Reditelj Gordan Matić poslao je na konkurs Filmskog centra Srbije za dodelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova dva filma i oba su odbijena.
Na pomenuti konkurs je stiglo 39 scenarija, a petočlana Komisija je prihvatila samo četiri. Nemoguće je bilo ne primetiti da su od ta četiri autora dvojica članovi SNS, da u Komisiji koja je odlučivala o filmovima dominiraju članovi ili simpatizeri SNS, i da isto to važi i za Upravni odbor koji je potvrdio predlog Komisije.
Gordan Matić kaže za „Vreme“ da nije čitao ostale projekte „niti ove koji su dobili podršku niti ove koji nisu“, i želi da veruje „da je Komisija po svojoj savesti, znanju i iskustvu donela odluku. U koliko nije, onda je to njima na čast, ali ja ne vidim razlog da svoj autoritet ime i prezime na kraju krajeva stave iza bilo čega što nije odluka na osnovu baš navedenih atributa.“
Naslovi filmova sa kojima je Gordan Matić konkurisao su U međuvremenu i Kraljev gambit.
„Film U međuvremenu je arthouse komedija. Nisam razumeo da im je nešto smetalo, ali ocena da komedija ne donosi našoj kinematografiji ništa novo i da se zato ne podržava projekat jeste upitno. Šta komedija kao žanr donosi novo u ovom veku? Koliko ste komedija domaćih ili ex-yu videli za poslednjih pet godina? Deset? Može na prste jedne ruke da se nabroji. A arthouse komedija? Zato mi sama rečenica da ne donosi ništa novo malo ‘čudna’ ako znamo šta je staro… Ali, dobro, ekspertske komisije imaju pravo da napišu eksplikaciju kako su oni doživeli budućnost projekta“, kaže Matić o, po mišljenju Komisije, nedostacima zbog kojih nije dobio novčanu pomoć države.
Drugi odbijeni Matićev film, Kraljev gambit je istorijska drama deo filmske trilogije, o pozadini atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića.
„Više sam zatečen veoma čudnom eksplikacijom u odnosu na odluku. Jer to jeste skup projekat, i možda mu se može zameriti sa neke strane budžet, ali ono što su mi nedavno rekli članovi komisije, drugim povodom, se kosi sa onim što su napisali. Veoma veoma zbunjujuće.“
Gordan Matić ne želi da o rezultatu konkursa govori na nivou utiska da su na izbor uticali i neki neumetnički kriterijumi.
„Takve utiske zadržavam za sebe, želeći da verujem da su svi odabrani projekti bolji od onoga što sam ja predao“, kaže.
Pa ipak, čudno mu je „da nije prepoznato, bar u projektu U međuvremenu, da imamo pored scenarija koji je pohvaljen, i četiri ugledne strane koprodukcije (Italija, Slovenija, Hrvatska, Grčka), različite festivale koji su prepoznale potencijal i svežinu u priči i baš zbog tog ‘novog’ i podržale razvoj projekta na razne načine. I najčudnije da i pismene garancije da će film imati veliku evropsku distribuciju, poslate od ugledne (italijanske) distributerske kompanije nije bilo dovoljno. Ponovo ističem kako želim da verujem da su podržani projekti imali sve bolje od onoga što sam ja predao.“
Gordan Matić ne želi da komentariše ni političku pripadnost bilo koga. „To su veoma lične stvari, svako bira svoju ideologiju, svoje puteve i sa kim će ih proći. Zaista sve te špekulacije i priče ostavljam na čast i obraz onima koji su tu gde jesu. Ljudi smo koji se bave poslom u kome treba da damo primer novim generacijama da su čast i obraz iznad bilo kakve političke, verske ili nacionalne motivisanosti našim odlukama i potezima“.
„Ono što mogu da kažem da mi je privuklo pažnju (pored mojih projekata koji nisu podržani) jeste činjenica da, na žalost, nije bio dovoljno dobar niti jedan projekat autora koji imaju zapaženu međunarodno prisustvo na najvećim festivalima (Venecija, Berlin, Kan …), kao i onih sa dobrim referencama prethodnih projekata na blagajnama“, smatra Gordan Matić. .
