Retka je prilika da se na domaćim TV kanalima, jedna za drugom, tokom iste sezone, emituju dve igrane serije koje će, u to sam potpuno siguran, postati vredan deo naše kulturne baštine.
Obe su nastale po književnim predlošcima dva klasika domaće literature, Dobrice Ćosića i Bore Stankovića. Obe govore o izuzetno važnim periodima naše istorije, ali iz današnjeg ugla, što je dragocena vrednost, jer nam olakšava tumačenje naše realnosti. Na sreću, obe serije neće pomoći đacima da preskoče čitanje originalnih književnih dela, ali će ih, iskreno se nadam, motivisati da to učine.
U pitanju su TV serije Vreme zla i Nečista krv. Iako različite po senzibilitetu, slici i priči, ova dva klasika imaju još zajedničkih tačaka.
Obe serije prate sudbinu jedne porodice kroz nekoliko generacija, samo u različitim istorijskim okolnostima. Vreme zla nas upoznaje sa Katićima kroz dva svetska rata, u senci Staljina i Hitlera, uz slikovit i dubok presek kroz srž sela kao izvora, preko građanske kaste do razvoja komunističkog pokreta u Srbiji i njegove uloge u ratu protiv fašizma.
Nečista krv je sa druge strane saga o Hadži Trifunu i njegovim naslednicima u periodu oslobađanja od Turaka u Vranju, koje je tada bilo poslednja granica Otomanske imperije sa novostvorenom Srbijom. Taj usud Istorije, koja se prelama preko sudbina pojedinca i porodice, prisutan je kao lajtmotiv obe serije, baš kao i borba da se život i familija sačuvaju u okolnostima kada žrtvovanje traže Nacija, Partija, Vera ili Otadžbina.
Ma koju stranu da odabere, Čovek i porodica će uvek biti na gubitku, da parafraziram misao Meše Selimovića. Zato su obe priče u svojoj suštini tragične, a početak tog propadanja uvek počinje podelama i deobama unutar porodice.
U Vremenu zla vrlo slikovito vidimo kako ideologija razara veze među bliskim ljudima, deleći ih i okrećući ih jedne protiv drugih. Vera u ideale uvek ima cenu, koja se ispostavlja na kraju, kada čovek ostane sam sa svojim zabludama.
Još veću cenu plaćaju junaci, a najveću junakinje Nečiste krvi, gde se u ime vere i nacije žrtvuje sve. Tu je umesto ideoloških frakcija ucrtana još jedna granica – između uloge i sudbine muškarca i žene. Tu je cena koja se plaća ljubav koje nema bez slobode. Tragove sudbina i zabluda likova iz ove dve serije veoma jasno možemo prepoznati u našoj realnosti. Nije li ideologiju iz Vremena zla danas nasledila podela na političke partije međusobno zavađene i zakrvljene, a demonstracije na kojima se razbijaju glave videli smo ponovo pre samo nekoliko dana? Nismo li i danas podeljeni na vernike i izdajnike, anglofile i rusofile, a najmanje je onih koji odbijaju da se slepo predaju bilo kom autoritetu?
Nije drugačije ni sa ožiljcima koje nosimo od vremena Nečiste krvi, na granici prema Kosovu, gde vlada osveta i gde je glava i dalje u torbi. Još više od toga, ta surovost prema ženama, koju Nečista krv krije u sebi, održala se do danas. Kako je to lepo osetila jedna od glumica, opisujući lepotu ženske nošnje iz Vranja tog doba. Spolja, žena je oličenje lepote, ali i pokretna reklama za moć njene porodice. Iznutra, to su slojevi odeće koji poput oklopa sputavaju njenu prirodnu ženstvenost.
Vreme zla je nastalo kao nastavak Korena, koji su pokazali dramski potencijal dela Dobrice Ćosića. Goran Šušljik je, može se reći, kompletan autor serije, od produkcije do glume. Takođe, bravurozne uloge su ostvarili Nada Šargin, Goran Bogdan, Šušljik i nadasve Žarko Laušević, moralni i materijalni stub porodice Katić. Serija je spora, teška, neki će reći i mračna, ali lekovita, jer gledaocu vraća doživljaj čitanja klasične literature. Nema preskakanja, morate da uronite u priču i potpuno joj se predate, a nagrada će biti činjenica da ćete danima i nedeljama vraćati slike i stvarnost prelomiti kroz vizuru Srbije u periodu dva svetska rata. Odatle smo došli i zato smo ovakvi danas. Bila bi velika greška ukoliko bi gledaoci koji nemaju signal SBB-a ostali uskraćeni za iskustvo gledanja Vremena zla. Zato bi posle premijere i eksploatacije na kablovskoj platformi ova serija bila logičan izbor za prikazivanje na RTS-u. Iskreno se nadam da će se pronaći rešenje, jer zaslužuje neku vrstu nacionalnog konsenzusa u emitovanju i vredi svaki dinar koji je uložen u nju.
Nečista krv je prvo emitovana kao film u bioskopima, ali već od treće epizode gledamo originalni materijal. Scenario Vojislava Nanovića o kojem se decenijama govorilo, a smatrao se izgubljenim, pronašao je Milutin Petrović, uz pomoć Bojane Andrić i uz pomoć This and That produkcije stvorena je serija koja daje nov i svež pogled na dela Bore Stankovića. Zablistali su Dragan Bjelogrlić, Katarina Radivojević, ali i Anđela Jovanović, koja je konačno dobila zahtevan glumački zadatak i pokidala! Dobili smo jedan gotovo vestern triler, tragediju o životu u tadašnjim gradovima, za razliku od “pustog turskog” i vizure sela iz ranijih ekranizacija Borinih dela. Ova priča je najbolji primer kako se klasična literatura može čitati na nov i originalan način. Odziv publike je fenomenalan, a svi skupa jedva čekamo nove epizode, ukupno ih ima deset.
Ovi veliki dramski projekti, što je izuzetno važno reći, afirmisali su čitavu generaciju mlađih glumica i glumaca, što je dalo dodatnu energiju i svežu krv u oba slučaja. Nipošto vam neću pisati o detaljima priče ili pojedinačnim glumačkim bravurama, jer ne želim da vam pokvarim iskustvo uživanja u vrhunskim TV serijama, koje su potpuno izvesno odmah ušle u obaveznu televizijsku lektiru.
