Svetski dan dečje knjige, 2. april, povod je izložbi ilustracija „Stilske igre“, koju je realizovala izdavačka kuća Kreativni centar u galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda (28. mart – 19. april). Izloženo je 60 ilustracija Dušana Pavlića, likovnog urednika Kreativnog centra, koje su objavljene u dva toma knjige Stilske igre po tekstovima Simeona Marinkovića – priča, pesama, aforizama, bajki i drugih vidova reinterpretacije basne o gavranu i lisici na 160 načina. Ilustracije na ovoj izložbi su za odrasle koliko i za decu, nude slobodnu interpretaciju shodno oku posmatrača, što opravdava naziv „Stilske igre“.
Pavlić je razigranim i živopisnim stilom oživeo tekstove Simeona Marinkovića, i stvorio plejadu likova pretežno vitkih figura i u pastelnim bojama, podarivši knjigama novu dimenziju. Kada Marinković interpretira priču o gavranu i lisici u stilu ekspozicije tragedije, Pavlić je dopunjuje pastelnom kompozicijom mistike i pozerskih figura; kada se pak tekst orijentiše ka stilu tugovanke, ilustrator ga obogaćuje setnom simbolikom oslikanom u jakom kontrastu senke. „Ako je nov tekst bio iznenađenje, Duletova ilustracija bila je još veće iznenađenje – drugačije, često bogatije“, pojašnjava Simeon Marinković kreativnu sinergiju tokom nastanka Stilskih igara.
Izložba u Atrijumu Biblioteke grada Beograda prvenstveno se bavi estetskom komponentom ilustracija iz Stilskih igara, otrgnutih iz konteksta narativa, čime one dobijaju novu dimenziju. Zoomorfni akteri na ilustracijama su prikazani spektrom motiva i stilova, uz neporecivu vizuelnu estetiku. Gavran, lisica, jež, kao glavni protagonisti, i pastelne palete boja objedinjuju Pavlićeve ilustracije. Njihova uloga je nekada teatralno statična, povremeno izrazito ekspresivna, a katkad simbolički prikazana samo kao ambijentalni deo reljefa.
Pavlić se često odvaja od bajkovitosti motiva, i humanizuje subjekte dajući im posebne uloge. Raspon je maštovit – od parodije sa dikensovskom atmosferom do eksplicitnog flerta.
Izložba „Stilske igre“, kao i istoimene knjige Simeona Marinkovića, jedan su od načina da se ukaže na ulogu ilustracije – i u vizuelnoj kulturi i u edukaciji. Naime, iako je ilustracija sastavni deo knjiga od sredine 15. veka, često je potcenjivana, smatra se pratećim delom publikacije, degradirajući na taj način i njene autore. Takođe, knjige za decu formiraju stavove i estetske kriterijume u najranijem uzrastu, a vizuelno pripovedanje je u tom kontekstu značajno koliko i lirika teksta. Deca su, za razliku od odraslih, maštovitija i lakše prihvataju vizuelne inovacije, pa je samim tim za formiranje ukusa ilustracija često presudnija od teksta. „Kada je moja generacija počinjala da se interesuje za ilustraciju, mi smo se inspirisali stripom“, kaže Dušan Pavlić. „Stariji su govorili: ‘Bože, oni uče da crtaju gledajući strip-autore.’ Danas su mlađi okrenuti vebu, igricama, sve se kreće. Ako si dobar crtač, pre ćeš da dobiješ posao da radiš kao 3D artist, ali ako dobiješ ponudu da radiš dečju slikovnicu, a dobro crtaš, nećeš se libiti da se oprobaš u tome. Ceo život sam želeo da crtam ilustracije, ali sam to izbegavao. Bavio sam se 3D animacijom, vebom i grafičkim dizajnom. Tek u trenutku kada sam bio potpuno siguran da neću propasti, rekao sam sebi da ću da se više bavim ilustracijom. Bilo bi super da smo veća zemlja i veće tržište, gde ima više izdavača kojima je stalo da imaju dobro oblikovane knjige, gde im ilustracija nije višak. U današnje vreme, vizuelno je veoma važna stvar.“
Raznolikost, harmonija ilustrovanog i tekstualnog aspekta, a pre svega vizuelni identitet publikacije, segmenti su koji privlače čitaoce. U slučaju kad su to deca, pre svega stvara temelj koji se može odupreti antikulturi. Zaključak se podrazumeva.
