje, oružja i investicija već i kao trasu približavanja američkom predsedniku.
Vučić se oštro zamerio Amerikancu pokušavajući da nepozvan uđe na jednu donatorsku večeru republikanaca koja se početkom maja 2025. održavala u Mar-a-Lagu, Trampovoj privatnoj rezidenciji na Floridi. Posle fijaska, brže-bolje se vratio za Beograd, a zvanično objašnjenje vlasti i prodržavnih medija bilo je da je Vučiću tokom posete pozlilo.
Savezništvo sa Izraelom konsoliduju posete na visokom novou. Vučić je kao premijer posetio Izrael decembra 2014, a od tada se sa izraelskim liderom mnogo puta sastajao na raznim globalnim samitima. Izraelski predsednik Isaak Hercog boravio je u Beogradu septembra 2024, kada je Vučiću uručio poziv da ponovo poseti Izrael.
Odnose Srbije i Izraela danas obeležava visok i brzo rastući stepen strateškog partnerstva, koje podržavaju rekordni vojni poslovi i ekonomske investicije. Epozoda sa izraelskim priznavanjem kosovske nezavisnosti brzo je zaboravljena u Beogradu, koji je postao jedan od najbližih evropskih seveznika jevrejske države.
Saradnja dve zemlje pokazuje visok stepen pragmatizma. Premijer Netanjahu izuzetno je oslonjen na Trampa i strateško savezništvo sa SAD, kao što se videlo tokom dve zajedničke agresije na Iran. Vučić, za razliku od Izraelca, održava “istorijske veze” sa Rusijom, mada sve teže, i pokušava da balansira između Amerike i Kine, dva najveća rivala savremenog sveta.
Uprkos tome, ideološke spone dvojice desničarskih nacional-populista i demagoga cvetaju. Saradnja je u usponu. Mojsije je Mojsije, biznis je biznis, kaže stara jevrejska izreka.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Rumunska partija pozvala je sve pripadnike nacionalne manjine, kao i celokupnu javnost, da prepoznaju važnost ovog trenutka i da na predstojećim parlamentarnim izborima svoj glas daju listi „Studentska lista - Studenti pobeduju"
Kolona koja je krenula od Rektorata stigla je do sedišta Republičke izborne komisije. Ispred ulaza, studenti su uz trubače zaigrali kolo. Neuobičajena atmosfera za predavanje izborne liste: bez usiljenosti, klasičnih političkih govora i naučenih stranačkih koreografija. Više je ličilo na spontano slavlje nego na početak zvanične izborne procedure. Kutije su zatim podigli predstavnici studenata sa svih univerziteta u Srbiji. Pored njih se nalazila maketa beogradskog Pobednika, koji je takođe držao kutiju sa potpisima. Potpisi više nisu izgledali kao mrtvo slovo na papiru. Ljudi koji su ih nosili govorili su da pred sobom nose nadu čitave Srbije
Odluka studentskog pokreta da svoju ogromnu društvenu energiju prevede u izbornu politiku trenutno je najvažniji politički eksperiment u Srbiji, ako ne i šire
Naši političari nisu profesionalni, već hronični političari. Hajde da im u Skupštini ponudimo obrazovni program. Možda zvuči detinjasto, ali ako ljudi sa ove liste pokažu zbog čega su tu i budu vodili računa o tome šta govore, nisam siguran da rijaliti može da pobedi
Treba da budemo budni i spremni da branimo izbornu volju, ali masovna izlaznost i ubedljiva pobeda Studentske liste to će uraditi na najbolji način. Studenti imaju rešenja, čak i kada javnost o njima nije obaveštena – priroda izborne kampanje zahteva da se sve ne otkriva. Imaju scenario A, B I C za izborni dan i vreme posle njega; planiraju i – pošto su pametniji, oni ne popuštaju, već se organizuju. Nemam nikakvih sumnji u pobedu Studentske liste na ovim izborima
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
