Obrazovanje
Cela škola za jednog Mudronju
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Četiri popa stadoše pred pet korpi sa crvenim jajima, jedan okadi jaja, pa prvi reče, Osvećuju se ova jaja, drugi ponovi radnju, i treći pop, poškropljujući korpe vezom bosiljka umočenom u svetu vodu, završno osvešta jaja
Oglađenovačka crkva, valjevski kraj, na brdu. Pred crkvom razapeto platno, mušema, sa natpisom „Vaseljenska tucijada“, ispred betonska bina na kojoj pet pletenih korpi sa crvenim jajima. Na zid parohijskog doma naslonjene lopate, utešne nagrade za učesnike tucijade. Na drugu stranu od crkve peče se vo na ražnju, tu šatra, lučna, pevačica, pozamašna, samo čini, Op, op, op, nastavlja, Oj ljubavi moja prošla/ opet si mi dobrodošla…
ŠESNAEST STEPENI: Pred šatrom ogromna granitna stenčuga, pored nje pobodena zastava Srbije. Na veliki kamen motri Veroljub Knežević koji uze opriča da prota Grozdan rešio da opravi ogromno kameno jaje, pošto u Mokrinu ima plastično jaje, koje puklo, pa će ovde da bude kameno, da ne pukne. Granitna gromada nabavljena u kamenolomu Slavkovica, kod Ljiga, imala 26 tona. Radili tri godine, tesali, pola posla obavili, sad je na dvadeset tona, kad završe jaje, imaće 14,5 tona, biće visoko 2,30 metara, u prečniku 1,90. tako će biti ispoštovano protino uputstvo da kameno jaje ne sme biti manja od prosečne visine čoveka, kao najrazumnijeg bića na planeti.
Na jajetu nisu radili ima pet godina, kad se uradi jaje će biti postavljeno ispred crkve, i biće 16 stepeni nageto, kao zemljina kugla, biće nageto ka istoku. Pit’o protu, što se ne radi, on samo odgovorio, Radićemo, radićemo, opet pit’o, on mu opet odgovorio, Radićemo, radićemo, i ništa ne rade.
Pevačica pod šatrom je, prošlo podne, još bila na Op, op, op, reporter ode do parohijskog doma, gde otac Grozdan prim’o goste. Prota uputi novinara da ode vidi novu drvenu tablu pored porte crkve, vidi šta piše, novinar ode, pročita šta piše na tabli, Bog ti pomogao, Srećan put, Amin! Onda prota dade poklon reporteru, nalepnicu na kojoj je pisalo, Vaseljensko prvenstvo, 22. tucijada na Balkanu, Oglađenovac, i još mu dade molitvenik i belu olovku „Tucijada – Oglađenovac“.
Onda prota u svoje odaje primi pesnika Ljubu Pjevčevića, koji sa punom kesom svojih knjiga doš’o pita da učestvuje u programu. Bez da lista knjige prota odobri da pesnik, koji imađaše crni pesnički šešir, učestvuje. Novinar izađe pred parohijski dom, sedne sa pesnikom do stola na kome su bila ukrasna jaja. Korpa broj sedam je bila puna velikih, guščijih i pačijih, jaja, koja su bila oslikana likovima raznih svetaca. Jedina konkurencija oslikanim svecima je bila korpa broj šest, u kojoj su bila ofarbana jaja sa natpisom Pokret snaga Srbije. Na klupi pored oslikanih jaja, novinar upita pesnika, ima li neki stih za novine, a on će, „Od uspeha naše vlasti/ samo bog nas može spasti“, ali prota ne da to da se čita, samo da se širi ljubav i tradicija…
Kako bio lep dan, naroda bilo sve više, u sve pristiže Marko Struja, gradski većnik, prota Grozdan, mantija, veliki žuti krst na velikom žutom lancu, je stizao sve da pozdravi. pevačica ispod šatre se odvrnula, Tako je, samo veselo… Oj ljubavi moja prošla/ opet si mi dobrodošla…
Reporter svrne u crkvenu portu, gde sedeo gospodin u slamni šešir, u zift crno farbana bradica, oko vrata karton za učešće u tucijadi sa brojem 18. On je Moma Ćirić, iz Švedske, pokaza na crni „mercedes“ kraj crkvene ograde koji je, iznad „mercedes znaka“, na haubi, imao metalna slova koja su se čitala MOMO. Gospodin Momo uze reče da učestvuje, pomaže, voli tradiciju. Desnom rukom, na kojoj je bio veliki zlatan prsten sa crvenim kamenom, posegnu u levi gornji džep na sakou pokaže specijalne olovke. otvori jednu specijalnu, iz olovke izađoše dva perca, elise, to je, objasni Moma, njegov pečat, tu piše ime i prezime, Momčilo Ćirić, i broj telefona.
