Šta, zapravo, u procesu pridruživanja EU hoće, a šta neće od Srbije i obratno? Gde je danas Srbija u onome što hoće i neće od EU, te šta je suština fingiranja ovdašnjeg režima – za nedeljnik “Vreme” govori dr Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u pregovaračkom timu Vlade za pregovore o pristupanju EU
“Srbija je na otvaranju pregovora o pristupanju EU, 21. 1. 2014. obećala da će biti spremna za članstvo do kraja 2018. To je značilo da bi do kraja 2018. sve unutrašnje reforme trebalo da budu završene, a pre svega poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, to jest nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, slobode govora, kao i pitanja ostalih osnovnih ljudskih sloboda i građanskih prava. Tada su, u ime Srbije, ovo obećanje dali premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. Obećanje u tom trenutku nije bilo olako dato, a u prilog tome govori činjenica da je sama Evropska komisija u Mišljenju o zahtevu Srbije za prijem u članstvo, 2011. dala ocenu da Srbija, ako iskoristi sve svoje kapacitete, može biti spremna za članstvo u roku od pet godina. Od tog obećanja prošlo je punih 12 godina”, kaže Vladimir Međak.
“VREME”: Gde je Srbija danas?
VLADIMIR MEĐAK: Posle 12 godina, otvorili smo 22 od 35 poglavlja, a zatvorili samo dva (25 Nauka i istraživanje i 26 Obrazovanje i kultura). U ključnim poglavljima, 23 Pravosuđe (borba protiv korupcije) i osnovna prava i 24 Pravda, sloboda i bezbednost, 2016. smo dobili takozvana prelazna merila koja do danas nismo ispunili. Ispunjavanje ovih merila je formalni uslov za zatvaranje svih drugih poglavlja, a nedostatak napretka u njima može dovesti do zaustavljanja celokupnih pregovora. Upravo zbog tog manjka Srbija se od 2021. nije pomerila u pregovorima, odnosno nije otvorila nijedno drugo poglavlje/klaster.
Srbija se i 2024. godine obavezala da će biti spremna za članstvo.
U svom non–paperu Republika Srbija se 2024. opet obavezala da će biti spremna za članstvo, ovoga puta do kraja 2027, da bi samo tri meseca kasnije skratila rok na decembar 2026. Danas, juna 2026, zbog manjka napretka, Srbija rizikuje gubitak oko 350 miliona evra koje joj je EU stavila na raspolaganje iz Plana rasta, a Evropski parlament postavlja pitanje da li već zatvorena poglavlja 25 i 26 treba ponovo otvoriti zbog pritiska vlasti na univerzitete.
Ono što moramo znati jeste da je uslov svih uslova za integraciju, po rečima Endrjua Moravčika, “kompatibilnost političkih elita i njihovih interesa”. Da bismo razumeli zašto je situacija u našem procesu integracije takva, moramo videti gde je sadašnja politička elita dovela Srbiju po ključnim kriterijumima za ocenjivanje spremnosti za članstvo – stanje demokratije, borba protiv korupcije, organizovani kriminal i sloboda govora.
Freedom house nema visoko mišljenje o stanju demokratije u Srbiji?
I ne samo ta organizacija, koja Srbiju ne smatra demokratskom državom od 2019. godine. Prema indeksu percepcije korupcije Transparency international-a, Srbija je danas 116. od 183 posmatrane države, u društvu Paname i Tajlanda (2013. Srbija je bila 72. na istoj lestvici). Najslabije plasirane članice EU Mađarska i Bugarska nalaze se na 84. mestu. Možemo to uporediti sa drugom državom kandidatom, Moldavijom, koja se uključila u proces kasnije, ali ima jasan proevroposki pravac, i ona je danas 80. na toj lestvici, a 2016. bila je 123. Prema izveštaju Reportera bez granica koji ocenjuju Media Freedom Index, Srbija je 2014. bila na 54. mestu od 180 država, u grupi sa većinom država centralne i istočne Evrope. Godine 2026. Srbija je na 104. mestu (ocena “teška situacija”) u društvu država centralne Afrike. Na lestvici Rule of Law Index–a, Srbija je 2026. na 96. mestu (između Kolumbije i Filipina) od 143 posmatrane države. Najslabije plasirana članica EU, Mađarska, nalazi se na 75. mestu, dok je Crna Gora na 55. mestu. Prema Global Organised Crime Index–u, Srbija je 2025. imala četvrti najorganizovaniji organizovani kriminal u Evropi, od 44 posmatrane države. To je, zapravo, napredak jer je 2021. imala drugi najorganizovaniji organizovani kriminal u Evropi.
