Britanski strip scenarista i pisac Alan Mur godinama uživa zavidnu popularnost u Srbiji. Samo prošle godine je objavljeno nekoliko njegovih grafičkih romana koje je nemoguće zaobići na bilo kojoj listi najboljih izdanja za 2018. godinu
Povod za organizovanje tri izložbe Marka Čelebonovića među kojima je i retrospektivna, i četvrte koja je u pripremi, nije nikakav jubilej velikog slikara, već njegova umetnost
"Svakodnevica predstavlja izazov, ali ja to i želim zato što mi, u stvari, ne biramo ko smo, ali biramo način da se pomirimo sa osobom koja smo"
"Čovjek koji se dovede do stanja apatije refleksno pokušava održati neku iluziju rasta, nade, napretka. A kada mu je to oduzeto, on pokušava radi iluzije ono jedino što mu preostaje, a to je unižavanje oglednih primjera koji štrče iznad njega. To stvara jednu rušilačku nehumanu atmosferu, u kojoj se sve moralno-etičke vrijednosti brkaju i u tom kaosu, u toj močvari, teško je realno sagledati stvari"
Da li je upravo izabrani novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu najava gašenja njegove inicijalne funkcije: razvoja kulture
Bilefeld je grad ni po čemu poseban, osim što je tamo centrala Dr Etkera. Nemci se sprdaju s njim jer je dosadan i nema se zašto ići tamo. Za nas je to grad gde nam je poginuo Šaban
Ako ne možete smisliti nešto što zvuči logično, recite nešto što zvuči poznato. A takve reči, uvek spremne, nude teoretičari zavere. Uopšte nije isključeno da ih političari i dvorski novinari u jednom trenutku prihvate ;
"Srbija danas liči na pojavu sa nekog festivala mađioničara: jedan nas izvlači iz šešira u obliku svilene marame, drugi u vidu belog goluba, treći kao šarenu lažu, četvrti kao ribu-devojku… A što je najgore i najsmešnije, mi sebe doživljavamo zavisno od mađioničarevog trika"
Prvi delovi spomenika Stefanu Nemanji izliveni u bronzi u ateljeu vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, u maju će stići u Beograd. Da li ćemo skrštenih ruku sedeti i gunđajući na društvenim mrežama iskazivati nezadovoljstvo zbog ruženja, unižavanja i narušavanja grada
Za narod koji insistira na svojim slobodarskim poduhvatima, potencijalima, pa i potrebama, značajnih filmova sa pobunom kao važnim motivom u srpskoj kinematografiji nerazumljivo je malo
Knjiga o najosebujnijem masovno obožavanom trubaduru jugoslovenske rokenrol Atlantide ujedno je i kartografija, pa i koronografija, jednog vremena i mesta
"Onog momenta kad neko, čak i iz društva visokoobrazovanih ljudi, u restoranu muzičarima naruči pesmu, vama je već po toj pesmi sasvim jasno o kome se radi. Na tom primeru često vidimo da obrazovanje i kultura baš i ne idu ruku podruku"
Demokratkinja iz Kalifornije rođena u Ouklendu, od dvoje imigrantskih roditelja, ušla je u Belu kuću kao prva žena i prva Amerikanka azijskog porekla na funkciji potpredsednika države. Ocenjeno je da to nije bila samo njena pobeda, već pobeda svih Crnkinja
Odmah nakon vesti da je Džo Bajden odustao od trke za predsednika, njegov protivkandidat Donald Tramp je izjavio za CNN da je „Bajden daleko najgori predsednik u istoriji naše zemlje"
„Bila mi je najveća čast u životu da služim kao vaš predsednik“, napisao je Bajden na svom nalogu na mreži 'X', objavljujući da se povlači iz predsedničke trke. Kao svoju naaslednicu vidi potpredsednicu SAD Kamalu Haris
U beogradskoj Galeriji B2 otvorena je izložba posvećena Ivani Simeonović Ćelić, dugogodišnjoj direktorki Muzeja Zepter
Šuma kod Bavaništa ima 42 hektara, štiti selo od peska Deliblatske peščare i daje mu pijaću vodu, a u njoj žive neke od zaštićenih biljnih vrsta. Ne zna se kako je postala deo stečajne mase društvenom preduzeću „Lune Milovanović“
Hitanje kancelara Olafa Šolca u Beograd pokazuje koliko je litijum vanredno važan Nemačkoj. Stvar je pikantna jer Aleksandar Vučić prvi put otvoreno kreće protiv volje većine naroda
Deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa Beograda na vodi, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što Beogradu na vodi nedostaju turisti
Hitanje kancelara Olafa Šolca u Beograd pokazuje koliko je litijum vanredno važan Nemačkoj. Stvar je pikantna jer Aleksandar Vučić prvi put otvoreno kreće protiv volje većine naroda
Deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa Beograda na vodi, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što Beogradu na vodi nedostaju turisti
Fiskalni savet bio je jedina preostala institucija sa kičmom. Na njegovom čelu je trinaest godina bio prof. Pavle Petrović. Vučić mu je sada uručio otkaz. Dosta je bilo kritike
Ako je svako javno grupisanje – političko, kako se izboriti s paradoksom i opasnošću od toga da grupa koja se konstituisala kao politička razori i zatruje političko tkivo iz kojeg je iznikla? Onako, kako su to uradili Francuzi
Još prošle godine je bilo upozorenja o naprednjačkim planovima da polovinu, ako ne i veći deo Futoškog parka pretvore u turističko-poslovno-ugostiteljski centar. Da li će sve biti hotel i kancelarijski prostor, kako se navodi u novom planu, ili možda i tržni centar, videćemo. Poznavaoci prilika tipuju da će tu biti svakako i tržnog centra, pa će ljudi moći da šopinguju u parku posle ljuljanja dece, ako preostane još koja ljuljaška
Studentkinje Fakulteta političkih nauka odlučile su da osnuju grupu podrške na fakultetu, čiji je osnovni cilj da se stane na put seksualnom nasilju. One, takođe, žele da fakultet učine sigurnim okruženjem za sve studentkinje i studente
Hitanje kancelara Olafa Šolca u Beograd pokazuje koliko je litijum vanredno važan Nemačkoj. Stvar je pikantna jer Aleksandar Vučić prvi put otvoreno kreće protiv volje većine naroda
Danas se u Beogradu na velika vrata lansira projekat „Jadar“ kome podršku daju Evropska unija i Nemačka. Poseta kancelara Olafa Šolca prolazi u duhu dobrodošlice, bez ikakvog građanskog otpora, protesta ili ne daj bože pobune
Ni ja, ni svi režimu nepodobni, nemamo šta da očekujemo od režimu podobnih u FCS-a i njegovoj komisiji – kaže Zdravko Šotra, doajen ovdašnje kinematografije čiji film nije zadovoljio kriterijume FCS-a za sufinansiranje
„U Srbiji nikad nije bilo više priče o rodoljublju, a nikad manje suvereniteta, dok su unutrašnji represivni mehanizmi i medijska kontrola javnosti sve jači“, kaže za „Vreme“ Ivan Ergić
