Nedavno je bila promocija moje knjige, ali bez mene. Sve je okej, ništa se nije desilo, i sve je u dogovoru sa izdavačem. Nisam došla zato što sam osećala da ne treba.
Da li sam time nekog ugrozila?
Izdavača – nisam. Promocija je održana, što znači da je ispunio tu svoju obavezu iz ugovora. A nisam ni svoju knjigu. Objasniću zašto.
Promocije su izmišljene da bi knjiga dobila na vidljivosti, da za nju sazna javnost, pre svega medijska. Međutim, ako niste Dragan Velikić, Jasminka Petrović, Ante Tomić, Marčelo, Miodrag Majić, Mirjana Bobić i da ne nabrajam pisce čija je svaka nova knjiga događaj i kulturni i društveni, pa ljudi nahrle da dobiju primerak sa potpisom autora a novinari da zabeleže tu gužvu, onda promocija neće pomoći vašoj novoj knjizi da stigne do čitalaca.
Jer, ako ste običan pisac kao što sam ja, na promociju će vam svratiti eventualno dva-tri novinara portala koji nisu među najčitanijima. Oni ostali će eventualno, pre svega ako ih poznajete ili nemaju šta drugo atraktivnije i hitnije da napišu, prepisati cirkularnu informaciju o vašoj knjizi koju im je poslao izdavač najavljujući promociju.
Osim njih, na promociju će možda doći i nekoliko vaših milih i dragih zato što im je neprijatno da vas odbiju. Međutim, oni i pored najbolje volje ne mogu bogzna kako da utiču na vidljivost knjige.
A ko može?
Izdavači tvrde da mogu autori. Kažu da ako je autorima stalo da njihova knjiga zaživi, treba da je reklamiraju na svojim društvenim mrežama. U protivnom, knjiga će nestati, kao da se nije ni desila.
Naravno da i izdavači imaju i sajt i društvene mreže. Koriste ih da se pratiocima pohvale novom knjigom i nagradom ako je eventualno dobije i – to bi bilo sve. Oni veliki nemaju vremena za više od toga, jer moraju da se posvete sledećoj knjizi, a oni srednji i mali izdavači bi mogli više i češće, ali nemaju kapaciteta.
A autori imaju mogućnost da se bave svojim knjigama po mrežama koliko god im je volja – govorili su mi izdavači u jednom tekstu koji sam pisala za „Vreme“. Uostalom, knjiga je zajednički proizvod, plus, ovo više nisu ona vremena kad je pisac bio samo pisac, naglašavali su. On je sad i njen promoter.
Šta sam ja uradila za svoju knjigu?
Gotovo ništa. I ne samo za ovu, nego za svih deset knjiga od kojih je jedna dobila četiri ugledne nagrade, čak i „Zabavnikovu“.
Naravno da imam društvene mreže i okej sam sa njima, ali vesti o svojim knjigama postavljam samo kad se objave, dobiju nagradu, ili kad se pojave u nekim novinama. Ne reklamiram ih pratiocima.
Ne mislim da je to pogrešno i vrlo mi je okej kad to rade drugi, ali ja, eto, to ne praktikujem. Nije mi prijatno. Da li se osećam krivom što mi dobrobit knjige nije bitnija od konfora? Da, malo, ali da ne psihologiziramo na tu temu.
Koliko su uradili izdavači?
Samo ono obavezno: poslali su medijima mejl da je knjiga objavljena i obavestili su ih o promociji.
Izdavač koji je objavio onu sa četiri nagrade razglasio je to po mrežama, ali nagradu nije iskoristio da istakne naredne moje knjige, nije je na primer stavio onu trakicu oko knjige na kojoj piše: od dobitnika „Zabavnikove“ nagrade. Jer nema sigurnije reklame od nagrade, to valjda svi znamo.
Ova najnovija knjiga objavljena je još u avgustu prošle godine. Dogovarali smo se, izdavač i ja, da promocija bude krajem septembra, ali se to vreme nekako izmaklo. Sve do sad. U međuvremenu su se desile još neke sitnice koje odaljuju knjigu od čitalaca, na primer objavljena je na sajtu izdavača tek pred promociju kao da je tek tad objavljena, a našla bi se i po neka krupnica, ali ne bih o tome zato što ih tumačim kao brljivost.
Za tu knjigu znaju samo čitaoci jednog nedeljnika zato što ju je koleginica koja me poznaje videla u izlogu. Ni na jednom drugom mestu nije zabeleženo čak ni da postoji. A ako nije vidljiva, štetu ne trpi samo knjiga već i izdavač. Zar mu nije u interesu da je proda?
Šta uraditi?
Priča o tome šta sve i kako sputava knjigu na putu ka čitaocu je bezobalna. Ne bih je ni načinjala da me nije podstakao lični primer. Da li sam na sopstvenom iskustvu nešto naučila? Ne, samo sam potvrdila ono što sam znala. Da li ću nešto uradili da mojim knjigama bude bolje? Trebalo bi.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
