Knjige "Čevapčiči su bili otlični"

14.jul 2004. Teofil Pančić

„Reality“ kabare Todorović

Čovek koji je dobar reporter sasvim je dovoljno postigao u životu, no tekstovi Dragana Todorovića neosetno su prerasli u svojevrsnu umetničku formu, ali bez gubljenja žurnalističkih odlika

Intervju: Slavenka Drakulić, spisateljica

14.jul 2004. Slobodan Kostić

O „junacima“ i grobovima

"Moj interes za zločince i njihovu ličnost ne može biti posljedica obične znatiželje. Baš naprotiv! Moja je polazna točka bila ideja da se uvjerim u to tko su ti ljudi, da li je reč o monstrumima ili pak o običnim ljudima koji se nalaze svuda oko nas"

Ciklus Cremaster: Metju Barni na BELEF-u

14.jul 2004. Miloš Lolić

Granice umetnosti

Beogradski letnji festival ciklusom filmova Cremaster predstavlja nam jednog od najkontroverznijih američkih umetnika Metjua Barnija

Intervju: Halil Tikveša, slikar

14.jul 2004. Slobodanka Ast

Gde ste bili kad je pucalo?

"Ja sam i u Sarajevu stranac, kad se tamo pucalo ja sam bio u Beogradu... Postoji jedan animozitet prema stvaraocima koji su izbegli sudbinu okupiranog grada i njima se oduzima pravo da se bave temom Bosne u proteklih deset godina"

Pozorište - Bečki pozorišni festival

01.jul 2004. Katarina Vešović

Herakle i terorizam

Na upravo završenom Bečkom pozorišnom festivalu publika je mogla da vidi pedeset tri predstave i razmišlja "o poeziji morala i drugim paradoksima"

Letnji festivali - četvrti BELEF

01.jul 2004. Sonja Ćirić

Leto, ArtiKuliranje

Veliki broj letnjih kulturnih događaja u okviru ovogodišnjeg programa Belefa biće premijerno izvedeni, a svi će prvi put biti predstavljeni beogradskoj publici

Roman - Krotiteljka senki

23.jun 2004. Teofil Pančić

Berlinski akvarel

Inka Paraj: Krotiteljka senki
Fabrika knjiga, Beograd 2004.
S nemačkog prevela Aleksandra Bajazetov-Vučen

Desetogodišnjica smrti - Dušan Stojanović (1927–1994)

23.jun 2004. Dejan Kosanović

Posvećenost filmu

Dušana Stojanović je bio prvi i najznačajniji domaći teoretičar filma

Poigravanje sa prošlošću - ko skida glave sa valjevskih spomenika

23.jun 2004. Slobodan Kostić

Seča spomenika

Dok su Valjevci slavili dvesta godina od Prvog srpskog ustanka, nestala je glava sa sveže otkrivenog spomenika seči knezova, dela akademskog vajara Milomira Jevtića. Betonsku glavu je sutradan vratio sam autor. A onda je glava ponovo nestala. Pa je vraćena. Sad je opet nema

Intervju - Dejan Mijač, reditelj

23.jun 2004. Sonja Ćirić

Odbrana od vremena

"Mi smo u ovom tenutku kao nikad u istoriji Srbije pred odlukom da li ćemo kolektivno da se samoubijemo ili ne"

Muharem Bazdulj

23.jun 2004. Muharem Bazdulj

Jelena sarajevska

Jednom će možda i priča o Sarajevskom atentatu, o velikom ratu započetom u Sarajevu biti tek priča o ženskoj ljepoti i o lijepoj Jeleni. Jednom će možda prljave bitke postati obračuni junaka. Jednom će možda pokunjeni povraci poludjelih i osakaćenih vojnika postati putešestvija po rajski lijepim otocima nastanjenim čudovištima i narajcanim ljepoticama. Sve će to narod pozlatiti

Vladimir Pištalo

23.jun 2004. Vladimir Pištalo

Zamak

Dvadeset osmog juna hiljadu devetsto četrnaeste u Sarajevu, Princip je ubio Franca Ferdinanda i njegovu trudnu ženu. Nadvojvodine poslednje reči bile su "Nije to ništa". Za punih sto godina dileme su nadživele atentatora i ubijenog

Miljenko Jergović

23.jun 2004. Miljenko Jergović

Stope

Nakon tri i pol godine opsade Sarajeva djeca će o Gavrilu Principu nešto drugo učiti, i više neće biti njegovih malenih stopa utisnutih u asfalt kod Latinske ćuprije. Sve će se domovine smanjiti i skupiti, kao da je netko uključio pogrešan program u vešmašini, a cijela jedna lažna povijest borbe naših naroda i narodnosti za slobodu pretvorit će se u niz privatnih uspomena

Svetislav Basara

23.jun 2004. Svetislav Basara

Atentat koji traje

Metak koji je Gavrilo Princip ispalio pre devedeset godina još uvek kruži ovim prostorima. Nedavno je pogodio Zorana Đinđića

Stojan Cerović

23.jun 2004. Stojan Cerović

Gavrilov Princip

Moguće je da je Princip uradio nešto što je bilo vrhunski izraz našeg "kolektivnog bića", možda je njegov pucanj najbolje sažeo sve što smo ikad imali da kažemo. Ali ako je sve tako dobro rečeno, to samo znači da moramo da naučimo da se izražavamo i na druge načine i o manjim stvarima