Roman – Moj lepi život u paklu
Rasuta težina lepog života
Ivan Ivanji u ovom autobiografskom romanu uspešno izmiče iskušenju industrijalizacije i eksploatacije iskustva Holokausta
Sterijino pozorje 2016. (2)
Pijani fazan, unosno mesto i dremljivo brašno
Završeno je verovatno poslednje Pozorje pred "reviziju" koja bi mogla označiti povratak na staro, mada se stare okolnosti nikada ne vraćaju
Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica
Unutar tri jezika
"Postoji taj jedan monolog sa ženom i konjem, sa ženom koja je radila u fabrici pločica, i to je bukvalno monolog o sećanju, i tematski i formalno. Taj monolog razotkriva neke od mehanizama po kojima se konstruiše i kroz generacije opstaje kolektivno sećanje. Napisala sam: onda je to bilo na televiziji, onda se o tom snimio film, ali je meni baba rekla da ja nisam bio tu"
Holokaust na filmu
Nečiji drugi život
Kako pamtimo prošlost – onako kako se desila ili kako su nam je prikazali filmski autori nastojeći da zadovolje istinu i estetiku
Kultura i njeno Ministarstvo
Kontrolisani sukob interesa
Protestima umetničkih udruženja protiv Ministarstva kulture, od prošle nedelje pridružili su se i izdavači
Priče sa izložbe
Dešifrovati pobedu
"Enigma", pobednica Drugog svetskog rata, najpoznatija naprava za šifrovanje u istoriji, bila je gost Muzeja Vojvodine u Novom Sadu
Hektor German Osterheld (1919–1977?)
Pašće crni sneg
Ove godine navršava se 40 godina od kulminacije Prljavog rata u Argentini, sukoba vojne hunte i radikalnih levičara – Montonerosa, koji je razdirao argentinsko društvo od 1974. do 1983. godine. Među 20.000 desaparesidosa, žrtava vojnog režima koje većinom počivaju u utrobi okeana, nalazi se i ime Hektora Germana Osterhelda, scenariste, izdavača, idealiste, sinonima za argentinski strip
Nove nade
Odlično se kapiramo
Kad se završi ovaj ispitni rok, Balkan će dobiti prve džez muzičare koji su diplomirali na njegovoj teritoriji
Sedamdeset pet godina Boba Dilana
Čovek napravljen od raznih lica
Kako je u isto vreme bio sposoban da se obraća tako intimno, i tolikim ljudima, naročito izvan vlastite kulture, doslovno širom sveta
BINA 2016.
Energetske tačke Beograda
Autorski osvrt na pitanja ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture
Intervju – Ante Tomić, pisac
Dikatatura je tu, iza ugla
"Odrastao sam na selu, govorim njihovim jezikom, naš jezik je isti, ali sadržaj je potpuno drugačiji. I to njih najviše začuđuje"
Sterijino pozorje 2016
Liturgije, sluškinje i medveđe usluge
Festival srezanog budžeta prikazao nam je jednu od mogućih slika naše i okolnih teatarskih scena, i reklo bi se da one najbolje izgledaju tamo gde se najviše rizikuje
Koncert – Disciplina kičme, bašta SKC, Beograd, 28. 5. 2016.
