Pohod na Rusiju

Dvadeset i prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu zvanično počinje 14. juna u 18 časova po centralnoevropskom vremenu utakmicom između reprezentacija domaćina Rusije i Saudijske Arabije na stadionu Lužniki u Moskvi. Reprezentaciji Srbije ovo će biti drugi put da učestvuje na „najsvetlijoj smotri fudbala“. Na ovom SP, koje će trajati do 15. jula, videćemo 32 nacionalne reprezentacije, 64 utakmice i svakako još po nešto na putu do finalnog meča 15. jula u Moskvi. Među reprezentacijama koje će se takmičiti neće biti četvorostrukog osvajača ovog takmičenja Italije, trostrukog finaliste Holandije, a izostaće i Čile.

Reprezentacije koje su se kvalifikovale za SP u Rusiji žrebom su u decembru prošle godine podeljene u osam grupa, u kojima će svaki tim igrati po jednu utakmicu sa ostalim članovima grupe, a nastavak takmičenja obezbediće dva najbolja tima.

ZAKULISNE RADNJE: Da velika međunarodna sportska takmičenje ne mogu proći bez uplitanja politike, poznata je stvar. Ono što se nije moglo predvideti bili su detalji zakulisnih radnji. Dva meseca pre zasedanja Izvršnog komiteta svetske kuće fudbala, početkom oktobra 2010. godine, u britanskim medijima pojavile su se tvrdnje o dogovoru zajedničkih kandidata Španije i Portugala za domaćina SP 2018. i kandidata za domaćina SP 2022. Katara o razmeni glasova, a takođe i o dvojici članova Izvršnog komiteta koji su spremni da prodaju svoje glasove novinarima „Sandej tajmsa“ koji su im se predstavili kao osobe bliske Američkoj fudbalskoj federaciji, kandidatu za organizaciju SP 2022. Tri nedelje pre glasanja, dvojica članova Izvršnog komiteta koji su bili voljni da Amerikancima prodaju svoje glasove, odlukom Etičkog komiteta dobili su zabranu obavljanja fudbalskih funkcija u trajanju od tri i jedne godine.

Dva meseca posle izbora Katara za domaćina SP 2022. tadašnji predsednik FIFA Sep Blater je u izjavi za BBC potvrdio postojanje dogovora između Španije/Portugala i Katara, ali da „nije upalilo, ni za jednu niti za drugu stranu“. U maju 2011. godine tada već bivši predsednik Engleskog fudbalskog saveza Dejvid Trisman je pozvan da svedoči u britanskom parlamentu o korupciji prilikom izbora domaćina SP. Tom prilikom je naveo da su čak četiri člana Izvršnog komiteta tražili poklone u zamenu za glasove, jedan je čak tražio plemićku titulu.

Organizacija velikih međunarodnih takmičenja domaćinima donosi pozitivan publicitet u drugim zemljama. Zbog toga se prilike za nešto tako vrlo često (zlo)upotrebljavaju. Ono o čemu se pobornici i jedne i druge ocene slažu jeste da je ruska kandidatura, podneta 2009. godine, bila u sklopu kampanje koja je imala za cilj povećanje ugleda Rusije u svetu u trenutku kada se većina svetskih ekonomija još uvek koprcala zbog posledica svetske ekonomske krize 2008. godine, a svet naizgled kretao ka multipolarnom modelu međunarodnih odnosa. Koliko je ruskim vlastima stalo do međunarodnog ugleda vidi se iz ceha koji je plaćen za organizaciju ovog turnira.

Prema proceni ruskog poslovnog portala RBK (rbc.ru), organizacija SP će koštati 14,2 milijarde američkih dolara, znatno više od zvanične procene od 11,7 milijardi, što je mnogo više od prethodnog najskupljeg prvenstva u Brazilu 2014. Prema zvaničnim planovima, za putnu infrastrukturu bilo je planirano 6,11 milijardi dolara, za izgradnju i obnovu stadiona 3,45, a za izgradnju hotela za smeštaj takmičara i posetilaca 680 miliona. Radovi, naravno, nisu tekli po planu, a troškovi su rasli, pa je broj stadiona koje treba izgraditi ili obnoviti sa 16 smanjen na 11. Takođe je ideja izgradnje brze pruge između Moskve i Sočija napuštena, kao i direktne železničke pruge širokog koloseka između Moskve i Beča. Iako su organizatori čak dvanaest puta menjali spisak infrastrukturnih objekata koji će biti izgrađeni za SP 2018, ukupni troškovi su, po proceni RBK, ipak za petinu veći od planiranih.

