Leto, ArtiKuliranje

Od 1. jula do 31. avgusta u okviru četvrtog Beogradskog letnjeg festivala, BELEF-a, pod naslovom „ArtiKuliranje“ biće održano 124 pozorišna, muzička i likovna programa. Mihailo Vukobratović, predsednik Saveta ovog festivala, tvrdi da će većina programa imati premijeru baš na ovogodišnjem BELEF-u, a svi će tokom naredna dva meseca biti prvi put u Beogradu. Pozornice će biti postavljene po celom gradu, najviše na Kelemegdanu, zatim na Trgu Republike, na ulicama centra grada, u Muzeju afričke umetnosti, nekoliko će ih biti na Novom Beogradu i na Adi Ciganliji. Gorica Mojović, predstavnik Sklupštine grada, osnivača i glavnog finansijera BELEF-a (sa 23 miliona dinara), smatra da je Festival „razlog da ovog leta budemo u Beogradu i da nam dođu gosti“.

Po Mileni Dragićević-Šešić, sociologu kulture i rektoru Univerziteta umetnosti, BELEF je deo urbane regeneracije Beograda, „grada multiplih, prekinutih identiteta, koji se tokom devedesetih odvojio od svoje suštine da bi se pretvorio u veliku srpsku palanku“. To je gradski festival koji je zaslužan za „učenje gledanja, svojevrsno vizuelno opismenjavanje stanovnika Beograda nenaviklih da skrenu pogled sa svojih uhodanih pešačkih i kolskih staza“, festival koji je „u srce svojih programa ubacio različite inicijative i projekte i time postigao da je prepoznavanje kulturne raznolikosti kao budućnosti sveta u vreme globalizacije i komercijalizacije umetnosti kroz njenu masovnu potrošnju postalo još značajnije“. Takođe, napominje Milena Dragićević-Šešić, ponuđeni pluralizam mišljenja i pluralizam pristupa obezbeđuje festival na kome ne preovlađuju ni urbani elitizam ni tradicionalni populizam – dakle: ni EXIT ni Guča, već BELEF kao produkcioni zamajac naše kulturne scene u susretu sa svetom.

LETNjE POZORIŠTE: Program pozorišta i umetničke igre brojniji je od muzičkog i vizuelnog. Aleksandar Milosavljević, selektor pozorišnog segmenta BELEF-a, doživljava pozorište kao „prostor neizvesnosti“ i predlaže publici da se „prepusti izazovu rizika i da uživa u njemu“. Milosavljević očekuje da će na pozornici letnjeg Beograda klasika početi da diše dahom ove epohe, da će tradicije dalekih naroda postati deo naše kulturne tradicije, kao i da će ulični spektakl i atraktivno parateatarsko istraživanje postati deo teatarske ponude.

Klasiku će predstavljati zvonki stihovi Elektre Danila Kiša koja će u režiji Jagoša Markovića biti prva BELEF-ova premijera, zatim Antonije i Kleopatra Vilijema Šekspira, o pitanju „šta se događa kada veliki i plemeniti umovi popuste pred udarom ličnih osećanja“, kako reditelj Anja Suša opisuje ovu koprodukciju BELEF-a i Sava centra. Prva režija Jovana Ćirilova je drama Nedozvani Momčila Nastasijevića (produkcija Centra za kulturnu dekontaminaciju), o „ljudima koji su izgubili glavne putanje života i kod kojih je svako snalaženje dalje gubljenje“, kako je dramu definisao pisac u intervjuu iz 1931. godine. Tu su još i komedija del arte, Šibanje Hansa Zaksa, u režiji Ljubomira Majera i produkciji Akademije umetnosti Novi Sad, i Šuman, muzičko-dramska rekonstrukcija poslednjih sati života ovog kompozitora u viđenju Irine Dečermić i režiji Gorana Šušljika, koji su ujedno i glumci u predstavi.

Među projektima koje će pokušati da spoje stranu s našom tradicijom, selektor Aleksandar Milosavljević izdvaja predstavu Rat i sećanja, koprodukciju BELEFA-a i Ateljea 212 koju režiraju Putu Wijaya i Đorđe Milosavljević. Sredstvima indonežanskog Mandiri pozorišta nastalog na principu pozorišta senki, ova predstava odgovara na pitanje kako sahraniti aveti prošlosti i ponovo pronaći svoje mesto u savremenom svetu. Biće to prvo predstavljanje Mandiri pozorišta u Evropi.

