Mića Popović
Prvi spisateljski pokušaj
Dvadeset godina od smrti Miće Popovića obeležava se izložbom, novom knjigom i filmskom retrospektivom, reprezentima njegovog stvaralaštva. U Jugoslovenskoj kinoteci (22–27. decembar) izložene su četiri slike Miće Popovića – Bavarska varijanta iz 1978, Nedelja 5 popodne u septembru iz 1977, Manipulacija iz 1979, i Otkrivanje Brojgela iz 1974. godine, nakon konzervacije i restauracije Centralnog zavoda za konzervaciju, a na retrospektivi su filmovi koje je režirao ili za koje je pisao scenario Mića Popović – Čovek iz hrastove šume (1964), Roj (1966), Hasanaginica (1967), Delije (1968) i Burduš (1970). Prve večeri ovog programa (četvrtak) je promocija knjige Sveti Antun, Ratni dnevnik iz zatvora, koju je priredio Jovan Popović, sin Miće Popovića, a objavila Geopoetika. Tekstovi i crteži u ovoj knjizi do sada nisu viđeni. Ljubaznošću Geopoetike i Jovana Popovića, "Vreme" objavljuje uvodni tekst priređivača, deo dnevnika Miće Popovića i njegova dva crteža
Film
Tizer pred seriju
Sa hladnoćom kakvog popularnog obrazovnog programa Zdravko Šotra još na početku filma počinje bezrazložno da rasipa vreme, energiju i poetski naboj
Laza Kostić
Ljubav koja pomera zvezde
O Santa Maria della salute, jednoj od najboljih evropskih pesama, a sve zbog premijere istoimenog filma Zdravka Šotre
Intervju – Vladimir Tabašević, pisac
Sećam se, i to je sve
"Dok sam bio dete, tokom rata u BiH, hteli su da me bace sa mosta. Nije bitno ko, jer ni njima tada nije bilo važno ko sam ja, već kanta goriva koju smo imali sa sobom"
Pozorište
Ovde i danas na sceni
Objavljivanje rezultata četvrtog konkursa fondacije Haertefact za angažovani dramski tekst, pobednik je Probudi me kada završi Mirze Skenderagića, razlog je pitanju o angažmanu u dramskoj formi
Gostovanje
Vrli novi ljudi
Zašto nismo dovoljno dobri za budućnost, jedno je od pitanja kolektiva Chto delat i njihovog performansa o Beogradu na vodi
Nema više – Metropolis, Beokult, RTS 2
Probirljivi, ne pokondireni
Dva u dobrom smislu reči "elitistička" serijala iz kulture nestala su tiho s javnog TV servisa. Zdravo osveženje ili samoubistvo iz zasede?
In memoriam – Esma Redžepova Teodosijevski (1943–2016)
Kraljica je odletela u nebo
Glasom je mogla da pošalje hiljade ljudi istovremeno u neke potpuno nove dimenzije svesti i emocija, za koje nismo ni znali da ih imamo... Zato se uz Esmin glas plakalo: nismo znali šta je to što osećamo, iz koje galaksije dolazi i šta nam radi
Opera
Antidiva
U novoj izvedbi kamerne opere Anais Nin Luja Andrisena potpuna nagost na sceni biva sasvim zasenjena sveprisutnošću glasa
Knjiga
U kovitlacu nasilja
Elena Ferante, Moja genijalna prijateljica, Beograd, Booka 2016, prevod Mirjana Ognjanović
Protest
Magacin u opasnosti
Da li će nezavisna kulturna umetnička scena Srbije ostati bez svoje kuće?
