Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 84. mestu, a Rusija na 105. među državama sveta. Po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija 143; po vladavini demokratije Srbija je na osrednjem 65. mestu, a Rusija na ne baš uverljivom 107; po indeksu korupcije Srbija je na prosečnom 78, a Ruska Federacija na znatno slabijem 154. mestu od 178 zemalja sveta. Ko tu, zapravo, ima "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju"
Imali beneficirani radni staž ili ne, očekivana dužina života u Srbiji je 73,9 godina, a u Ruskoj Federaciji 66 godina. Prema službenim podacima svih država evropskog kontinenta, najduži životni vek od 82,5 godina može se očekivati u Andori koja je na prvom mestu po dugovečnosti. Budući da u većini zemalja Evrope život traje oko 75 godina, Srbija je na ne tako dobrom 39. mestu, ali je Rusija na ubedljivo poslednjem 50. u Evropi.
No, ta okolnost može biti dvostruko zgodna ako ste ruski diplomata u Beogradu – život će vam zbog boravka ovde ipak biti duži, a svaki dan će vam se po novoj odluci ruske vlade računati kao „dan i po“. Kad zbog toga odete u prevremenu penziju, možete se vratiti u Beograd i duboko u starost uživati u njenim blagodetima, očekujući, prirodno, da kao ruski prijatelj svuda naiđete na topao prijem i neretko ekstatično oduševljenje „majkom Rusijom“.
No, možda vam se takav predlog nimalo ne sviđa i zapravo samo čekate da umaknete iz ovog balkanskog lonca, ozbiljno zabrinuti za „složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju“ koja vlada u tradicionalno bratskoj Srbiji. Naime, ukazom 483. od 3. juna 2011, ruska vlada je Republiku Srbiju svrstala među države koje su „rizične za ruske diplomate“, tako da će činovnici Ministarstva inostranih poslova RF koji rade na srpskoj teritoriji ubuduće imati plate veće za 20 odsto i beneficirani radni staž.
U klasifikaciji koji potpisuje lično predsednik ruske vlade Vladimir Putin, po svim anketama među Srbima jedna od najomiljenijih svetskih ličnosti, Srbija se našla u društvu sa Abhazijom, Alžirom, Gvatemalom, Gruzijom, Izraelom, Iranom, Kirgizijom, Kolumbijom, Kongom, Severnom Korejom, Libanom, Nigerijom, Pakistanom, Sirijom, Sudanom, Tadžikistanom, Centralnoafričkom Republikom, Čadom, Šri Lankom, Eritrejom i Etiopijom.
LOŠE DRUŠTVO: Niko normalan Srbiju ne bi mogao okarakterisati kao idilično mesto za život, ali da li je baš tako loše? Da li je Srbiji zaista mesto u ovom društvu? Prema listi Svetske banke, Srbija se tokom prethodne godine, po bruto domaćem proizvodu (BDP) od 5872 dolara po glavi stanovnika nalazila ispod svetskog proseka, ali vrlo blizu njemu. Po položaju na BDP listi, Srbija je čak u gornjoj polovini – na 73. mestu od 181 države sveta. Mada osporavan, BDP je standardno, najčešće korišćeno merilo za poređenja među državama jer se odnosi na ukupnu produkciju roba i usluga ostvarenu u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Za poređenje država po BDP-u najčešće se koriste liste Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda koje, mada nisu iste, na sličan način govore o uzajamnim odnosima među zemljama.
U oba slučaja, među države koje su po ruskoj klasifikaciji „rizične“ uglavnom spadaju zemlje sa najnižim BDP-om, kao što je Pakistan (145. na listi Svetske banke) sa 955 dolara proizvedenih po glavi stanovnika, Čad (157) sa 610 dolara, Centralnoafrička Republika (166) sa 454 dolara, kao i Eritreja (174) sa gotovo neverovatnih 369 dolara i Etiopija (176) sa 344 dolara, čiji stanovnici za svih 365 dana u godini proizvedu manje od jednog dolara vrednosti.
Na ruskoj listi „eksplozivnih“ država ima i onih koje nešto bolje stoje sa BDP-om, ali i dalje daleko ispod svetskog proseka, kao što su Kongo (110), Sirija (114), Gruzija (116), Šri Lanka (121), Severna Koreja (132), Nigerija (137) i Sudan (129) u kojima se godišnje proizvede između 1000 i 2500 dolara po glavi, dakle oko pet puta manje nego u Srbiji. No, u rusko loše društvo ušlo je par zemalja kao što su Kolumbija (78), Iran (83) i Alžir (93), koje imaju prihode do 4000 do 5000 dolara po glavi, samo malo niže od Srbije, ali u kojima vladaju zaista specifične političke okolnosti, praćene trenutnom međunarodnom izolacijom ili unutrašnjim neredima koji su u toku.
Jedine dve stigmatizovane države koje imaju viši BDP od Srbije su Liban koji je sa 8175 dolara na 58. mestu i Izrael koji je, sa 26.256 dolara bruto prihoda po glavi, na 29. mestu u svetskim razmerama. No, i sama Rusija se nalazi na 55. mestu i ima BDP po glavi stanovnika od 8684 dolara godišnje koji je uporediv sa Libanom i Izraelom, pa su se ove zemlje verovatno tu našle zbog ruske međunarodne politike prema bliskoistočnim ratovima i neredima, kao i palestinskom pitanju.
