Podsećanje
Muzika slučaja
Ovih dana navršava se sto godina od rođenja i dvadeset godina od smrti velikog kompozitora Džona Kejdža
Intervju – The Prodigy
Testiranje granica stvarnosti
"Warriors Dance Festival koji će se održati u Beogradu veoma je značajan za bend – ovo nije samo još jedno pojavljivanje grupe The Prodigy, nego slavljenje cele jedne kulture kojoj mi pripadamo"
Roman – Golubije srce
Bačko srce u procepu
Izvanredni roman Melinde Nađ Abonji, kao priča o trajnoj i neizlečivoj neukorenjenosti, pripada onom danas najvitalnijem toku centralnoevropskih literatura
Izložba – »Najbolje« od Gorana Kosanovića
Linija srca, planeta ljubavi
U beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije otvorena je retrospektivna izložba Gorana Kosanovića, multimedijalnog umetnika koji kroz različite medije, na različite načine govori o svojoj opsesivnoj temi – o ljubavi
46. Bitef
Izlet u istinu
U sredu veče, predstavom The four seasons restaurant italijanskog reditelja Romea Kastelučija, otvoren je četrdeset šesti Bitef. Koje će još predstave biti prikazane na ovom najprestižnijem pozorišnom festivalu u Srbiji
Urbanizam
Heroj ulice
Mediji su pre neki dan preneli vest da je Emir Kusturica odlučio da glavnu ulicu Andrićgrada nazove ulicom Mlade Bosne
Urbanizam (ceo tekst)
Heroj ulice
Mediji su pre neki dan preneli vest da je Emir Kusturica odlučio da glavnu ulicu Andrićgrada nazove ulicom Mlade Bosne
TV manijak
Sarapin problem
CD – Vidarica
Nežno kao Balkan
Ne pristajući na kičastu predstavu potkontinenta kao rodnog mesta larmadžijskog prostaštva, Teofilovići i Tadić snimaju pravi biser lepote, elegancije i finoće Balkana
Intervju – Vojo Stanić, slikar
Živjeti i umrijeti od smijeha
"Volim život i žao mi je što ću umrijeti. Ako mi se to uopšte jednom dogodi. A izgleda da hoće. Mada, vazda velim da ne idemo nigdje; sve što se vidi i čuje, traje vječno"
Intervju – Vojo Stanić, slikar
Živjeti i umrijeti od smijeha
"Volim život i žao mi je što ću umrijeti. Ako mi se to uopšte jednom dogodi. A izgleda da hoće. Mada, vazda velim da ne idemo nigdje; sve što se vidi i čuje, traje vječno"
Knjige – Sioran – razgovori
Prognanik iz Rašinarija
Malo je ko toliko lišen ovosvetske taštine da pred vas istrese svoju (duševnu) utrobu a da, gle, iz te torbe ne ispadne ništa banalno
TV manijak
Anketa
Filmske zabrane
Klip u točkovima srpskog filma
Na talasu vesti o presudama članicama pank sastava Pussy Riot i moskovskoj zabrani Parade ponosa na 100 godina, mnogi, i u Srbiji, odluku o zabrani filma Klip Maje Miloš za bioskopsko prikazivanje u Rusiji tumače kao neostaljinističku. Bez namere da dokazujemo da greše u pogledu karaktera ruske vlasti, istine radi, valja napomenuti da ni u zapadnom svetu ne manjka zabrana. Tako je nedavno, sa nešto manje pompe i osuda, na meti cenzure u Velikoj Britaniji, Americi i Australiji bio i Srpski film Srđana Spasojevića, i to sa manje-više sličnim obrazloženjem
Intervju – Robert Kramb, strip crtač
Glasnogovornik brutalne iskrenosti
"Što se Balkana tiče, rekao bih da tu postoji nekakva kontradikcija, to je baš čudno… Unekoliko, čini se da je sve kao na Zapadu, ali postoje i istočnjački uticaji… S jedne strane postoji izvesna rafiniranost kulture, a postoji i taj element divljačkog nasilja. Skoro isto kao u Americi"
Knjige – Večna čarolija početka
Uzbudljiv životopis »stepskog vuka«
Alojz Princ pozabavio se životom i delom jednog od onih pisaca našeg odrastanja koje smo kao (pre)mladi možda precenjivali, da bismo ih docnije olako potcenili i "zaboravili"
In memoriam – Toni Skot (1944–2012)
Prvi i poslednji korak
Nije retkost u istoriji da se dvojica braće bave istom umetnošću. Ipak, mada celokupna istorija filma jedva da traje malo duže od jednog stoleća, teško da i u jednoj drugoj umetnosti braća igraju toliko veliku ulogu. Oni skloni simbolizmu razlog bi možda tražili i u podatku da istorija filma zapravo i počinje braćom, braćom Limijer, Ogistom i Lujem. Mlađi od braće Skot, Toni, brat Ridlijev, izvršio je samoubistvo 19. avgusta, skočivši s mosta, kao Branko Ćopić
Knjige
Kako čitati Žižeka
Na Slavoja Žižeka navučen je silan svet diljem naše planete. Kako to razumeti? Jedan od odgovora na ovo pitanje jeste da Žižek shvata da filozofija dostojna tog imena nikada, ali nikada nije apstraktno muljanje, već da je uvek najčvršće privezana za samu stvarnost, za sadašnjost, te da samo takva filozofija ima šanse da preživi trenutak sadašnji i da živi dugo
Esej Džonija Štulića
Sve bijaše pošteno i dragom Bogu pristupačno
Džoni Štulić o Kosovskom boju i Marku Kraljeviću, ko je i kakav je Marko bio, i zašto je na Kosovo zakasnio
TV manijak
Prekomerna upotreba televizije
Izložba
Moć dva točka
Subotička izložba "Grad biciklista" u Etnografskom muzeju je istorijska, etnološka i umetnička priča o – biciklu
Reportaža – u Segedinu, uz granicu
Pešice kroz granicu na Horgošu
Da, lep je Segedin, nalik na baroknu tortu usred depresivnog krajolika. Đula Juhas, najslavniji pesnik rođen u Segedinu, slikao je, rečima svog subotičkog komšije Danila Kiša, "s nekom gorkom ljubavi mađarski pejzaž, u pleneru, no tamnim tonovima, i pevao osamu i promašenost ljudskog života"
Umetnost
Umetnica je (sve)prisutna
U poslednje dve godine, ne samo da je Marina Abramović krunisala svoj četrdesetogodišnji rad retrospektivom u jednoj od najuglednijih muzejskih institucija na svetu, njujorškom Muzeju moderne umetnosti, već je postala gotovo sveprisutna na umetničkoj sceni, u medijima i popularnoj kulturi uopšte. Početkom avgusta ove godine, zajedno sa Vilijemom Defoom, pojavila se u spotu za pesmu Cut the world Entonija Hegertija
Knjige – Martin i Hana
Filozofski herc roman
Knjiga Katrin Kleman je zagrebala po prirodi jednog na mnogo načina fascinantnog odnosa dvoje velikih filozofa, na način koji nadilazi jednodimenzionalnost i tabloidnost
TV manijak
Lele WC
Intervju – Boro Stjepanović, glumac
Kako sam pucao na Sarajevo
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