„Da smo uvrstili sve inostrane predstave koje su bile zainteresovane da dođu na BELEF, napravili bismo pet puta veći festival samo sa inostranim programima“, kaže Milosavljević. U Beogradu će ovog leta gostovati pozorište Pralipe iz Nemačke sa predstavom Jerma u režiji Rahima Burhana, zatim Arapsko-jevrejsko pozorište iz Džafe sa predstavom Staza belih stolica, koje pokazuje da je u pozorišnom svetu moguća saradnja i političkih neprijatelja, i predstava Nigde nikog nemam iz Švedske u režiji Radoslava Milenkovića.

Segment posvećen plesnom teatru je, ocenjuje Aleksandar Milosavljević, bogatiji nego prošlih godina i najavljuje da će od iduće godine to biti zaseban program. Predstave namenjene deci na BELEF-u nastavljaju se prošlogodišnjim projektom Robinzonovo ostrvo, dopunjenim ovogodišnjom produkcijom Robinzon i pirati, obe na Adi Ciganliji, i lutkarskim predstavama Malog pozorišta „Duško Radović“ Priča jednog cveta, i pozorišta Pinokio Max metalik. Veliki napredak po pitanju produkcije Milosavljević nalazi u podatku da su svi projekti osim gostujućih ili BELEF-ovi projekti ili su koprodukcije sa drugim pozorištima i ustanovama kulture. To je ujedno garancija da će svi ti projekti postati deo beogradskog repertoara i posle BELEF-a.

MUZIČKA PONUDA: Koncepcija muzičkog programa biće nastavak i dopuna prošlogodišnjeg koji se, kako objašnjava selektor Bojan Đorđević, pokazao kao dobar.

„Trendovi u programima gradskih letnjih festivala u Evropi govore da dominira world music – koja je zastupljena sa oko 80 odsto programa, u odnosu na lokalnu ponudu“, kaže Bojan Đorđević, pa je zato na ovogodišnji BELEF pozvao pored deset inostranih izvođača iz Italije, Sahare, Malija, Maroka, SAD, Australije, Rusije, Španije, Švedske, Švajcarske, i tri domaće grupe: Vroom, Jarbole i Serboplov. Vidan manjak domaćih učesnika selektor objašnjava „potrebom za eksluzivitetom i premijerom, i činjenicom da domaći umetnici moraju živeti od nečega tokom godine pa im je teško da čuvaju premijere za BELEF“. Kao interesantan kompromis Đorđević preporučuje koncerte u kojima nastupaju inostrani i domaći umetnici – na primer Lelo Nika/ Ivica Vučelja/Boban Bjelić.

Možda najveća muzička zvezda Festivala, The magic band iz SAD, otvara muzički program BELEF-a. Takođe atraktivni gosti su i The Klezmatics iz SAD koji sviraju muziku s vidnim uticajem jevrejske tradicije, kao i Stela Čiveše, najpoznatija umetnica na mbiri, starom instrumentu iz Zimbabvea, za koju se tvrdi da joj pesme dolaze kao vizije i snovi. Ona će prikazati svoje eksperimente sa transformacijom mbira muzike u zapadni način muziciranja. Koncert ove umetnice deo je teme koja se bavi ženskim rukopisom.

METJU BARNI U BEOGRADU: U vizuelnom programu BELEF-a dominiraju domaći autori. Jovan Čekić, selektor, kaže da ih je preko 70, „od studenata do afirmisanih u svetu“.

Po njegovoj oceni, današnju umetničku produkciju obeležava nepostojanje dominantnog modela koji bi pokrivao sve registre produkcije. Ovaj pluralizam otvara mogućnost za različita uvezivanja, kako unutar lokalne tako i unutar globalne mreže. BELEF nudi jedno „od mogućih uvezivanja umetnika različitih generacija i senzibiliteta. To je nastojanje da se dovedu u blizinu različiti pogledi na promenu koju živimo. Istovremeno to je i pokušaj da se, koliko je to moguće, izbegnu zamke uniformnosti i provincijalne inferiornosti“, smatra Čekić.

Vidna su dva segmenta u Čekićevoj koncepciji: video-rad i umetnički printovi. Učesnici drugog dela su domaći umetnici, a prvog su neka od najznačajnijih imena iz sveta, poput Metjua Barnija i Bila Vajole. Ciklusom video-radova Cremaster je ustoličio Metjua Barnija za ključnog američkog umetnika poslednjih par decenija. Ciklus čini pet dugometražnih filmova čija je ključna tačka muški mišić cremaster koji kontroliše testikularne kontrakcije. Bil Vajola koristi video-formu za istraživanje fenomena čulne percepcije kao putu ka samospoznaji. Čekić je izabrao šest Vajolinih radova nastalih od kraja sedemdesetih do početka devedesetih godina prošlog veka.

I tako, ovog leta u Beogradu nijedan dan neće biti bez šarenila BELEF-a.