U vreme kad su ovog meseca smenjivani čelni ljudi ustanova kulture u Beogradu i Vršcu sa onima koji nisu kvalifikovani za ta mesta ali su zato lojalni stranci, Upravni odbor Opere i Teatra „Madlenijanum“ izabrao je Gordana Matića za direktora te ustanove. Po svojoj volji, bez direktive resorne vlasti. Direktora čija biografija uliva poverenje..
Matić je od jula 2019. do juna 2023. godine bio direktor Filmskog centra Srbije, kad je iz medija saznao da je smenjen. Po obrazovanju je reditelj, postdiplomske studije završio je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i u okviru UNESCO programa Univerziteta Lumière 2 u Lionu smer menadžment u kulturi i medijima. Režirao nekoliko pozorišnih predstava, televizijskih i kratkih filmova, dugometražni dokumentarno-igrani film Žućko – Priča o Radivoju Koraću i igrani film Pucnji u Marselju, 30 epizoda dokumentarno-igrane serije Srpski srednjovekovni junaci, kao i dve sezone serije Kalkanski krugovi.
Vest na koju nismo navikli
Elem, bila je to vest na kakvu nismo navikli. Govoreći za „Vreme“, o za Srbiju neuobičajenom načinu kako je izabran, Gordan Matić kao da se pravda.
„Reč je o instituciji koja 28 godina, uprkos svemu i nasuprot svačemu, postoji i radi. U zemlji u kojoj je kultura decenijama tretirana kao trošak (koji je prihvatljiv), a ne kao vrednost koja se neguje, privatna kuća operskog i pozorišnog formata — jedinstvena u ovom delu sveta — ne samo da je opstala, već je izgradila sopstveni identitet i sopstveni standard. To je, ako dobro razmislite, gotovo neobjašnjivo. Ili je, pak, savršeno objašnjivo — jer iza nje stoje ljudi koji su u umetnost ulagali ne iz obaveze, već iz uverenja.“
Dokaz da je drugačije moguće
Da li se osećao kao da nije u ovoj državi? Kaže „možda na tren. Ali onda sam se setio da je upravo ta kontradikcija, između onoga što ’Madlenianum’ jeste i onoga što nas okružuje, možda i najrečitiji dokaz zašto ovakve institucije moraju da postoje. Kao dokaz da je drugačije moguće. Da se može“.
Repertoar „Madlenianuma“ se ne bavi društveno-političkim temama, a Gordan Matić je poznat kao neko ko javno i glasno reaguje na pogrešne poteze vlasti.
„Da, ja reagujem na nepravde. I to neću prestati da radim. Ali mislim da su me pozvali zato što su prepoznali da ta osobina nije u sukobu sa ulogom direktora ovakve institucije, već da može biti njen prirodni produžetak. Čovek koji veruje u vrednosti i koji ih javno brani, isti je čovek koji će braniti umetničke vrednosti unutar institucije. Ne postoje dve verzije mene: jedna koja govori o nepravdama napolju i druga koja ćuti unutar zidova ’Madlenianuma’. Integritet je, srećom ili nažalost, nedeljiv. Uostalom, ’Madlenianum’ nikada nije bio institucija koja je okretala glavu od sveta, ali ne treba da bude tribina. Treba da nastavi da razgovara sa vremenom u kome postoji“.
Program
Gordan Matić je Upravnom odboru „Madlenijanuma“ predložio sledeći program:
„Prvo — umetničku izvrsnost kao jedini kompas, bez kompromisa prema lakoj prolaznosti i bez straha od zahtevnog. Publika je pametnija nego što joj se često pripisuje. Drugo — otvaranje institucije prema svetu: koprodukcije sa evropskim kućama, apliciranje za međunarodne fondove, gostovanja koja ’Madlenianum’ stavljaju na mapu relevantnih scena, a ne samo beogradskih adresa. I treće — modernizaciju u najširem smislu: od digitalne infrastrukture, do načina na koji komuniciramo sa publikom i gradimo odnos sa njom kao zajednicom, a ne kao brojem prodatih karata.“
Sloboda i njeni pritisci
Opera i Teatar „Madlenianum“ je jedina privatna ustanova takve vrste u regionu. Ne zavisi od volje i ukusa stranke koja je trenutno na vlasti – slobodna je. Gordan Matić kaže da ta sloboda ne isključuje pritisak. „Samo je zamena jedne vrste pritiska drugom. Umesto da se pitate hoće li vam neko iz ministarstva, ili odbora odobriti program, pitate se hoće li publika prepoznati šta ste im ponudili. Hoće li doći. Hoće li se vratiti. To je zapravo teži ispit, jer je brutalno direktan i nema koga da okrivite osim sebe. Ne možete se sakriti iza institucionalnog statusa“.
Navodi da je vrlo prisutan i pritisak tržišta „potreba da se opravda svaki dinar, da se puni sala, da se razmišlja o prihodima koji u državnim kućama naprosto ne postoje kao egzistencijalna kategorija“.
I tu dolazimo do suštine, kaže Gordan Matić. Podseća da je „Madlenijanum“ sve vreme „opstajao bez zaštitne mreže državnog budžeta, što znači da je svaki njegov uspeh zaista njegov. Nije posledica sistemske podrške, već posledica odluka, ulaganja i uverenja konkretnih ljudi. To gradi jedan poseban odnos prema instituciji — unutar nje i prema njoj spolja. I taj odnos, taj osećaj da je nešto vredno i krhko u isti mah, mislim da publika prepoznaje“.
Privilegija bez svrhe
Smatra da neće morati da se prilagođava toj slobodi, jer je ceo njegov dosadašnji rad, od filma do pedagoškog rada, bio obeležen izborima tema i formi koje nisu išle linijom manjeg otpora. „U ’Madlenianumu’ sada imam scenu, poverenje vlasnika – Upravnog odbora, i publiku. Nameravam da tu slobodu upotrebim odgovorno i smisleno. Jer sloboda bez odgovornosti prema umetnosti, ali ujedno i prema gledaocu koji vam poklanja svoje vreme — nije sloboda. To je samo nedisciplina sa boljim imidžom. Privilegija bez svrhe. A Madlenianum je institucija koja skoro tri decenije zna tačno kakva joj je svrha. Moj zadatak je da tu svrhu ne samo sačuvam, već da je proširim — ka novoj publici, novim partnerima, novim generacijama, novim prostorima saradnje. Sa tom slobodom u rukama i takvim nasleđem ne osećam pritisak. Osećam privilegiju“, kaže Gordan Matić, novi direktor Teatra i Opere „Madlenijanum“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
