Kultura

Knjige – Početak bune protiv dahija i Mein Kampf

Istorija usoljenih glava

Najveća vrlina ovih Basarinih knjiga je piščeva razobručena imaginacija, bespoštedan ironijski naboj, vatromet uvrnutih poređenja i "fantastičarskih" ispada koji izvanredno podvlače zaumnost "stvarnosti"

Intervju – Srđan Gojković Gile i Ljuba Đukić, Električni orgazam

Bliži suncu nego ikad

"Ovo je vreme u kome se sve unapred zna. Svako zna dokle sme da ide i gde mu je mesto. Mi ne bi u tome da učestvujemo"

Intervju – Stiven Grinblat, šekspirolog

Pisanje Šekspira

"Nijedan umetnik ne može postati ‘autor sebe’. Uvek morate pregovarati sa svojom slobodom i kulturnim ograničenjima"

Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah

Rođenje tragedije iz duha globalizacije

Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta

Roman Mišela Uelbeka Karta i teritorija (Plato, Beograd, 2011, prevod Ivana Misirlić)

Biljni svet trijumfuje u potpunosti

Uporedimo li Kartu i teritoriju sa prethodnim Uelbekovim romanima, moglo bi nam se učiniti da je ove ranije pisao mnogo besniji i mnogo nervozniji pisac

Intervju – Zoran Živković, pisac

Čudo pisanja

"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"

Strip priče Nine Bunjevac

O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti

Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa

Pozorište – 1973

Pravo u sećanje

Na LIMIT – Live Art Festivalu, održanom prošlog vikenda u beogradskom Domu omladine, prikazana je predstava 1973 Masima Furlana, neobična rekonstrukcija izbora za pesmu Evrovizije 1973. U predstavi se, naravno, pojavio i Zdravko Čolić sa svojom pesmom Gori vatra. On, doduše, u predstavi nije izustio ni reč. Ali, dok je na sceni izvodio svoju numeru vatra je gorela u – svima nama

TV manijak

Dan republike

Koncert – Arsen i Matija Dedić na Kolarcu

Nauk o odlasku

Prisutna mrva njegove ukupne publike ga je nakon nastupa na "Kolarcu", prisno i pristojno, ispratila jugom stajaćih aplauza

Intervju – Masimo Furlan, reditelj

Evrovizija 1973. u Beogradu 2011.

"Volim da evociram populističke ikone, kao Supermena, popularne pevače, fudbalere. U "1973" sam pokušao da razumem zašto određene stvari volimo kao deca a ne volimo ih kad odrastemo"

Izložba – "Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933. do 1945", Muzej grada Beograda

Ružičasti trougao

Cilj izložbe je da korišćenjem autentičnih dokumenata predstavi istorijske činjenice, kako bi informisala i suočila javnost sa stereotipima o LGBT osobama i promovisala toleranciju prema manjinama

TV manijak

Zidne novine

Scena

Knjige

Fizolofska termitologija

Predrag Krstić: Asocijativni filozofski rečnik
Krajina plus, Banja Luka 2011.

Poezija

Pesma može sve

Malo je danas pravih pesnika. Milena Marković je pravi pesnik

Roman

Dar, ne tako skroman

Uglješa Šajtinac: Sasvim skromni darovi
Arhipelag, Beograd 2011.

Intervju – David Albahari, pisac

Beg u stvarnost

"Sada u Srbiji ne mogu da odluče koju varijantu istorijske istine o Drugom svetskom ratu da proglase za stvarnu. To je apsurdno, jer stvarnost rata ne može da se promeni, komunisti su taj rat dobili. Ceo svet to vidi, nije u pitanju nikakav diktat sa strane. Jednostavno – da nije bilo uloge ruske strane u tom ratu, on bi bio nešto sasvim drugo. Poricati to da bi se napravila neka nova verzija istorije, da bi se neki ljudi, koji su tada bili na drugoj strani, amnestirali od krivice, to je strašno. U tom stalnom povratku u prošlost mi zapravo vršimo jedno veštačko usporavanje istorije"

O glumcu

Hiperborejac, Petar Kralj

Povodom smrti Zorana Radmilovića i Alije Aligrudića, Petar Kralj je 1985. napisao: "Ima nečija šala, potekla iz naših bifedžijskih naklapanja, kako tamo gore, na nebu, u pozorišnoj sekciji, sada trljaju ruke od sreće i zadovoljstva. Dobili su pojačanje. Mogu sada da podele koji god hoćeš komad. A ovima u našoj dolji treba još vremena da bi se oči razbistrile i sagledala veličina praznine koja je iza njih ostala." A kakvo je sada pojačanje za nebo, kakvo je sada pojačanje nebo dobilo: Petra Kralja. I kakav sada komad mogu da podele

TV manijak

Pošto tužna životna priča

Muzika

Tri tačke

Projekat "Pika-Točka-Tačka", nastao kao rezultat saradnje Slovenačke, Zagrebačke i Beogradske filharmonije, u čitavom regionu je ukazao na značaj institucija i nacionalnih filharmonija kao nosilaca kulturnih identiteta svojih država, smatra Ivan Tasovac

Koncert

Deca u vremenu

Svremenaši, Drugi način
Dom omladine, Beograd, 12. XI 2011.

Izložba

Mladi i naši

Izložbom "Kolekcija Pavla Beljanskog: ponovo u Beogradu" Spomen-zbirka velikog ljubitelja umetnosti obeležava svojih pedeset godina