IMIDŽ I KRVAVI OBRAČUNI: Potrebu da se popravi imidž Rusije u svetu najbolje ilustruju predlozi tamnoputih igrača, koji su igrali u ruskim klubovima ili protiv njih, da igrači poreklom sa afričkog kontinenta bojkotuju prvenstvo. Jedan od prvih bio je igrač Obale Slonovače i Mančester sitija Jaja Ture, kome su se navijači CSKA iz Moskve tokom utakmice Lige šampiona u Moskvi 2013. rugali skičući i imitirajući majmune.

Ruske vlasti osim problema sa rasizmom imaju i ozbiljan problem sa nasilništvom i huliganima. Posle sukoba na Evropskom prvenstvu 2016. sa engleskim navijačima, ruske navijačke grupe su najavile da će napadati navijače Gordog Albiona sa namerom da „povrede ili ubiju“. Istraga pretnji LGBT osobama u aprilu prošle godine dovela je do presude dvojici ruskih huligana za ubistva deset fudbalskih navijača homoseksualne orijentacije. Uz priznanje krivice, osuđeni su na 17 i 15 godina zatvora.

Političke ambicije organizatora da popravi međunarodni ugled u ovakvim prilikama čine se kao nemoguća misija. Sportsku lestvicu domaćina podigao je selektor Stanislav Čerčesov zacrtavši kao cilj Zbornaje plasman u polufinale, odnosno borbu za neku od medalja. Ako bi se Rusija kao drugoplasirana ekipa iz Grupe A plasirala za daljnji tok takmičenja, što je realno, za protivnika bi imala prvoplasiranu ekipu iz Grupe B, za šta se najveće šanse daju Španiji. Teško je zamisliti da bi reprezentacija Rusije mogla da izađe kao pobednik iz ovog duela.

OČEKIVANJA: Osim domaćina Rusije i Saudijske Arabije, u Grupi A takmičiće se još i Urugvaj i Egipat. Očekuje se da Urugvaj osvoji prvo mesto u ovoj grupi, dok će o drugoplasiranom odlučivati domaćin i Egipat. Na papiru reprezentacija Saudijske Arabije je najslabija. Od osam grupa, u grupi B su najmanje verovatna iznenađenja. U konkurenciji sa Portugalom i Španijom, Iran ili Maroko mogu se kvalifikovati za eliminacionu rundu samo ako se desi čudo.

Ako bi se težina grupa merila prema plasmanu na FIFA/Koka-Kola rang listi, Grupa C je „najtvrđa“ grupa. Francuska, Peru, Danska i Australija boriće se za dva mesta koja vode u dalji tok takmičenja. Sportski analitičari predviđaju da će reprezentacija Francuske lako osvojiti prvo mesto u grupi.

Iako reprezentacije Argentine i Hrvatske dolaze u sastavima prepunim igrača svetskog renomea, Grupa D važi za donekle ujednačenu. Pre svega, zbog nešto lošijih igara ovih dveju reprezentacija tokom kvalifikacija za SP, dok se uspesi na kontinentalnim takmičenjima Nigerije i Islanda smatraju pokazateljem da se radi o ekipama koje bi mogle da iznenade favorite.

Favorit u grupi E svakako je reprezentacija Brazila, koja je i jedan od kandidata za osvajanje šampionata. Kostarika bi mogla da bude iznenađenje turnira. Sa druge strane, reprezentacija Srbije važi za fizički snažniju, a reprezentacija Švajcarske za fudbalski talentovaniju, pa se očekuje da se za drugo mesto u ovoj grupi bore njih dve.

U Grupi F kao o favoritima za plasman u eliminacionu rundu takmičenja govori se o Nemačkoj i Meksiku. Reprezentacija Južne Koreje biće dosta oslabljena brojnim povredama igrača, a Švedskoj se daju slabi izgledi zbog defanzivnog i zatvorenog stila igre.

Belgija i Engleska su favoriti za plasman u sledeću rundu takmičenja iz Grupe G. Ostala dva učesnika, Panama i Tunis, na papiru slove za vrlo slabe protivnike. Iako je u fudbalskoj javnosti uvreženo mišljenje da je reprezentacija Engleske u rasulu posle neuspeha na prethodnom SP i šampionatu Evrope, očekuje se da se njihov podmlađeni tim može izboriti sa Panamom i Tunisom. Od belgijske „zlatne generacije“ očekuje se da makar ponovi uspeh sa prethodnog SP i EP i plasira se u četvrtfinale.

