Vreme

Smrt Osame bin Ladena

Kraj najtraženijeg teroriste na planeti

Od samog početka bilo je jasno da se Amerikanci neće smiriti dok ne dohakaju Osami bin Ladenu. Bilo je to jasno i njemu, jer se otvoreno hvalisao napadima na američke ambasade, na objekte u SAD i – što je najvažnije – na dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001. Skoro deset godina je prošlo od tada i Amerikanci su ga konačno pronašli i ubili. Šta god ko o Amerikancima mislio, oni su ozbiljan svet: takvo poniženje kakav je bio 11. septembar nije moglo proći nekažnjeno

Podaci o ličnosti

A što pitate?

Ljudi od kojih se traže podaci o ličnosti u svakoj takvoj situaciji imaju pravo da znaju zašto, kome, u kom obimu i u koje svrhe ih daju i da li su u obavezi da podatke daju ili to zavisi od njihove volje. Odgovori na ta pitanja ne smeju biti stvar improvizacije, već moraju biti upisani u zakon

Intervju – Nataša Đurđević, regionalni direktor kompanije Coca-Cola

125 godina uspeha i postavljanja standarda u poslovanju

Istorija duga 125 godina, popularnost, profitabilnost, poverenje potrošača i partnera, sinonim za omiljeno osveženje – na sve to danas je ponosan najvredniji brend na svetu, Coca-Cola

Srpska pravoslavna crkva i internet

Duhovnost na društvenoj mreži

Na Fejsbuk profilima pojedinih sveštenika moguće je pronaći sadržaje kojima se ne bi ponosili ni obični građani. Pojedini sveštenici iznose političke stavove, koriste "slobodnu terminologiju","lajkuju" grupe poput "Ko tebe grudvom, ti njega ledenicom", "Pet najjačih psovki" ili "Svi mi koji silujemo profil one osobe na koju se ložimo". Stoga se kao ključno više ne nameće samo pitanje da li, već na koji način bi društvene mreže trebalo da se koriste od strane sveštenih lica

Haški tribunal

Očekivanja i opklade

Logika naših sudova i njihove prakse govori u prilog raspletu nastavkom procesa – pa makar i bez Šešeljevog dokaznog postupka – te verovatno prihvaćanjem barem dela optužbi koje ga terete, izricanjem kazne koja će pokriti dosadašnjih osam godina pritvora i možda (bar) još nešto pride

Ratni zločini

Pokolj u zatvoru Dubrava

Neko se krajem maja 1999. setio da vazdušne napade NATO-a iskoristi kao pokriće za pokolj zatvorenika u zatvoru Dubrava, kod Istoka, Kosovo. Taj slučaj bio je zamazan i zaturen u opštoj gužvi i režimskoj propagandi, sve dok se nije neočekivano i iz banalnih razloga pojavio pre nekoliko godina pred Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine. Pretkrivične radnje su u toku, a pravda je spora, mada dostižna

Jug Srbije

Između demokratskog i etničkog principa

Deset godina po okončanju oružanih sukoba na jugu Srbije 2000–2001. godine još traje proces normalizacije, koji uključuje i integraciju Albanaca u sistem Srbije. Jedna od najvažnijih stavki na tom putu je i veće uključivanje Albanaca u rad državnih institucija u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čiji je broj ostao u znatnom proporcionalnom disbalansu sa etničkom strukturom stanovništva u tim opštinama

Vreme Evrope (7)

Umrežavanje filmskih industrija

U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno "umrežavanje" filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim "ograničenjima" koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope

Kraj štrajka Tomislava Nikolića

Prevede ih žedan preko vode

Mnogi mere koliko je kilograma, a koliko glasova Nikolić izgubio tokom svog štrajka/ posta, a malo ko obraća pažnju na to šta će biti sledeći korak naprednjaka

Vaseljenska tucijada u Oglađenovcu

Kaži svima, sele, Srbi se vesele

Vaseljenski čuvar tradicije podviknu, Zaklinjem se duhom pradedova, upališe tamjan i kandila, na talpa binu stadoše popovi, Osvećuju se jaja ova osvećenom vodicom... aaamin

Politički urbanizam – ime za ulicu, trg, plato

Šta je ostalo i šta će biti od druga Tita

Većina ex-jugoslovenskih gradova je posle 1990. političkom voljom izbacila Titov naziv iz popisa ulica i trgova. Na njegovo mesto su došli nacionalni heroji, oslobodioci, očevi nacija ili često gradski toponimi (Riva, Glavna ulica)

Intervju – Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine EPS-a

Od crnog ka zelenom

"Uz adekvatnu podršku države sigurno možemo da za deset-petnaest godina budemo u prvih dvadeset evropskih elektroenergetskih kompanija. Međutim, do tada mnogo kockica mora da se složi"

Portret savremenika – Borislav Milošević

Stariji i uspešniji brat

Dok se Slobodan Milošević tek uspinjao putem klasičnog partijskog aparatčika, Borislav je već bio "neko". Porodični poznanici kažu da je prema Slobodanu imao neku vrstu očinskog stava čak i kada je on već postao predsednik Srbije, ali i da su odnosi među njima dugo bili hladni zbog Slobodanovog braka sa Mirjanom Marković

Ko leči Tomislava Nikolića

Bolnica na kraju grada

Nešto više od godinu dana nakon otvaranja, situacija u Beogradskom KBC-u suprotna je od planirane. Osim Tomislava Nikolića, tamo leži još samo jedan pacijent, što su potvrdili i u ovoj klinici. Prema podacima iz Registra dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije, račun bolnice blokiran je već mesec dana zbog duga od 37 miliona dinara. Isti registar pokazuje da je od otvaranja do danas račun bolnice bio više puta blokiran, a isti je slučaj i sa računom firme ERC komerc, čiji je vlasnik takođe Dragan Pavlović

Štrajkovi glađu

Gandi, Đilas, Vuk

Srpska politika u očima stranaca

Kod nas nema ovoga

Politika i štrajk glađu

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"

Šta još može učiniti Vlada Srbije

Aduti privredne politike

Kako su parlamentarni izbori već na vidiku, postavlja se pitanje da li Vlada Srbije u finišu svoga mandata još može nešto realno učiniti za izvlačenje zemlje iz zabrinjavajuće privredne letargije, nešto što neće biti samo predizborno stranačko nadgornjavanje i slikanje na gradilištima

Lik i delo

Aleksandra Krunić

Malo tenisko čudo

Vreme Beograda – Beograd i studenti

Konkurs za one koji znaju

Grad Beograd raspisao je konkurs za dodelu jednokratne pomoći na ime finansiranja jednog dela školarine za nastavnu 2010/2011. za studente BU, Univerziteta umetnosti u Beogradu i visokih strukovnih škola. Prednost na ovom konkursu imali su materijalno ugroženi studenti, čija primanja po članu domaćinstva iznose 10.000 dinara i manje. Do zatvaranja ovog broja prijavilo se preko 550 studenata

Iz ličnog ugla – Ko koga ovde predstavlja

Politika u bezvazdušnom prostoru

Da bi se naš politički život izvukao iz bespuća potrebno je da se zna ko se kome obraća i sa kakvim programom i, konačno, treba da se napusti magična smeša u kojoj su dve kapi Evrope, kap Kosova, sa čitavom litrom socijalne demagogije

Podrška iz ustaničkog Valjeva

Kultura sećanja

Ustanička ulica – igrani film u suočavanju sa prošlošću

U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm