Kao da je bol zbog krvavog raspada zemlje nosio duboko u sebi i kao da ga je to izjedalo iznutra sve vreme. I sav uspeh, sjajan život, smeh po kome ga pamte, nije mogao da pobedi tu duboku tugu koja ga je pratila od početka raspada Jugoslavije. I Italija, kao i Srbija, oplakuje legendu jugoslovenskog, srpskog, italijanskog i evropskog fudbala
„Vikend-ratovi“ minulih godina podsećali su na priču o pastiru koji je iz hira vikao „vuk, vuk!“ Poenta nije da vuk ne postoji, nego da je došao kad više niko nije verovao pastiru. Vučićeva krivica je što je sto puta urlao da zabavljao glasačke mase na nekoliko dana. Sada možda stvarno ima razloga da urla, ali mu malo ko veruje
Računajući na popularnost vojske Slobodan Milošević je nakon Kumanovskog sporazuma formirao jedinicu za povratak na Kosovo. Nikad nigde nije otišla. Nešto slično ponavlja sadašnji predsednik Srbije. U oba slučaja, reč je o jeftinom rijalitiju
Naši životi, naši demoni i naši problemi su slepi putnici u Belom lotosu, koji takođe putuju sa nama i neprijatno nas iznenađuju
Prvi put su među četiri najbolje ekipe Mundijala istovremeno Hrvatska, država sa manje od četiri miliona stanovnika, i Maroko, zemlja za koju fudbal sigurno nije prva asocijacija. Zvuči kao čudo, ali ni Hrvatska ni Maroko nisu tu slučajno, već kao dokaz da rad, posvećenost i strast mogu da dovedu do čuda, i u fudbalu, i u životu, a to je dragocena lekcija
Bez obzira na to ko je za koga navijao i kakve ko strasti i kog porekla u srcu nacionalnom gaji, fer je i sportski reći: bravo komšije. Svaka čast na borbenosti i istrajnosti. Tako se igra turnirski fudbal. Ej bre, Brazil ste eliminisali!
Nije strašno što smo pukli u fudbalu, strašno je što na primitivizam odgovaramo primitivizmom i što je nasilje ukorenjeno u svakom segmentu našeg društva
Širom Nemačke je uhapšeno 25 osoba zbog sumnje da su formirali terorističku grupu i hteli da ruše poredak. U pitanju su bizarni i opasni „Građani Rajha“ koji ne priznaju postojanje današnje Nemačke. Za svog „regenta“ su predvideli jednog vremešnog plemića, a u svojim redovima imaju i bivše i sadašnje vojnike
Ima nekoliko godina kada se jedan ovdašnji sveštenik upitao kako sa javnošću komuniciraju poruke ljudi koji o sebi govore u množini i potpisuju se "božanstvenim" rukama sedeći na "najsvetijim" tronovima? I ne radi se tu o korišćenju termina koji, da bismo ih razumeli, traže odgovarajuće obrazovanje, već o jeziku koji odražava i stvara jaz između društva i Crkve, vernika i njihovih vođa
Prekid programa televizija N1 i Nova S je nagnao na razmišljanje kako bi slika Srbije izgledala da uopšte nema kritičkih medija: ružičasto i jednoumno kao u najlepšoj naprednjačkoj utopiji kakva je kratkoročno bila zaživela u Skupštini Srbije kada ju je opozicija napustila