RUSKA MERA: Kako je agenciji Beta saopšteno u ponedeljak, rusko ministarstvo je Srbiju na ovu listu stavilo „isključivo zbog Kosova“ i da „ne treba brinuti oko toga“. No, dokument ПЕРЕЧЕНЬ государств со сложной общественно–политической обстановкой ne pravi razliku među članstvom „rizičnih“ i jasno pobrojava društva u kojima vlada „složena i eksplozivna društveno-politička situacija kao posledica neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog sistema, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva i rasta kriminaliteta“.
Ukaz ruske vlade je tokom protekle nedelje izazvao više reakcija u srpskoj javnosti, a pojedini analitičari su se i otvoreno pitali „šta to tako loše vide Rusi što mi ne vidimo“. Naime, nije nepoznato da ni sama Rusija nije baš idealna zemlja i to ne samo po dužini života. Pažljiv čitalac primećuje da, mada spada u pet svetskih sila, kad se i sama uporedi sa drugima, Ruska Federacija ispada slabo rangirana – prema BDP-u po glavi stanovnika, Rusija (55) se nalazi tek 18 mesta ispred Republike Srbije (73).
No, budući da BDP po glavi stanovnika svakako nije jedino merilo koje govori o efikasnosti države, ekonomskog sistema i standarda stanovništva, u nedeljniku „Vreme“ smo pokušali da analiziramo i niz drugih, konkretnih međunarodnih klasifikacija i raznovrsnih indeksa koji mere razne aspekte života po državama. Međutim, nismo uspeli da odgonetnemo šta je Vladimira Putina zaista navelo da Srbiju tako nisko oceni.
Svako ko se upusti i u najpovršniju pretragu takvih svetskih lista, brzo će zapaziti da se najčešće, po većini tema, Srbija svrstava među zemlje koje su prosečne. To, sa druge strane, uopšte nije slučaj sa Ruskom Federacijom o kojoj BDP, čini se, zapravo govori lepše nego brojna druga merila – Rusija je po efikasnosti države, slobodama, kvalitetu života, ekonomskog sistema i standarda stanovništva vrlo često u donjoj trećini, ili čak na samom dnu svetskih klasifikacija.
ĐAČKA KNJIŽICA: Po ukupnom kvalitetu života, naime, Srbija ne stoji dobro – nalazi se na 84. mestu, ali je zato sama Rusija na znatno gorem, 105. mestu od 111 država sveta koje je analizirao Economist Intelligence Unit, koristeći metodologiju koja povezuje rezultate istraživanja subjektivnog životnog zadovoljstva i objektivnih parametara. Na ovoj listi prvo mesto zauzima Irska, a poslednje Zimbabve.
Kad je reč o „zaostalosti ekonomskog sistema i niskog standarda stanovništva“, prema godišnjem istraživanju za 2010. poznatog liberalnog ekonomskog instituta „Frejzer“ iz Kanade, po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija tek 143, na listi od 179 država, gde prvo mesto drži Hong Kong, a poslednje Severna Koreja. Ako ne posmatramo ceo svet, nego samo neposredno okruženje, dobijamo sličan odnos. Kad se, prema podacima Svetske banke, 44 zemlje u Evropi uporede prema godišnjoj inflaciji, Srbija zauzima 38. mesto, a Rusija tek 41.
Ako se govori o „neefikasnosti centralne vlasti“, indeks demokratije koji je za 2010. u 167 zemalja takođe izmerio Economist Intelligence Unit, pokazuje da je Srbija na osrednjem 65. mestu, dok Rusija zauzima ne baš ubedljivu 107. poziciju. Na ovoj listi, gde se po demokratičnosti društva, kao prva ističe Norveška, a poslednja Severna Koreja, Srbija je opisana kao „manjkava demokratija“, a Rusija kao „hibridni režim, između polupredsedničkog sistema i feudalizma“.
Prema tradicionalnom izveštaju organizacije Transparency International Srbija se prošle godine po korupciji u društvu našla na prosečnom 78. mestu od 178 država, među kojima je prva Danska, a poslednja Somalija. Rusija je, sa druge strane, ostala na vrlo slabom 154. mestu, sa ocenom od 2,1 koja je niža nego na početku decenije. U Srbiji je, pak, u poslednjih sedam godina, ovaj indeks skočio sa 2,3 na 3,5 poena.
Kad je reč o „energetskoj nezavisnosti“, što je aspekt gde Rusija dominira Evropom, Srbija neslavno stoji, ali se može reći i da je tako upravo zato što je svoje energetske resurse prodala ruskim kompanijama i potpuno je zavisna od Rusije, kao i gotovo sve zemlje Istočne Evrope.
Kad je reč o samoj „nezavisnosti“, nisu potrebne nikakve međunarodne liste. Srbiji ne manjka nezavisnosti uprkos problemu oko Kosova, što u Kremlju bez sumnje dobro znaju još od Karađorđevih vremena – Srbija je jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja nikad nije bila pod ruskom dominacijom. Verovatno je zato i jedina koja je toliko voli. I jedina spremna da trpi toliku neumesnost velikog rođaka sa severa.
Kako god, kad se pregledaju sve druge ocene, đačka knjižica države Srbije poslednjih godina ne izgleda nimalo briljantno, ali je očigledno da u njoj znatno bolje stojimo nego kod gospodina Putina – ocene moderne Srbije već dugo ne govore da je reč o tako velikom delinkventu. Rođak sa severa je, međutim, kod većine profesora ocenjen kao neko ko je pred izbacivanjem iz škole. Možda će ruska vlada i zaposlenima koji rade na sopstvenoj teritoriji dati beneficirani radni staž.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
