Foto: Milovan MilenkovićKada bi jezici imali jezik da progovore, srpski jezik bi vikao na sav glas, smrtno uvređen zbog načina na koji je zloupotrebljen i isprostituisan u ovoj šaradi u kojoj nijedno slovo nije ni tačno ni suvislo, u kojoj su čak i zarezi i tačke pogrešni
Ovi čudni ljudi, najčudniji u pisanoj istoriji Srbije, koji su sa Aleksandrom Vučićem na čelu proželi i poklopili Srbiju u poslednjih skoro deset godina, u bar jednoj stvari zaista su bez premca, bez konkurencije, bez dostojnih prethodnika, a nadamo se i naslednika. Naime, brzina, učestalost i produktivnost kojom proizvode verbalno i misaono smeće takva je da je to nemoguće obraditi, reciklirati, ukloniti, prekriti sarkofagom koji će sprečiti da zanavek emituje radijaciju.
I zato se dosta toga provuče bez adekvatnog komunalno-ekološkog tretmana, prosto ostane napolju da kandi, zagađuje i zaglupljuje, na onaj način na koji perfidna laž iz niskih poriva zagluplje i unazađuje društvo u kojem je takvu laž moguće plasirati u atmosferu a da je niko ne ukloni na bezbedno mesto. Evo, dakle, istih ovih dana dok nas zapljuskuju i zaokupljuju misaoni dosezi Darije Kisić Tepavčević, neumorne premijerke Brnabić, a naravno i samog Hodorlahomora Velikog, pomalo je ispod radara nedoklanih ostataka tzv. kritičke javnosti prošao jedan vredan i pozamašan zagađivački doprinos izvesnog Darka Glišića, ništa manje nego predsednika Izvršnog odbora Srpske napredne stranke.
Ovako, dakle, zboraše Glišić: „Oni (opozicija) danas ne bi imali šta da blokiraju da te puteve, autoputeve i ulice neko nije napravio u poslednjih nekoliko godina. U njihovo vreme niste imali šta da blokirate“.
Kada bi jezici imali jezik da progovore, srpski jezik bi vikao na sav glas, smrtno uvređen zbog načina na koji je zloupotrebljen i isprostituisan u ovoj šaradi u kojoj nijedno slovo nije ni tačno ni suvislo, u kojoj su čak i zarezi i tačke pogrešni.
Dostojno je totalitarnog uma da veruje, a i da kod drugih širi uverenje da pre njega nije bilo ničega, osim tame nad bezdanom. Istorija zapravo počinje od njegove Objave, a sve ono pre bilo je, u najboljem slučaju, mučno glavinjanje ka Svetlosti. Nemoguće je drugačije objasniti reči koje se protive elementarnom egzistencijalnom iskustvu ama baš svakog građanina Srbije, pa i samom zdravom razumu. Ili treba da prihvatimo zdravo za gotovo da u Srbiji „do pre nekoliko godina“ nije bilo „puteva i autoputeva“? A verovatno ni pruga, zgrada, vodovoda, struje, grejanja… To je moguće jedino ako pođemo od toga da nije bilo ni nas, i da smo rođeni juče, ili nas je „Vučić“ od nekog svog čarobnog praha smućkao i sastavio.
Čovek se nužno oseća pomalo idiotski kad ga primoraju da naglašava notorne stvari, ali izgleda da se ne može bez toga – dotle smo, eto, došli. Pa dobro, evo: u Srbiji je „pre Vučića“ bilo gotovo svega čega ima i danas, uključujući i (auto)puteve, pruge i ostalo. Naravno da je, tokom skoro decenije na tronu, i ova vlast nešto izgradila, kako ono što Srbiji treba (recimo, autoput ka Čačku, mada je i njega preuzela od prethodnika), tako i ono što joj je suvišno i štetno (recimo, Beograd na vodi). Pa, nije li to normalno? Ili neko očekuje orden i doživotnu vladavinu samo zato što je ponekad, kad nije bio zauzet nečim drugim, radio svoj posao?
Dobro, ali veruje li taj Glišić u to što govori? Verovatno ne, pošto bi suprotno značilo klinički ozbiljan sukob sa stvarnošću. Ali, pajaci i paževi narojeni na ibijevskom dvoru i oko njega moraju da zatrpavaju poniženu i porobljenu zemlju glupostima, lažima i posvemašnjim neverovatnoćama, jer to u nekom momentu postane jedini način da se održe u sedlu i da se točak vrti dalje. Ali to obično ne potraje predugo, pa popadaju u isto ništavilo iz kojeg su svojevremeno ubrani.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ana Brnabić sastala se sa delegacijom PSSE koja boravi u Srbiji uoči izbora, objavila je Narodna skupština na mreži X. Istovremeno, evroposlanik Zelenih Vladimir Prebilič kaže da će misija Evropskog parlamenta doći, iako je poziv stigao „u pet do dvanaest”.
Treće osnovno javno tužilaštvo demantovalo je tvrdnju pokreta Kreni-Promeni da je Aleksandar Šapić u noći incidenta sa odbornicom Tatjanom Mićić imao dva pištolja. Navodi da je oružje predao kasnije, kod kuće, i da potvrda o tome nije bila deo tužilačkih spisa.
Odbornica Zeleno-levog fronta Tamara Maksić tvrdi da je Ivan Tešić nezvanično smenjen sa stranačke funkcije poverenika SNS-a za Pančevo, ali da je zadržao mesto odbornika i šefa odborničke grupe. Njen pravni tim priprema krivičnu prijavu zbog majice koju je Tešić nosio na sednici.
Aktivista SNS-a Momčilo Marjanović tvrdi da je učestvovao u izazivanju incidenata na protestima za naprednjake, dobijao novac za sedenje u Ćacilendu gde je navodno video više od stotinu pištolja
Muškarac kojeg je reditelj Stevan Filipović snimio dok je lepio nalepnice u centru Beograda izjavio je pred tužilaštvom da je u to vreme bio angažovan u Upravi Grada Beograda. Kako piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), on je negirao da je učestvovao u fizičkom napadu na Filipovića
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