Naveo sam ova četiri pokazatelja jer upravo za ove četiri oblasti Evropska komisija svake godine daje ocenu spremnosti Srbije u Političkom kriterijumu za članstvo u EU (koji je ujedno i ključni za aktuelni talas proširenja). Prosečna ocena Srbije u četiri parametra koja Komisija ocenjuje je 2,2 na skali 1-5. Parametri su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala i sloboda izražavanja. Država je spremna za članstvo kad dostigne ocenu 4.
Prema tim ocenama, pitanje je da li režim uopšte želi da uđe u Evropsku uniju?
Dodatni problem jeste pitanje “strateške orijentacije Srbije”. To znači opredeljivanje za stranu EU u globalnim previranjima, što se pokazuje uvođenjem sankcija Rusiji i potpunim usklađivanjem sa spoljnopolitičkim pozicijama EU (poglavlje 31).
Pokazatelji po ovim parametrima jasno ukazuju sa kim je politička elita u Srbiji kompatibilna i da to uopšte nije EU, već uglavnom države centralne Azije i Afrike. Iz toga proizlaze svi problemi ispunjavanja kriterijuma za članstvo i odgovori na pitanja “da li može” i “kada će” Srbija ući u EU. Iz toga proističe i odgovor na stalno pitanje (koje muči neke posmatrače) “da li je Srbija na raskrsnici i da li će se odlučiti za EU?”. Odgovor je jasan, sa SNS-om Srbija nikad ne može u EU. Srbija nije na raskrsnici, jer je “elita” u Srbiji odavno odlučila da ne želi u EU. Politička elita je svesna da i kada bi to želela – ne bi mogla jer je potrebno potpuno promeniti, a suštinski razmontirati sistem koji je sama izgradila. Za sadašnju političku elitu u Srbiji, suštinsko (ne papirološko) ispunjavanje kriterijuma za članstvo i njihova implementacija, to jest ponašanje u skladu sa njima, znači siguran gubitak vlasti. Gubitak vlasti bi značio početak prave državne borbe protiv korupcije u kojoj bi stečene privilegije bile ugrožene.
U Tivtu smo, nedavno, ponovo čuli uslove za ulazak u EU.
U Tivtu smo čuli četiri uslova za nastavak pregovora sa Srbijom: 1) vraćanje pravosuđa u stanje pre “Mrdićevih zakona” (iz januara 2026) donetih da spreče borbu protiv visoke korupcije, 2) održavanje slobodnih izbora usvajanjem svih ODIHR-ovih preporuka (najvećim delom iz 2023/2024), 3) formiranje Saveta REM-a (ne radi od novembra 2024) i 4) prestanak balansiranja između EU i Rusije i Kine (problem od 2022). Poslednji uslov suštinski znači uvođenje sankcija Rusiji i snižavanje nivoa odnosa sa Kinom, pošto se EU jasno drugačije odnosi prema ovim dvema državama. Srbija se snažno okrenula Kini potpisivanjem različitih političkih deklaracija, prema kojima Srbija i Kina dele istu viziju sveta. Ta vizija sveta nije vizija EU, a vrednosti KP Kine su još manje kompatibilne sa članstvom u EU, za koje je Miloš Vučević izjavio da ih SNS deli. Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU tako što je izjavila da deli vrednosti EU. Ne možete istovremeno deliti vrednosti EU i KP Kine.