Intervju – Dragana Ognjenović, modna dizajnerka i slikarka
Svemu je kriva želja za stvaranjem
"Neophodno je da država zna šta je državna strategija, pa, ako nam strategija nije tekstilna proizvodnja – u redu, potrebno je da znamo da ima nešto drugo. I šta je to. Ali mislim da bez proizvodnje ne možemo da opstanemo"
Utisci sa koncerta
Lete patike i telefoni
Beogradski bend Repetitor u Domu omladine Beograda predstavio novi album Gde ćeš, koji domaća i svetska kritika hvale već drugi mesec
Film
Četiri lica traže producenta
Film Stado je pokušao da sa dosta humora i još više gorčine ukaže na katastrofalan položaj u koji su tranzicija i tobožnja demokratija odgurale sve naše umetnike i njihovu umetnost
Kolekcionari
Danak bogatima
Lepo je kada se neko iz inostranstva zanima za umetnike iz Srbije, ali ne kao Beneton
Pilule protiv zaborava Teofila Pančića
O mrtvima sve najbolje
Poželi čovek, čitajući ove tekstove, da umre na kratko, samo da bi Pančić o njemu pisao, pa da se onda povrati, kao onaj Lazar, i mirno pročita šta je ovaj hroničar naših života i naših smrti imao da kaže o njemu
U tri lepe Dragana Todorovića
Spektakularni spektakli
Dragan Todorović hroniči (period 2014–2016), putujući bliže i dalje po Serbiji, i peške i autobusom i vozom, obilazeći pa smesta opisujući manifestacije različitih namer(enij)a i dostignuća
Intervju – Jurica Pavičić, pisac, kolumnista, scenarista
Antropolog u prozi
"Riječi često postanu samoispunjavajuće proročanstvo. Javna osoba, recimo političar ili novinar, počne operirati rasističkim ili šovinističkim klišeima, potom te riječi stvore društveno ozračje u kojem se obistine – riječi stvore loše društvo jer su govorile o lošem društvu"
Čuvanje kulturnih vrednosti
Dobra volja
Ili da sami gradimo zajednički depo za muzeje, ili da se sa Kunsttransom nađe vansudsko rešenje, da se prekine sa arbitražom i da se postigne razuman dogovor – predlaže ministar kulture Vladan Vukosavljević kao dobro rešenje problema zaštite nacionalnih vrednosti
Reportaža
Kad bih bio dugme bijelo
Nakon koncerta Bijelog dugmeta na beogradskom Hipodromu 2005. godine, Željko Bebek se na RTS-u prisećao najboljeg trenutka svoje karijere. Rekao je da je to neki, zaboravio sam koji, masovni koncert kada je ispred sebe imao ko zna koliko mladih, glasnih, neartikulisanih rokera koji su – ćutali i slušali ga kako peva. U Kombank areni ovog novembra takođe je često bila tišina, tolika da se čulo zujanje drona, ali daleko od toga da je razlog bio slušanje nečijeg pevanja ili sviranja
Knjige
Političke implikacije uživanja
U studiji "Jugoslovenska muzika bez Jugoslavije" autorka pokazuje kako se u svakom nacionalističkom narativu uvek krije neka vrsta zavisti zbog tuđeg užitka
Memoari
Kako je to stvarno bilo
Moj život Vladimira Velebita skinuće neke nezaslužene pozlate, ali i istaći neke prećutane zasluge. U tom smislu Moj život je i bilans potrošenih energija jednog idealizma, za koji do danas nije nađena zamena
Promena
Staro i novo
Jubilarni rođendan povod je promociji nove koncepcije i novog imena Muzeja istorije Jugoslavije
Miloš Crnjanski (26. oktobar 1893 – 30. novembar 1977)
Odlazak pesnika
"Iako tvorac samo jedne nevelike zbirke stihova, koja u odnosu na romansijersko i prozno delo ovog pisca – (baš kao i u nekoj njegovoj mikelanđelovskoj opsesiji) – deluje kao David prema Golijatu, malo je onih koji nestanak Miloša Crnjanskog nisu osetili kao odlazak pesnika. Sve čega se takao Andrić, postajalo je bol. Od dodira Crnjanskog, sve se pretvaralo u poeziju"
Strip
Iza velikog talasa
Legenda o Isu Žan-Lika Istina i Dejana Nenadova, priča o prethrišćanskom kralju Gradlonu, između istorije i predanja
