Opozicija u Srbiji se nije snašla u ukrajinskoj krizi. Trebalo bi da se izjasni da li na ovim izborima nastupa kao proevropska alternativa Vučiću ili se pribojava rusofilski opredeljenih birača. I pitanje Rio Tinta je pitanje evropskog puta Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok nije ni pokušao da prikrije koliko je njemu teško. Velika je bila razlika u atmosferi u odnosu na zajednička pojavljivanja sa Angelom Mekel. Na bini su ovog puta bili protagonisti koji se vidno ne slažu: Vučić smrknut, Berbok čila i orna
Ma koliko bile nužne, zar sve te nabavke pirinča ili soli nisu idealna prilika za profitiranje na „nacionalnom jedinstvu“? Aktualni režim ni u čemu nema tako bogato i duboko iskustvo
Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Šta raditi s ruskom umetnošću i sa ruskim umetnicima, u vreme i u kontekstu varvarske agresije Rusije na Ukrajinu, u vreme u kojem Putinova Rusija postaje parija, izopštenica na toliko mnogo frontova? Ako već “bojkotujemo sve rusko”, šta ćemo sa umetnošću
Postoje dva ishoda ove situacije, oba loša. Jedan je kataklizmičan i ne bih želela da razmišljam o njemu. Drugi ima veze sa tim što smo društva koja se brzo navikavaju na promene, pa je tako moguće da se za dve-tri nedelje do mesec dana svet zasiti vesti iz Ukrajine, da zaboravi milione izbeglica i da ih ostavi da se snalaze kako znaju i umeju
Cene goriva u Nemačkoj prešle su pshihološku barijeru od dva evra po litru i to bi mogao da bude tek početak udara na džep vozača. Ruska agresija na Ukrajinu i prateće sankcije poskupeće i grejanje. Alternative ruskim energentima su skupe i daleke. Ali to je, kako se sada govori, „cena slobode“
Umesto plata od 1000 evra, Vučić građanima Srbije sada obećava da neće biti gladni. Dok se kampanja naprednjaka u hodu prilagođava ratu u Evropi, pred kojim sve drugo deluje banalano i koji proždire medijski prostor, opozicija deluje zbunjeno. Do izbora 3. aprila ostalo je manje od četiri nedelje
Zapad je Rusiji uveo najobimnije i najdetaljnije sankcije u istoriji. Srpska Vlada je podržala teritorijalni intergritet Ukrajine i glasala za rezoluciju UN koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbila da se priključi sancijama protiv Rusije. Ekonomske posledice Srbiju, međutim, neće zaobići. Nova poskupljenja su neminovna
Josifa Visarinoviča Džugašvilija mnogi ovih dana pominju u vezi sa Putinovim ratom u Ukrajini. Staljin je mro na današnji dan pre 69 godina u skladu sa tim kako je živeo. Bio je to kraj jedne epohe
Kao što Srbija nikada nije bila Slobodan Milošević, tako ni Rusija nije Vladimir Putin. Ona je na ulicama i u redakcijama nezavisnih medija. A ovi što u Srbiji brane rusku invaziju nisu nikakvi stvarni rusofili, već putinofili. Ništa ti nemaju sa pravom ruskom kulturom. Njima ama baš ništa ne znače Kandinski, Maljevič, Platonov, Stravinski. Mnogo su im bliži samodršci dinastije Romanov, Raspućin ili Staljin
U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Iako je Srbija bila žrtva medijske propagande na Zapadu tokom devedesetih, pokazalo se da je sada još teže da se dođe do relevantnih, tačnih i objektivnih informacija
Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Evropska unija koja zabranjuje na svojoj teritoriji ruske propagandne medije kakvi su RT i Sputnjik, istovremeno u sličnom takvom mediju u Srbiji šalje poruku da Srbija treba da osudi agresiju Rusije u Ukrajini koja je plasirana posle teksta pod naslovom „Licemerje, Zapad osuđuje Rusiju za agresiju, a isto je NATO uradio Srbiji 1999“
Svetski masovni auditorijum je kulturološki pripremljen na personifikovanu borbu dobra i zla: Luk Skajvoker protiv Darta Vejdera; Betmen protiv Džokera; Džon Maklejn protiv Hansa Grubera; Bog protiv đavola - Zelenski protiv Putina. Dobro mora da pobedi, svet staje iza Zelenskog. Samo što nije u pitanju ratna fikcija
Vidimo na televizijama kako u Ukrajini žene spremaju Molotovljeve koktele za slučaj da ruska oklopna vozila prodru u gradove. Sećam se Mađarske revolicije 1956. Bio sam tamo kao mlad novinar. Ima tu nekih sličnosti sa ovim što se pred našim očima događa u Ukrajini, gde upravo velika kolona ruskih oklopnih vozila ide ka Kijevu
Čim je počela ruska invazija na Ukrajinu direktorka državnog pozorišta Mejerhold centar u Moskvi Elena Kovalskaja je podnela ostavku. I obrazložila je jednom rečenicom, samo jednom, zato što je u njoj, u tih nekoliko reči, sadržano sve važno, a iz nje kao višak izostavljeno sve što bi huljski razvodnilo stvari: „Nemoguće je raditi za ubicu i biti plaćen od njega“
Trenutno je jedini vidljivi dobitnik ukrajinskog rata NATO pakt, koji zbog invazije Rusije na Ukrajinu ima trajno opravdanje za svoje postojanje za kojim očajnički traga još od raspada Sovjetskog Saveza
Apsurd je što bi i u interesu Rusije, ali i Zapada, bilo da se rat što brže završi, pa makar, sa zapadnog stanovišta, ma koliko to bolno bilo, i porazom Ukrajine i instaliranjem proruske vlasti. Ako se krvavi sukob sa mnogo civilnih žrtava bude odužio, obe strane će biti primorane da dižu ulog. U otporu ruskoj invaziji Ukrajinci su prepušteni sami sebi. Da se NATO direktno umeša, svet bi bio na ivici rata sa nesagledivim posledicama
Zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost nisu diplomatsko remek delo, već kupovina vremena. Cena još nije utvrđena
Dok su se vlade svih drugih zemalja izjasnile o ruskom napadu na Ukrajinu, Vučić i dalje okleva. I ova tišina pri državnom vrhu govori mnogo
Televizija ostaje zabava, ali ovu izbornu kampanju mogao bi obeležiti prelazak borbe za glasove u sajber prostor
Poslednje što očekujem od nekoga za koga bih glasao je da se razmeće populističkim obećanjima. Populizam je zlo uvek i svugde, a posebno je zlo u ovoj zemlji, koju je devastirao bar dva puta samo za naših života
