Vanzemaljci – Mit modernog doba
Mi smo tu, a gde su svi drugi
Kako danas stoje stvari sa vanzemaljskim životom? Koliko je potraga za njima naučno opravdana, koliko je splet zabluda i zavera, a koliko govori o nama samima
Atletika i posledice
Tartan za demokratiju
Dve medalje iz Moskve pokazuju da srpska atletika počinje da daje rezultate koje je malo ko predviđao. To što ih niko nije očekivao, osim sportista koji se takmiče, govori o tome na koji se način doživljava u Srbiji ovaj elitni sport
Igre mozgom
Arhitektura izbora
Ekonomista Aad Kieboom se 1999. godine dosetio da bi mušica nacrtana u pisoaru podstakla muškarce da pri mokrenju preciznije "gađaju" u keramičku posudu i tako pojeftinio troškove čišćenja javnih toaleta. Ova je mera dovela do uštede od čak 80 odsto. Mušica je osvojila svet, a ovaj princip je kasnije nazvan nudge, i primenjen u ekonomiji, politici, saobraćaju...
Feljton – Odlomak iz romana Konstantin Ivanja Ivanjija (II)
Strašno delo
U izdanju Lagune upravo se pojavilo novo, dopunjeno izdanje istorijskog romana Konstantin Ivana Ivanjija. Reč je o najboljoj do sada napisanoj romansiranoj biografiji slavnog rimskog imperatora Konstantina Velikog (272–337), koji je 313. godine proglasio "Milanski edikt" o verskoj toleranciji i njime zaustavio progon hrišćana u Rimskom carstvu, a hrišćanstvu priznao status jedne od priznatih religija Carstva. S dozvolom autora i izdavača "Vreme" u dva broja objavljuje delove ovog Ivanjijevog romana. U prošlom broju objavili smo poglavlje koje priča o odsudnoj bici kod Mulvijevog mosta, a u ovom broju objavljujemo odlomak iz romana koji se odnosi na događaje iz 326. godine kada je Konstantin naredio pogubljenje prvorođenog sina Krispa i svoje žene Fauste
Sabor, neka bude zdravičara, na Povlenu
Nazdravlje u G-duru
Ko da neko lupnu o tanjir, javi se iguman Avakum, Da čujemo uzvišenog i čudesnog, neka ga čuju i anđeli, Matiju Bećkovića, nazdravi Matija, visoki RS dužnosnik reče, Ovo je budućnost, probesedi i muzika, Zovi, samo zovi, svi će sokolovi... sve krenu u taj ajtaš
Od Aeroputa do JAT-a i Er Srbije (2)
Jaje, perje i semafor
Očekivanja da će demokratske promene u Srbiji pomoći JAT-u da ponovo zauzme staro mesto u svetskoj podeli posla, brzo su se pokazala nerealnim. Pokušaj da se tokom 2003. i 2004, u saradnji sa Uzbekistancima, obnovi linija za Njujork bio je kratkog daha. Poslednji DC-10 prodat je 2005. godine
Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (1)
Aeroput, svetski a naš
Na svom vrhuncu Aeroput leti na sve četiri strane sveta: na sever do Budimpešte, Brna i Praga, na zapad do Venecije i Milana, na jug do Tirane, na istok do Bukurešta i Sofije. Sa Beogradom su povezani skoro svi veći jugoslovenski gradovi (Zagreb, Podgorica, Dubrovnik, Sarajevo, Ljubljana, Sušak–Rijeka, Split i Skoplje) pa i neki manji (Bitolj, Borovo). Pred drugi svetski rat Aeroput ima modernu flotu od 14 aviona (sa sedam Lokida kao okosnicom) koju je opsluživalo desetak pilota i pet radio-telegrafista
Avio-saobraćaj
Izgubljeni u prevozu
Uvek se, nekako, ispostavi da su stvari koje nas se najviše tiču ispisane "malim slovima" – spisak aditiva u sokovima koje kupujemo deci, nuspojave lekova koje smo dobili na recept, prava koja kao korisnici ovih ili onih usluga imamo... U taj korpus spadaju i prava u avio-prevozu. Neki ih ne prouče iz neznanja, neki iz nemara, a neki kako bi izbegli maler da im se nešto od navedenog desi
Feljton – Odlomak iz romana Konstantin Ivana Ivanjija (I)
Bitka kod Mulvijevog mosta
U izdanju "Lagune" upravo se pojavilo novo, dopunjeno izdanje istorijskog romana Konstantin Ivana Ivanjija. Reč je o najboljoj do sada napisanoj romansiranoj biografiji slavnog rimskog imperatora Konstantina Velikog, koji je 313. godine proglasio Milanski edikt o verskoj toleranciji i njime zaustavio progon hrišćana u Rimskom carstvu, a hrišćanstvu dao status jedne od priznatih religija Carstva. S dozvolom autora i izdavača, "Vreme" će u dva nastavka objaviti delove ovog Ivanjijevog romana. U ovom broju objavljujemo deo koji se bavi jednim od ključnih događaja u životu Konstantina Velikog – bitkom kod Mulvijevog mosta
Istraživanja
Tamo gde je sreća bila juče
Po sreći koju trenutno osećaju, iza Srbije su samo građani Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Togoa, Palestine, Jermenije i Iraka. Šta sve čini sreću danas
Foto-reportaža – Džez festival u Montreu (5–20. jul)
Muzika na obali
Ovogodišnje 47. izdanje najpoznatijeg i najprestižnijeg međunarodnog džez festivala u Montreu ponovo je na obalama Ženevskog jezera okupilo sam krem svetske džez i bluz scene
