Foto: Ivan Posavec
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
U Matici srpskoj u Novom Sadu, 27. marta dodeljene su nagrade „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“.
I, sve bi bilo u redu, da nije objavljeno da je član žirija ovih nagrada Miljenko Jergović.
Evo o čemu se radi.
Kočićeva nagrada je prestižno književno priznanje koje se od 1992. godine dodeljuje za doprinos srpskoj pisanoj reči u slobodarskom duhu Petra Kočića. Cilj joj je afirmacija dela koja neguju slobodarski duh. Nagrede se dodeljuju četiri puta godišnje – na leto, jesen, zimu i proleće. Na kraju se bira glavna nagrada.
Svečanost dodele ovogodišnjih nagrada organizovali su Matica srpska i Zadužbina „Petar Kočić“ iz Banja Luke, a nagrade je dobitnicima uručio Nikola Vukolić, direktor i glavni i odgovorni Kočićeve zadužbine.
O nagradama je odlučivao žiri, bira ga Zadužbina, u sastavu: Nikola Vukolić, predsednik, dok su Miljenko Jergović i Mladen Vesković članovi. Tako je barem objavljeno.
Taj žiri je, saopšteno je, doneo „jednoglasnu odluku da nagradu Kočićevo pero za proleće 2026. godine dodeli uglednom književniku Igoru Miroviću za knjigu Ispovesti venecijanskog klovna u izdanju Društva novosadskih književnika i Lagune“ zato što „ova zbirka poezije donosi prepoznatljiv poetski izraz koji povezuje istorijske teme sa ličnim doživljajem i savremenim kontekstom“.
U citiranoj vesti dve stvari su odmah postale upitne.
Ovogodišnji laureat Igor Mirović, poznati je političar koji je u dva mandata bio predsednik Pokrajinske Vlade. Za njegovo pesničko delo se zna, ali je pitanje da li bi se znalo da nije političar, pa je formulacija da je Mirović „ugledni književnik“ odmah privukla pažnju javnosti.
Druga je – Miljenko Jergović. Otkud on u žiriju nagrade koja u sebi ima senku politike? Jergović je, to valjda znamo, bosanskohercegovački-hrvatski pisac i novinar bez dlake na jeziku, čije su knjige u Srbiji izuzetno tražene i cenjene – objavljuje ih Booka, a koji se zbog svojih stavova nekako ne uklapa u tu priču o žiriju koji dodeljuje nagradu Miroviću.
„Ne, nisam sudjelovao u donošenju ovakve odluke. I da, neugodno mi je što se moje ime oko toga spominje. U dodjeli ove nagrade sudjelovao sam tokom proteklih 20-ak godina, ali ne redovno i pri svakoj dodjeli, osim kada bi se nagrada dodjeljivala nekom iz BiH i Hrvatske“, odgovorio je Miljenko Jergović „Vremenu“ na molbu da prokomentariše objavljeni sastav žirija.
Kočićeva zadužbina nije ništa komentarisala. Zato se i dalje ne zna zašto je objavljeno Jergovićevo ime ako Jergović nije učestvovao u radu žirija, i ko je zapravo Igoru Miroviću dodelio „Kočićevo pero“. I, vrlo bitno, ko se poigrava ugledom „Kočićevog pera“.
Ista pitanja važe i za nagradu „Kočićeva knjiga“ za 2026. godinu koju je prema navodu organizatora određivao isti žiri, a koja je takođe 27. marta dodeljena „istaknutom pesniku Selimiru Raduloviću za celokupni književni rad“.
Kad u Guglu ukucate „Zadužbina Petar Kočić“ na prvom mestu se pojavi Company wall iz APR-a gde piše da je registrovana u Beogradu, u Nušićevoj ulici. Sledi Vikipedijina odrednica Nagrada Kočićevo pero“, novinski tekstovi iz ranijih godina, ali ne i sajt Zadužbine na kome bi se moglo saznati o Zadužbini, o njenim nagradama, pa i otkriti kontakt.
U Vikipediji piše da nagrada postoji od 1992. godine, da ju je osnovao predsednik i osnivač zadužbine Nikola Vukolić, i zatim sledi nepotpuni spisak nagrađenih (najčešće je objavljen samo jedan dobitnik, retko tri, četiri nikad) i to samo od 1996. do 2019. godine, što znači da odrednica od tad nije ažurirana. Evo nekih književni imena: Dobrica Ćosić, Jovan Radulović, Ljiljana Habjanović, Marko Vidojković, Dara Sekulić/Ružica Komar, Vladislav Bajac/Bećir Vuković/Ivana Simić Bodrožić, Vida Ognjenović, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica, Zvonko Karanović, Dragan Velikić, Vule Žurić, Aleksandar Jugović/episkop Grigorije, Stevan Tontić/Gojko Božović, i Mileta Prodanović.
Daljnjom pretragom može se saznati da su Miletu Prodanovića sledili Almir Bašović, Emsura Hamzić, Almin Kaplan, Magdalena Blažević, Višnja Kosović, Hristo Petreski i ove godine Igor Mirović.
Ova greška u sastavu ovogodišnjeg žirija, zasluživala bi objašnjenje Koćićeve zadužbine: zbog nagrade, Miljenka Jergovića, prethodnih laureata, a pre svega zbog ugleda kao takvog.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