Kad se pogledaju ovi zahtevi, jasno se vidi da su svi oni posledica rada ove vlasti i to od 2022. naovamo. Čak i da promeni navedene zakone, vlast neće prestati da se ponaša suprotno od ideja koje ti zakoni nose. Dodatno, osim uvođenja sankcija Rusiji, rešavanje ostala tri pitanja samo bi nas vratilo na neko početno stanje iz 2023. u kome bi se neko naivan mogao nadati da ćemo možda imati slobodne izbore, medije i borbu protiv korupcije. Naivnost leži u očekivanju da problem reše oni koji su ga i napravili, što ukazuje da se planira fingiranje. Problemi sa vladavinom prava u Srbiji počeli su 2017/2018, mnogo pre “Mrdićevih zakona” ili parlamentarnih izbora 2023, tako da rešavanje “Mrdićevih zakona” neće rešiti izvor problema.
Šta, u ovom i ovakvom kontekstu, znači “nastavak pregovora sa Srbijom”?
Kad kažemo “nastavak pregovora” sa Srbijom, moramo imati u vidu da postoje dve opcije za to – jedna je suštinska, a druga kozmetička. Prva, suštinska, jeste ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24. Ona su definisana 2016. i jedno od ključnih jeste da Srbija obezbedi nezavisnost pravosuđu. Zbog toga je izmenjen Ustav 2022. Međutim, to nije dovelo do ispunjavanja ovih merila jer se merilo smatra ispunjenim tek kad se pokaže da postoji delotvorna borba protiv visoke korupcije, što se dokazuje presudama i konfiskacijom imovine stečene korupcijom (od izmena Ustava, Srbija je pala 20 mesta na svetskoj lestvici korupcije). “Mrdićevi zakoni” su doneti upravo sa ciljem sprečavanja toga. Problem je što i pre “Mrdićevih zakona” Srbija nije imala čime da se pohvali. Pokretanje prave borbe protiv visoke korupcije bi dovelo do ispunjavanja ovih merila, Srbija bi dobila IBAR (izveštaj o ispunjenosti ovih merila), posle čega bi dobila Mapu puta za zatvaranje pregovora. Crna Gora je IBAR dobila juna 2024. a Mapu puta septembra 2024. Albanija je IBAR dobila maja 2026, a Mapu puta još nije dobila. Problem je što niko od predstavnika EU nije uopšte spomenuo da Srbija može dobiti IBAR, što znači da to nije na stolu.
Dodatno, ukoliko Srbija uvede sankcije Rusiji, dala bi do znanja svima u EU da je iskrena u svojoj odluci. Ovo, naravno, pod uslovom da Srbija ne zameni Rusiju za Kinu u svojim namerama da odustajanje od članstva u EU nadoknadi traženjem “sponzora” u redu država kojima vladavina prava nije na listi prioriteta, ali koje mogu pružiti finansijsku stabilnost nedemokratskom režimu. Ovaj cilj je jasno vidljiv u spoljnoj politici današnje Srbije i njenim odnosima sa Kinom i sve više SAD.
To bi, dakle, bio pokušaj suštinskog rešenja. Ali od toga, čini se, nema ništa?
Forsiranje ove suštinske opcije omogućilo bi Srbiji da zapravo iskoristi ponudu koju je EU iznela u Tivtu (Nemačko-francuski non–paper) u vidu dobijanja prednosti članstva pre formalnog ulaska u EU. Za korišćenje bilo kakve koristi iz ovog paketa, Srbija ili mora da ispuni prelazna merila u poglavljima 23 i 24 i/ili da zatvori poglavlje 31, to jest uvede sankcije Rusiji. Bez ova dva uslova za Srbiju nema ništa od tivatske ponude.
Druga opcija (koja je na stolu), koja bi pre 10 godina bila suštinska, a danas je samo kozmetička, bilo bi otvaranje klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, u kome se nalaze neotvorena samo tri poglavlja (10, 16 i 19). Otvaranje ovih poglavlja Srbiju ne bi sistemski uopšte pomerilo ka članstvu u EU jer i dalje ne bismo bili u istoj kategoriji sa Crnom Gorom i Albanijom. Međutim, režimu bi ovo dalo mogućnost da kaže da proces nije mrtav i da ova Vlada ipak može (iako se ne zna kako) uvesti Srbiju u EU. Ovo takođe ne bi vodilo ka korišćenju pogodnosti iz tivatske ponude.