Kurska bitka
Armagedon i tumačenja
Da li su u leto 1943. Nemci u istočnoj Ukrajini u Kurskoj bici "postigli poraz" a Sovjeti "pretrpeli pobedu"? Svi generali su posle bitke pametni, a poraženi su najpametniji
Drinska regata – Rogačica–Ljubovija
Srbi na mokrom
Sve je išlo svojim tokom, i nizvodno, dok neko nije viknuo, Srbin u vodi, spasioci su se stuštili, ali ne bilo brige, čovek sa šajkačom je samo otreso glavom, i nastavio da se umače u ladnu Drinu, malo dođe sebi
Naučna baština – Nikola Tesla i Mihajlo Pupin
Treći čovek
Ne bi bilo ništa ispravnije da se umesto Teslinog, Dan nauke obeležava na Pupinov rođendan. Možda bi najpodesnije za Dan nauke bilo izabrati jedan sa početka marta – onaj dan kad su se neposredno pred smrt, dva velikana konačno susrela i pomirila
Budućnost rata
Proračunato ubistvo sa bezopasne daljine
Generacija letelica koja u upotrebu treba da uđe krajem decenije verovatno će imati "licencu" da izabere i uništi svoj cilj potpuno samostalno, čim je meta uočena. Prvi put na nebu će se naći mašina koja će moći da ubije "po svojoj slobodnoj volji", zavisno od okolnosti, baš kao što to rade samosvesni Skajnet i roboti iz Terminatora
Kamiondžije
Sa druge strane cerade
Kako danas izgleda život ljudi koji voze drumske krstarice? Kuda putuju, od čega žive, čega se plaše, gde se okupljaju u stvarnosti, a gde na internetu i društvenim mrežama? Šta pokreće celu jednu drumsku populaciju od 300.000 stanovnika? Zbog čega su nezadovoljni?
Japanizam
London via Beograd
Svetsko priznanje koje je dobio beogradski Japanizam bilo je iznenađenje i za same organizatore, jer počeci nisu bili glamurozni
Kultura sećanja – Laza Lazarević
Lekarske svedodžbe jednog pisca
Malo poznati originalni lekarski zapisi dr Laze K. Lazarevića svojim jezikom, stilom i značajem čine nesvakidašnje štivo i dragocenu arhivu. Prenosimo delove pojedinih radova onako kako ih je veliki pripovedač svojom rukom zapisivao i potpisivao
Ljubav u Ljubljani, avgust 1922.
Tajna dve razglednice
Prvi Svesokolski slet u Ljubljani bio je najvažniji događaj tih dana 1922. godine u Jugoslaviji i "Politika" ga je pokrivala preko svog dopisnika sa lica mesta. Bio je to međunarodni događaj kome su prisustvovali gimnastičari iz Francuske, Belgije, Luksemburga, Čehoslovačke, Rumunije, Poljske, pa čak i Alžira
Avijacija
Suhoj nad Buržeom
Erbas i Boing su samo za prva četiri dana sajma sklopili ugovore sa kupcima u vrednosti većoj od 135 milijardi dolara, dva i po puta više nego prošle godine u Farnborou, na britanskom sajmu avijacije koji se održava naizmenično sa pariskim
Srpska pravoslavna crkva
Protiv abortusa, ništa o pedofiliji
"Ukoliko bi zakon zabranio prekid trudnoće, kao način planiranja porodice, zdravstvene ustanove bi svakako to morale da poštuju, ali to ne bi dovelo do velikih pomaka. U tom slučaju bi, verovatno, žene odlazile u susedne i druge zemlje radi prekida trudnoće"
Kultura sećanja – Vek NK "Dinara" iz Knina
Veliki fudbal iz malog mista
Dok se Veliki rat zahuktava, a 1915. visoki izaslanik Kraljevine Srbije Jovan Cvijić odlazi u London da od saveznika traži podršku srpskom ratnom cilju – osnivanju jedinstvene države u kojoj bi bili Srbi, Hrvati i Slovenci – kninski fudbalski klub "Lav" menja ime u "Lastavica". Od tada pa do 1995. nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. A zove se „Dinara"
Džeparenje u Beogradu
Dečja posla i magareće uši
Džeparoši nisu isto što i razbojnici, uglavnom nisu nasilni i mahom se drže sive zone sitnih krađa i prevara. Uzimajući u obzir rizike "posla" i stres koji se tu javlja, teško je poverovati da zaista vole da kradu. Pre će biti da im je izbor drastično sužen
Samoizlečenje – Jasnovidci iz Rusije
Brojčani kôd našte srca
Za one koji veruju u podsticanje mehanizama samoizlečenja na energetskom nivou ova informatička priča je prava poslastica
In memoriam Ratko Butorović
Poslednji ples
Oko lika i dela sada već bivšeg predsednika Fudbalskog kluba Vojvodina iz Novog Sada obavijeno je više kontroverzi koje od njega čine čoveka koji je bio zanimljiviji od većine koji su se u srpskom fudbalu pojavili poslednjih decenija
PC Press – 200 brojeva
Sve je lako kad si mlad
Kako izgleda kratka istorija računarstva na ovim prostorima, može se pročitati u jubilarnom dvestotom broju "PC Pressa"
Jelena Genčić (1936–2013)
U čast vedrog duha
Iako je "Njujork tajms" konstatovao da je jedan od najuspešnijih teniskih trenera na svetu, ona se od toga nije obogatila, jer nikada nije naplaćivala treninge