Za „grupu smrti“ slovi Grupa H jer su Poljska, Senegal, Kolumbija i Japan reprezentacije ujednačenog kvaliteta. Poljska, ipak, važi za blagog favorita u odnosu na Japan zbog golgeterskog talenta, a aduti Kolumbije i Senegala su brzi napadači.

AMBICIJE I ŽELJE: U žiži interesovanja fudbalske javnosti su, pre svih, tri reprezentacije koje predvode trenutno dva najbolja fudbalera na svetu – Argentinac Leo Mesi, Portugalac Kristijano Ronaldo i Brazilac Nejmar. Smatra se da je Mesiju i Ronaldu ovo poslednja prilika da se učlane u klub večitih, uz Pelea, Maradonu i Ronalda, jer ova dva fudbalera nikada nisu osvajala svetska prvenstva. Ronaldo ima 33 godine, a Mesi skoro 31. Nejmar i brazilska reprezentacija u Rusiju takođe dolaze sa ambicijom da osvoje zlato i sa željom da se iskupe za ponižavajuće poraze od Nemačke (7-1) u polufinalu i Holandije (3-0) u meču za bronzanu medalju na prethodnom šampionatu kada su bili domaćin. Nejmar, trenutno najskuplje plaćeni igrač na svetu, dolazi i sa ličnom ambicijom da trijumfom na SP opravda 222 miliona evra koliko je Pari Sen Žermen platio za njegov transfer iz Barselone.

Među reprezentacijama koje takođe pucaju na osvajanje SP su i Nemačka, Španija, Francuska i Belgija.

Na ovo prvenstvo nemačka reprezentacija dolazi kao aktuelni prvak sveta i trećeplasirani tim sa prvenstva Evrope. Iako u svom sastavu imaju veliki broj svetskih zvezda, njihove izglede za titulu umanjuje utisak koji su ostavili na prethodnih šest utakmica. Iako su bile u pitanju prijateljske utakmice, pobeda protiv Saudijske Arabije, nerešeni rezultat protiv Engleske, Francuske i Španije i porazi od Austrije i Brazila nisu rezultati koji sugerišu osvajanje titule planetarnog prvaka. Individualni kvalitet, tradicionalna timska uigranost i 14 godina pod vođstvom selektora Joakima Leva jesu razlozi zbog kojih Nemačka važi za favorita iz prikrajka.

Španija dolazi u sastavu koji uglavnom čine igrači dva najtrofejnija španska kluba, madridskog Reala i Barselone. U ekipi se nalazi čak jedanaest igrača koji pre četiri godine nisu uspeli da se domognu eliminacione faze prvenstva u Brazilu. Ako se izuzmu veterani, golman Pepe Reina i veznjak Andres Injesta, to su igrači koji su četiri godine iskusniji i na vrhuncu svojih karijera, pa po kladioničarskim kvotama važe za trećeg favorita.

Selektor Francuske Didije Dešam kritikovan je jer u Rusiju nije poveo zvezde kao što su Karim Benzema, Aleksandre Lakazet i Antoni Marsial. Njegova odluka opravdavana je tvrdnjom da reprezentacija poseduje dovoljno kvaliteta na svakoj poziciji, ali da je za uspeh na velikim takmičenjima neophodna skladna grupa igrača u kojoj nema mesta za izražene individualce. Tvrdnju da francuski tim poseduje značajan broj talentovanih igrača potvrđuje procena uglednog fudbalskog portala www.transfermarkt.de, po kom vrede 1,08 milijardi evra, što ih čini najskupljom ekipom na SP. Sa druge strane, ovaj tim deli sa reprezentacijom Engleske drugo mesto kao najmlađi, sa prosekom od 26 godina starosti.

Od belgijske „zlatne generacije“ očekuje se da stigne do četvrtfinala, što im je uspelo na prethodna dva velika takmičenja, EP 2016. i SP 2014. godine. Uprkos činjenici da u svom sastavu imaju imena poput Edena Azara, Romelua Lukakua, Kevina de Brujnea ili Tiboa Curtoa, u prethodnih mesec dana podigla se prilična prašina zbog izostavljanja igrača veznog reda Rađe Naingolana. Ovo potencijalno neslaganje u samom timu glavni je razlog zbog koga se Belgija, ako je verovati kladioničarskim kvotama, nalazi na šestom mestu po šansama za osvajanje zlatne medalje.