PRECI I SVECI: Kad Moma iz gornjeg džepa izvadi zlatnu olovku, od mikrofona, koji bio na bini, pored košara sa jajima, javi se prota Grozdan, koji uzeo vrši probu tehnike. Poče kulturni program, po asvaltnom putu, uze nastupi KUD „Đerdan“, pobednik čuvenog „Šljivika“ RTS-a. Nastavi se kulturni program, javi se, u crni pesnički šešir, pesnik Ljuba, uze da širi ljubav i tradiciju: Na Veliki petak sam jaje našarala/ od Hristove krvi, ofarba ih mati… Danas su sa nama naši preci i sveci… Svi dadoše aplauz, folklor nastavi da drmusa po asfaltu…
Novinar stigne vidi kako ide prijava takmičara za takmičenje, jedan stariji, sa šajkaču, iz torbe, specijalne kutije, vadi osam jaja. On je Mirko Vasić, stalni učesnik, osvojio sve nagrade, pre dve godine ga optužili da vara, da zamenjuje jaja, on da vara, pa obiš’o je šest sela da nađe tvrda jaja, koja daje deci da se takmiče, gde on da vara, nisu imali dokaz da vara, zato vratio sve nagrade, iako su mu to bile drage uspomene…
Crkvenjak, ispred one korpe sa jajima, uze iznosi svećnjake, kandila, kadionice, posudu sa vodom, vezu suvog bosiljka… Poče takmičenje u bacanju kugle, nekoliko njih baci kuglu, izmeriše, prota Grozdan, sa bežični mikrofon u jednoj, pokretni zvučnik u drugoj ruci, objavi da počinje manifestacija, zna se šta je prioritet, posle neka nastave da bacaju.
Otac Grozdan, sa kapu kamilavku na glavu pozva, ko da stane na binu, stadoše četiri popa pred pet pletenih korpi sa crvenim jajima. Upališe sveću, otvoriše crkvenu knjigu, poče služba osvećenja jaja, Neka je blagosloven bog naš… svi popovi rekoše, Aaamin. Bi još, Gospodi pomiluj, gospodi pomiluj… Hristos voskrese, jadan od popova okadi jaja, pa prvi pop, sve mašući vezom suvog bosiljka, pređe na srž i suštinu, Osvećujem ova vaskršnja jaja ovom svetom vodom, u ime Oca, i Sina, i Duha svetoga. I drugi pop, umačuči bosiljak u svetu vodu, i poškrošljujući jaja u koprpama, viknu, Osvećuju se ova jaja, i treći se primi veze bosiljka, i on ponovi radnju osvećenja jaja.
Svi popovi rekoše, Amin, svi popovi, tri puta, ponoviše, Hristos voskrese, prisutni narod, tri puta, odgovori, Vaistinu voskrese. Mikrofona se prihvati prota Grozdan, Draga braćo i sestre, pa reče da su svi prisustvovali molitvi i osvećenju jaja, da se sve nastavlja takmičenjem u tucanju, a posle će da vuču konopac. Pa prota najavi predstavnika gradske uprave Valjevo, koja dala 200.000 dinara za razvoj kulture i tradicije, koji će nešto da rekne ovde. Javi se predstavnik grada Valjeva, koji se reknu i sve pozdravi u ime gradonačelnika grada Valjeva. Kad to obaviše otac Grozdan pozva sve sa bine ‘vamo, u parohijski dom, da osveštaju šta tamo ima.
U sve stiže Nacionalna televizija, predsednik žirija uze izjavi da ovo 22. tucijada, da pravila ista, imaju kontrolu na bini, jaje koje pobedi pobednik mora da pojede, što je dokaz da je sve prirodno. I Grozdan stade pred kameru, Svake godine sve zadovoljniji, ne bi mogli reći da su nezadovoljni, lep dan, poseta velika, sve pozdravlja lepim pozdravom, Hristos vaskrse! Sa manifestacijom dobili mnogo, dobili narod, ovo je primer manifestacije sa narodom, ali, uvek može biti bolje, pre deset godina počeli spomenik jajetu, nisu ga završili, najviše ga boli što nisu spomenik jajetu uradili, to je jedna velika stena od trideset tona, najveći spomenik jajetu u svetu, uz božiju pomoć, pomoć naroda, prijatelja manifestacije, jednoga dana će dočekati da urade najveći spomenik jajetu.
Poče takmičenje u tucanju jajima, to uze traje, takmičenje po grupama, četvrfinale, polufinale, finale… Privedoše i to kraju, dobiše pobednika. Sa bine uzeše dele utešne nagrade, majice i lopate. Upravo pročitaše ko je dobio treću lopatu. Onaj vo na ražnju je bio već dobro odeljan, pod šatrom je raspoloženje bilo takvo da je pevačica mogla slabo da se razume, nekako uhvatismo, Pruži ruku, okreni se… od crkve i bine, se čulo da još dele lopate…
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve