Srbija je obolela od teške autoimune bolesti. To znači da su se odbrambene ćelije organizma, koje organizam štite od upada spolja (virusi, bakterije), ili od poremećaja iznutra – „pokvarene“ ćelije, što na društvenoj ravni odgovara kriminalu – okrenule protiv samog tog organizma: umesto da se bore protiv virusa, bakterija, parazita, alergena, one napadaju zdravo tkivo ponašajući se kao virusi, bakterije, paraziti i alergeni, odnosno uništavaju ćelije koje normalno rade.
Ako bismo ostali pri medicinskom žargonu neutrofilni granulociti (policija na primer) dolaze na mesto oštećenja (pljačka, požar) i putem fagocitoze, zajedno s makrofazama (vatrogasci) izoluju područje dok ne reše problem. Eozinofilni granulociti (vojska recimo) uključuju se u borbu protiv parazita. Bazofilni granulociti (sudovi i tužilaštva) proizvode antitela i ojačavaju organizam.
Ali ako medicina još uvek nije uspela da razume zbog čega se odbrambene ćelije okreću protiv sopstvenog organizma, na političkoj i društvenoj ravni u Srbiji razlog je jasan: pljačka. Grupa osoba koja je, na slobodnim i poštenim izborima, preuzela ulogu čuvara zakona i upravljača u ime i za račun građana, okrenula se protiv sopstvenih građana kako bi opustošila i, potom, po zakonitosti autoimune reakcije, ubila organizam. Cilj grupe na vlasti nije očuvanje opšteg dobra – celovitog organizma – već uništenje organizma.
No, zar sa smrću organizma ne umiru i oni? Zapravo ne. Predvodničke ćelije, pred smrt organizma, migriraju (termin je medicinski) izvan organizma svojim privatnim avionima i brodovima i utočište, poput parazita (doduše nestvarno bogatih), pronalaze na drugom organizmu. Bašar el Asad je utočište potražio u Rusiji, Nikola Gruevski u Mađarskoj, Miloševićeva porodica takođe u Rusiji, Hitlerovi zločinci po Španiji, Argentini, Čileu…
Izbori ili povećanje represije
Ali šta ako organizam, kao ovaj srpski, pokaže neočekivanu žilavost i suprotstavi se pomahnitalim ćelijama?
Na ovom mestu ostavljamo metaforu po strani. Dakle, posle gotovo devet meseci otpora građana Srbije krećemo ka mogućim rešenjima koja se, sve više, svode na dva: ili će režim da raspiše izbore, ili će prestati da se obazire na sitnice poput izbora i pojačati represiju.
Kakvi su izgledi za ove mogućnosti, naročitu drugu?
Veoma će teško biti Vučiću da pronađe razlog za ukidanje izbora jer ih je raspisivao kad god mu padne na pamet, izvan svih boljih običaja demokratskog poretka. Možda pokuša da izazove unutrašnju krizu kako bi preskočio izbore, ali toliko je puta do sada izazivao lažne krize – dok se u pravim krizama, poput poplava, pada helikoptera, masovnih ubistva u „Ribnikaru“ i Duboni, padu nadstrešnice u Novom Sadu i smrti 16 osoba, ili sada požara, snalazi katastrofalno – da i to veoma teško može da prođe. Ostaje mu, dakle, represija.
Šta to konkretno znači?
Ukidanje i ono malo profesionalnih medija, ubistva, tortura, progon bez obaziranja na pravne norme i civilizacijske ograde. No, probao je i to. Stepen nasilja podigao je veoma visoko, ali očigledno nedovoljno da bi građani odustali od borbe za slobodu. Uz to, i dalje je veliko pitanje da li bi ga policija sledila u torturi. Regrutovani kriminalci uvek se rado odazivaju pozivu na nasilje, evo im je predsednik svih građana podelio uniforme, značke i bejzbol palice, oslobodio ih krivičnog gonjenja za obavljene posliće, te oni za njega i u njegovu korist obavljaju šta treba.
Ali da li će policajac Marko, koji je skinuo masku, predstavio se i objasnio građanski da ne sme da se kreće po kolovozu, lomio čašice na kolenima istoj toj gospođi ako bi dobio takvo naređenje? I ko bi mu takvo naređenje izdao? Razume se da se uvek može sastaviti nekoliko jedinica od probranih psihopata, ali da li bi se policija kao celina odazvala pozivu na torturu?
Ako to bude želeo da sazna moraće predsednik svih građana da proba. Najzad, da bi se zaokružila beloruska priča nužna su tužilaštva i sudovi, a u tim krugovima, čini se, ne cveta hiljadu vučićevskih cvetova. Najzad, Lukašenko je široko oslonjen o Putinovu tiraniju, dok Vučiću nedostaje geografija. Niko mu ne može jemčiti uspeh u sprovođenju torture. Moraće, dakle, da proba. Ili će da raspiše izbore i pokuša, po oprobanom receptu, da ih pokrade.