Zašto neki akteri u EU i dalje imaju “labav” pristup prema Srbiji?
Razlozi su različiti, od inercije rada po ranije utvrđenom modelu gde je Aleksandar Vučić “faktor stabilnosti u regionu” ili “jedina proevropska opcija u Srbiji” (pošto su, jel’ tako, širenje antievropske propagande i paljenje zastave Evropske unije čvrst dokaz proevropske politike?!), preko lojalnosti partijskom drugu iz Evropske narodne partije, do dobrih bilateralnih odnosa, što ekonomskih (investicije, kupovina opreme, koncesije) što političkih i ličnih. Problem je što nijedan od tih razloga suštinski nije opravdanje za takvo ponašanje koje osim što šteti Srbiji, šteti samoj EU, a naročito njenoj reputaciji u Srbiji i direktno utiče na stav građana Srbije o EU.
Kada se neprestano ponavlja isti ogled, pod istim uslovima i sa istim rezultatom – zar to nije gubljenje vremena?
Proširenje EU pokazatelj je njene vitalnosti i sposobnosti da rešava probleme. Balkan je deo Evrope, na Balkanu su države koje žele da postanu članice EU. Problem je što ako EU želi da bude geopolitički igrač, a što mora postati zbog svoje bezbednosti i mesta u turbulentnom svetu, ona mora pokazati da je sposobna da integriše Balkan. EU ne može igrati globalnu ulogu, pa možda čak ni ulogu u širem regionu, ako ne pokaže da može da projektuje svoje vrednosti i svoj uticaj. Sad je to moguće samo na Balkanu, u Moldaviji i Ukrajini. Pozicija globalnog igrača donosi i cenu koja se mora platiti, jer noblesse oblige: ako hoćeš da igraš sa velikima, moraš se tako i ponašati. To znači da unutrašnji problemi, mogući referendumi, teškoće oko reformi funkcionisanja EU, ne mogu biti izgovor za bilo šta. Globalnu arenu to ne zanima. Takođe ne možeš popuštati na svojim ključnim vrednostima i ciljevima. Proširenje je za EU pitanje bezbednosti. Najveća država na Balkanu je Srbija i bez uključenja Srbije u proces ostaće “rupa na tepihu” Evrope koja će prilično boleti i samu EU. Politika Srbije pod SNS-om je na direktnom putu sudara sa politikom proširenja. Zbog toga, ako EU želi da bude shvaćena ozbiljno, vreme je da neki njeni akteri prihvate da su se kladili na pogrešnog igrača u Srbiji 14 godina i da otpišu taj gubitak investiranog vremena i političkog kapitala. EU neće i ne treba da prekine pregovore sa Srbijom. Ipak, mora se jasno postaviti prema vlasti u Srbiji koja je sve samo ne proevropska. Vreme je da počnu da zagovaraju članstvo u EU, ali “demokratske Srbije” što drugi akteri u EU rade već duže vreme. Taj otpis gubitka i traženje alternative u danas većinskom delu Srbije koja je protiv vlasti, omogućilo bi im da nađu sagovornika u narednoj vlasti u Srbiji posle SNS-a, da poboljšaju ugled (neki ga možda i povrate), a neki bi mogli naći nove članove za svoje panevropske partijske grupacije, da, poput Evropske narodne partije, zamene stare i potrošene.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Vladajuća Srpska napredna stranka gubi podršku birača, ali se još uvek ne zna kada će, i pored brojnih najava predsednika, biti raspisani izbori, ko će biti na studentskoj listi, te kakva može da bude uloga opozicionih stranaka koje (ne)će podržati studentsku listu? Pitanja je mnoštvo: da li se studentska strategija može nazvati keč-ol? Po čemu se onda, u svojoj suštini, razlikuje od keč-ol pristupa SNS-a? Koje su prednosti i mane toga? Koliko je jedan front nužan u okolnostima borbe protiv režima poput ovog? I ako njega nema, šta onda
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
