Ovo se ne može reći nežnije: pred-predizborna kampanja Aleksandra Vućića se raspala. Prvo su bili oni šatori s prasetinom i muzikom, ali em prasetina pada teško na vrućinu, em je pola Srbije gorelo u požarima, em je sve to bilo toliko ogavno da je čak i on koji, inače, može sve da podnese i ničega se ne stidi, izgleda shvatio da mu to nanosi više štete nego dobiti, pa je odlučio da skokne do spaljene Deliblatske peščare, još jednog simbola njegove nebrige i nesposobnosti.
Tamo je, u cilju pred-predizborne kampanje, seo na drvenu klupicu i, onako u majici, posadio pored sebe, na lepih 37 stepeni, vatrogasce u punoj opremi i sa šlemovima na glavi, a jednog od njih je, u nadrealnoj sceni, nutkao sendvičem (valjda da obezbedi još jedan siguran glas, šta li).
Pošto nam je objasnio da je Srbija vatrogasna velesila – na svu sreću, jer da nije izgorela bi i druga polovina zemlje – šampion dijaloga krenuo je, umesto da razapinje šatore, da priča s građanima, ali su građani, sve gledajući ga kao Boga i veseleći se što ga vide, počeli da postavljaju neprijatna pitanja, u smislu gde su pare koje si obećao, pa je odustao i od te genijalne ideje.
Potom je zamislio da nasrne na gradove koji se ne ističu u ljubavi prema njemu, ali su mu Užičani, ljuti kao osice, poručili da je slobodan vratiti se otkud je i došao. U Novi Sad nije smeo ni da kroči. Evo ga sad je smislio podkast.
Partija kao tehnički servis
Pa ipak, nije to najveća njegova muka. Najveći njegov problem je što je uništio i sopstvenu partiju. Privid je da ta mašinerija i dalje radi.
Videsmo u Užicu da ne radi. Mašinerija obavlja tehničke stvari: odnesi, donesi, asfaltiraj, nabavi šta treba, prebij koga treba, očisti, prinesi, uprljaj, zagadi, udari, pravi se lud… I niko, doslovno niko od njegovih slugu ništa ne progovara, jer kada progovore to je toliko zastrašujuće glupo da je bolje da ćute.
I ne samo da ništa ne govore, nego ništa ni ne rade jer nisu dovedeni na ta mesta – predsednici opština, na primer, ili predsednik vlade, svejedno – da bi nešto radili, nego da bi sakupljali glasove, ali to ne ide najbolje ako ništa ne rade, pa se sada, onako izbezumljeni, vrte kao psići za svojim repićima dok gospodar ne prestaje da ih grdi i priča bilo šta i bilo o čemu, uvek i svugde, što, pak, povlači izvesne posledice.
Naime, vođa je, uprkos tome što je neprestano okružen svitom, samoga sebe izolovao, a uskoro će se pred njim naći 250 ljudi od integriteta, uz to odlučnih da ga oteraju s mesta s kojeg pravi neviđenu štetu.
Ljudi od integriteta
Govorimo, naravno, o Studentskoj listi. Jasno je da integritet ne jemči i političko umeće, ali u ovom času najvažnije političko umeće jeste upravo integritet.
Vučić ne zna šta da radi s ljudima od integriteta, budući da on sam ne poseduje tu ljudsku osobinu, niti je poseduje iko iz njegove okoline. Integritet je nepoželjna osobina u njegovom okruženju.
Tih 250 osoba izlazi na politički teren da bi se bavilo politikom, dakle da bi pokušali ponovo da sastave zajednicu koju Vučić sladostrasno razvaljuje već 14 godina.
Osoba od integriteta je osoba koja se ne da kupiti i koja na javnu scenu ne izlazi sebe radi, već da bi branila i zastupala zajednički interes građana, ono, dakle, što je dobro za sve, a ne za jednog čoveka, jednu grupu, ili jednu partiju. Tih će 250 ljudi i hiljade studenata i građana da se razmili po zemlji Srbiji. I ništa tu neće moći Vučićevi mediji, njegovi batinaši i njegovi korumpirani policajci.
Zato će prvi put možda njegovo prostačko i (uostalom) neistinito hvalisanje kako je, eto, on sam protiv svih, da zvuči tačno, jedino što je za tu okolnost kriv isključivo on sam.
Već je do sada potrošio nezamislivo velike pare građana u privatne svrhe, a potrošiće još ko zna koliko kada krene zvanična predizborna kampanja.
To, međutim, neće sprečiti ovih 250 njegovih protivnika da, zajedno s hiljadama građana, budu svugde, dok će on, kao glas iz bunara prošlosti, kao sablast onog Hamletovog kralja, još moći da se čuje samo s ljudožderskih propagandnih glasila, sve dok građani ne budu izvukli utikač iz struje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