Svrha kičme
Više od dva sata, s bisevima do ponoći, tutnjale su i mantre mladosti i novi hitovi za nova pokolenja
Kulturna politika – Konkursi i reakcije
Zapostavljanje i uniženje
Loše urađen posao, sukobi interesa i slične ocene, argumenti su zbog kojih umetnička udruženja traže poništenje Konkursa za sufinansiranje savremenog stvaralaštva
Pozorište
Živ je Aca, umro nije
Dve sasvim sveže premijere po komadima Aleksandra Popovića, i jedna tek malo starija, pokazuju koliko smo i dalje duboko u orbiti njegovog zamašnog i zamamnog dela
61. Sterijino pozorje
Gde su granice
Broj predstava obe takmičarske selekcije je smanjen zato što je budžet Pozorja smanjen za trećinu, što se nije desilo "nikada, čak ni u vreme potpunog embarga devedesetih", kaže selektorka Marina Milivojević Mađarev
In memoriam – Velimir – Bata Živojinović (1933–2016)
Veći od filma
U beogradskom Sava centru u novembru 2012. godine održana je premijera dokumentarnog filma Valter, reditelja Andreja Aćina, priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru – Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. U "Vremenu" je tada izašao tekst posvećen Bati pod nazivom "Veći od filma", koji neznatno promenjen danas ponavljamo. Uvod tog teksta završavao se rečenicom: "Mit je dobio još jedno poglavlje." Tri i po godine kasnije, 22. maja 2016, Velimir – Bata Živojinović je iz života nepovratno prešao u legendu, u snu, u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu
Umesto nekrologa
Preskakanje zlih zadatosti
Bata je pored svega, i uz namjernu ironičku hiperbolu, bio dokaz – zašto je i sama Jugoslavija morala biti; zašto je morala, kako bi rekao Miljković – "početi u dan svoje nužnosti"
Izložbe – Marija Dragojlović, »Fragmenti vremena«
Inventarska kutija
Mapiranje stvari iz svakodnevnog života, intimnog ženskog okruženja, karakteristično je za rad Marije Dragojlović. Tokom čitavog svog stvaralačkog opusa ona pokušava da kroz lični pogled otkrije svet malih stvari, skrivenih, skrajnutih predmeta i osmišljenom umetničkom koncepcijom prošlost učini vidljivijom
Deset godina od smrti Duška Trifunovića
Poezija kao sudbina
Početkom maja umrla je Jadranka Stojaković, jedna iz niza jugoslovenskih pevačica i pevača obeleženih pesmama Duška Trifunovića. Umrla je u Banjaluci, gradu u kome postoji ulica Duška Trifunovića. Ove godine se navršila decenija od smrti pesnika čiji stihove u pamćenju čuva najveći broj govornika njegovog – i našeg – jezika
TV manijak – Evrovizija 2016
Geopolitika pesme
Već smo navikli da je evrovizijsko natpevavanje delom i pokazatelj geopolitičkih odnosa u Evropi, ali ove godine stvari su otišle korak dalje
Muzika – 40 godina prvog albuma Blondi
Plavi krug
Da je neko u ono vreme rekao kako je Blondie najznačajnija novotalasna pojava, verovatno se ne bi dobro proveo. Ipak, mnogo godina kasnije, ovo je jedina new wave muzika koja se još pušta i gleda na mejnstrim kanalima: njihova slatka subverzivnost probila je sve granice, pa i istorijske
Književna arheologija – Nepoznato pismo Ernsta Jingera Ivi Andriću
Vojnik i diplomata
U nedeljnom izdanju nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" objavljen je tekst o doskora nepoznatom pismu koje je Ernst Jinger, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca XX veka, 1967. godine uputio Ivi Andriću. S obzirom na to da je reč o zanimljivom književnom otkriću, uz dozvolu autora "Vreme" prenosi ovaj tekst
Tačka susreta – O filmu Dubina Dva Ognjena Glavonića
Nežne reči teško se zabadaju u debele uši i tvrda srca
"Ja želim da ovaj film bude jedna od refleksija moje generacije i njenog odnosa prema novijoj istoriji. Njime želim da naglasim značaj preuzimanja i pokretanja priča o odgovornosti, bez večitog traženja alibija i upiranja prsta ili kamere ka onom Drugom. Treba ugristi i zagnjuriti u taj svet za koji su odgovorne generacije naših očeva", kaže reditelj Ognjen Glavonić o svom dokumentarnom filmu o hladnjačama potopljenim u Dunavu i masovnom grobnicom u Batajnici s leševima kosovskih Albanaca ubijenim na Kosovu 1999, a koji će biti prikazan na predstojećem Beldoksu
Intervju – Zoran Simjanović, kompozitor i profesor
Slika muzike
"Kad smo počeli, sviranje nam je bila zabava. Mi ćemo jednog dana da se poženimo, pa će naša deca da slušaju ovo što sviramo – to je bio vrhunac naše želje, ništa više. A onda sam dobio umetničku vakcinu"
Intervju – Piter Prinsipl, Tuxedomoon
Elektronski duhovi
"Oduvek sam pokušavao da napravim evokativnu muziku koja nije vezana za određeno mesto i vreme nastajanja – od početka sam razmišljao o njenoj ‘vanvremenskoj’ strani"