SRBIJA NA SP: Osam godina posle učešća na SP u Južnoafričkoj republici Srbija će po drugi put kao samostalna država učestvovati na SP u fudbalu. Kao što se prethodnog puta kvalifikovala sa prvog mesta u kvalifikacionoj grupi ispred favorizovane Francuske, i ovog puta je to učinila plasmanom ispred reprezentacije Velsa.

Da učešće Srbije na turniru u Rusiji ne prođe bez kontroverzi, pobrinuli su se čelnici Fudbalskog saveza Srbije smenom selektora Slavoljuba Muslina. Ubrzo su usledile spekulacije o razlozima za smenu, a najčešće se spominjalo neigranje Sergeja Milinkovića Savića, kao i loše igre odbrane reprezentacije Srbije. Ulje na vatru dolio je sam Muslin izjavivši da kod njega prednost ima Dušan Tadić koji je tokom kvalifikacija bio treći najproduktivniji igrač u Evropi, dodavši da ne postoji nikakva šansa da mu „menadžeri i polusvet“ sastavljaju tim. Dileme je naizgled razrešio predsednik FSS Slaviša Kokeza izjavom da je Muslin smenjen jer je odbio da za prijateljske utakmice na azijskoj turneji uvrsti u A selekciju Miloša Veljkovića, Sergeja Milinkovića Savića i Nemanju Radonjića. Prema njegovim rečima, cilj je bio da se preupredi da ova tri mlada igrača eventualno izaberu da predstavljaju neku drugu nacionalnu selekciju.

Posle smene selektora koji je izborio plasman na SP za vršioca dužnosti postavljen je Mladen Krstajić, bivši igrač odbrane i član reprezentacije SCG koja je u kvalifikacijama za SP 2006. primila samo jedan gol. Nekoliko meseci kasnije, Krstajić je postavljen za stalnog selektora sa mandatom do kraja SP u Rusiji. Na mesto selektora došao je sa pozicije pomoćnog trenera u stručnom štabu selektora Muslina, što mu je bilo prvo trenersko iskustvo u karijeri. Pre toga nalazio se na administrativnim pozicijama u Partizanu i Radniku iz Bijeljine.

Jedna od prvih odluka novog selektora bila je da u reprezentaciju pozove trojicu igrača koji su zvanično bili razlog za smenu Muslina. Ubrzo je promenjen i kapiten reprezentacije, pa će na SP kapitensku traku nositi Aleksandar Kolarov umesto Branislava Ivanovića. Ovaj potez je u prvi mah izazvao dosta negodovanja u srpskoj javnosti. Međutim, ako se uzme u obzir da se u sastavu nalazi značajan broj igrača koje prati glas da su problematični van terena, logičan je pokušaj da umesto smirenog i introvertnog Ivanovića kapitensku traku preuzme neko kao što je Kolarov, ekstrovertan i prgav, ne bi li pod kontrolu stavio svojeglavost pojedinih saigrača.

Da postoji potreba za ovakvim potezom, pokazuje i prisustvo proslavljenog reprezentativca Dejana Stankovića i aktuelnog kapitena Partizana Saše Ilića u taboru Srbije. Prema zvaničnim informacijama, njih dvojica su gosti reprezentacije Srbije i imaju zadatak da novoj generaciji usade timski duh. Ako se pogleda sastav reprezentacije Srbije, stiče se utisak da je u pitanju ekipa u kojoj su uravnoteženi iskustvo i potencijal. Slično se moglo reći i za prethodne sastave koji su, ipak, doživljavali debakle na velikim takmičenjima ili kvalifikacijama. Neosporno je da sastav koji će igrati u Rusiji poseduje individualne kvalitete.

Svetsko Prvenstvo 2018. u Rusiji se, prema mišljenju nekih fudbalskih analitičara, odigrava u atmosferi koja je, istorijski gledano, sve samo ne sportska, a neki ugledni zapadni mediji čak porede organizatora sa nacističkom Nemačkom 1936. godine i organizacijom Letnjih Olimpijskih igara u Berlinu. Očekuje se da će doći do izgreda, kako van stadiona tako i na tribinama, a osećaj nesigurnosti fudbalskim navijačima svakako ulivaju i učestale pretnje ISIL-a terorističkim napadima. Ljubitelji fudbala se nadaju da će prvenstvo u Rusiji proći u redu i da će se potom interesovanje svetske javnosti preusmeriti na SP u Kataru 2022, na kršenje ljudskih prava stranih radnika koji grade neophodnu infrastrukturu, na položaj žena, šerijatsko pravo ili položaj LGBT osoba u toj zemlji.