Ruski gas umesto za tri godine, za tri meseca: Da li Putin više ne veruje Vučiću?

„Srbiji će ‘Balkanskim tokom‘ stizati ruski gas pod povoljnim uslovima naredne tri godine. Naša želja je da dobijamo 2,5 milijardi kubika plavog goriva godišnje sa punom fleksibilnošću i to bi trebalo da nam obezbedi novi dugoročni ugovor sa Moskvom čije zaključenje se očekuje krajem meseca.“

Ovako je tvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle grandiozne vojne parade u Pekingu, gde je, pohvalio se građanima, sa Putinom razgovarao jedan i po sat. Celokupni događaj desio se – početkom septembra 2025, a tokom nje su zabeležene one fotografije na kojima je Vučić na samom kraju kolone državnika.

Samo šest meseci kasnije, Srbiji se ugovor za gas produžava – na svaka tri meseca, kao saradniku u koga nemate poverenja i koga morate da držite na kratkoj uzici. U sve se umešala prinudna prodaja NIS-a, usled američkih sankcija Rusiji i njenim firmama. Otuda verovatno i nepoverenje – da će Vučić preduzeti neki korak sa NIS-om i stare ruske prijatelje ostaviti bez presudnog uticaja u Srbiji.

Dodatni pokazatelj zategnutih odnosa jeste i što su Rusi u oba slučaja produženja ovih kratkoročnih ugovora čekali do poslednjeg trenutka.

Vučić jedno priča, drugo radi

Da nepoverenje postoji smatraju i stručnjaci. Analitičar Bogdan Petrović kaže za „Danas“ da je novi kratkoročan ugovor o gasu pokazatelj da Rusi ne veruju Vučiću.

„Mislim da su tri razloga zašto Rusi ne daju dugoročniji ugovor. Prvo, žele da spreče Srbiju da izvozi municiju Ukrajini. Drugo, da spreče Vučića da uvede sankcije Rusiji i, na kraju, u pitanju je sudbina NIS-a. Deluje da su nezadovoljni time što jedno priča, a drugo radi“, ocenjuje Petrović

Spot tržište

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević za Novu ekonomiju kaže da sigurno postoji neki problem. Njega novi ugovor sa Moskvom gotovo da podseća na ugovor na spot tržištu, na kojem se trguje trenutno, odnosno za trenutnu isporuku.

„Obično su ugovori za gas dugoročniji. Ovaj svakako donosi neku sigurnost, ali jasno je da odnosi nisu ‘kako treba’. Naravno, tu se postavlja nekoliko pitanja – zašto mi ne tražimo dugoročni ugovor? Ako Rusi ne daju, zašto ne tražimo alternativu njihovom gasu? Mađarska ima gasni aranžman sa Rusijom na 15 godina, što znači da je moguće da se sklopi dugoročni ugovor. Trenutno nema ekonomskih razloga da nam ne daju dugoročni ugovor, pogotovo kada se iume u obzir da smo mi redovni kupci. Zbog toga je ovo pokatatelj da nešto ne valja”, kaže Radosavljević.

Naime, stručnjaci su smatrali da Srbija neće nacionalizovati NIS zbog zavisnosti od ruskog gasa, te da Rusija zbog toga odbija da ponudi duži ugovor. Ipak, Radosavljević nije siguran da je to sada slučaj.

„Možda nam Rusi opet ‘prete’, da pazimo šta radimo sa NIS-om, ali opet, oni su trenutno u pregovorima sa MOL-om, tako da nisam siguran koji je razlog za ovaj kratkoročni ugovor NIS”, kaže Radosavljević.

S druge strane, energetski stručnjak Miloš Zdravković za Novu ekonmiju kaže da je potpisivanje novog gasnog aranžmana ipak dobra stvar.

„Dobra stvar je da ima ugovora, a loše je to što je on kratkoročan. Razlozi za tako kratak rok mogu da budu različiti, ali tu je opšta geopolitička situacija, kao i činjenica da svako snabdevanje ide preko Evropske unije, a da Rusi nisu načisto kako da odreaguju na njihove sankcije”, kaže Zdravković.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!