“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”
Progres merimo epidemijom "šopoholizma" u stalno ničućim šoping centrima, kao zamenom za stvarni progres
Kultura je jedino što dokazuje da smo postojali na bilo kakav smislen način. Ne samo kao kolona mrava
Teško je oteti se utisku da mnogi oko nas teturaju kroz život i društvo kao da su omamljeni baš tom otrovnom injekcijom masovnih medija
Četiri su otrova luciferizacije ljudi. Jašu na našoj socio-biološkoj evoluciji i programiranju za plemensku pripadnost i reagovanje na priče
Nije sve kako izgleda: ono što izgleda kao curenje mozgova je samo njihovo pranje, podmazivanje, usavršavanje i unapređenje
Naš progres postoji, moguć je samo ako od njega neko ima ličnu privilegiju, nauštrb drugih; naš progres je zatvoreni klub
Meni je Beograd bio prvo inostranstvo, London drugo, Beograd, opet, treće. Svuda sam se, čudno, osećao i kao stranac i kao domaći
Neće nas u budućnost odvesti, niti će nas u njoj spasti opšta fraza ili nemušti apsolut. Spasiće nas detalj i nijansa
Jedan od načina da se makar malo podrije ubeđenje zadrtih je da ste i vi slični njima, na neki način, posebno onima koje oni emotivno vrednuju
