Pobuna građana protiv režima Aleksandra Vučića eskalirala je po završetku Vidovdanskog protesta, a sa tim i prekomerna upotreba sile policije. Lista brutalnih postupaka Žandarmerije, Policijske brigade i Interventne jedinice od početka studentskih protesta u novembru prošle godine je poduža
Brutalnost policije na ulicama Srbije, prekomerna upotreba sile i nezakonito postupanje prilikom hapšenja uzeli su maha.
Već osam meseci traje borba za pravnu državu koju su pokrenuli studenti. Studenti su zastrašivani, mlaćeni, a od kada je studentska buna prerasla u građansku, na meti organa reda može se naći svako ko se, čak i slučajno, u pogrešno vreme našao na pogrešnom mestu.
„Sitnih“ sukoba demonstranata i policije bilo je još od početka blokada krajem prošle godine. Pred najavljene proteste sprovođena su i „preventivna“ hapšenja.
Dok pobunjeni deo društva smatra da u bespravnoj državi ima pravo da u svojoj borbi blokira saobraćaj, vlast je policiji izdala naređenje da razbija blokade, hapsi učesnike protesta, masovno ih legitimiše i piše prekršajne prijave, pri čemu često dolazi do prekomerne upotrebe sile, a sve u ime zakona.
Zapravo je i sam izlazak na ulice maskiranih žandarma u punoj opremi za razbijanje demonstracija prekomerna reakcija državne sile na potpuno mirne građanske proteste.
Martovska brutalnost
Pendreke su na „blokadere“ policijci prvi put isukali tokom prve blokade RTS-a.
U noći između 10. i 11. marta pripadnici Žandarmerije sukobili su se sa studentima ispred zgrade javnog servisa. Tada je povređen i jedan policajac.
Usledio je najveći skup u istoriji Srbije 15. marta u Beogradu. Zvuk koji je razbio ljude koji su mirno protestovali u Ulici kralja Milana, uneo strah i paniku među prisutnima i kod mnogih izazvao fizičke tegobe.
Upotreba u Srbiji zabranjenog zvučnog oružja svakako spada u policisjku brutalnost.
Da li Srbija uopšte poseduje zvučni top❓
Mediji su još 2022. i početkom 2023. godine pisali o nabavci zvučnog topa, što tada MUP nije potvrdio, ali ni demantovao.
Pred Vidovdan su studenti pozivani na informativne razgovore, opet su vršena hapšenja kao i pred 15. mart, a jedan od slučajeva koji je podigao na noge Srbiju jeste slučaj Stefana Tomića.
Stefan Tomić priveden je 24. juna, a Studenti u blokadi naveli su tada u saopštenju da su ga dvojica muškaraca u civilu na putu ka raskrsnici ispred Vlade „nasilno uvela u automobil“.
Satima kasnije nije se znalo gde se Stefan nalazi i u kakvom je stanju.
Brutalnost na Vidovdan
Ipak, najveća brutalnost nad „neposlušnim“ građanima počela je u vidovdanskoj noći, posle protesta u Beogradu. Tada je svako na svoj način doživeo „zeleno svetlo“ koje su dali studenti.
Suzavac, premlaćivanje, nasilno hapšenje i potiskivanje pobunjenih građana u Beogradu označili su početak višednevnih nereda koji su se iz prestonice proširili narednih dana i na ostale delove Srbije.
Student Luka Mihajlović uhapšen je u vidovdanskoj noći, a njegov kolega je za N1 tada izjavio da je Luka zadobio teške telesne povrede.
Novak Simin rekao je tada da je Luka „zadobio teške telesne povrede – slomljenu gornju vilicu, nos, jagodičnu kost, naprslu čeonu kost, ima i povrede očne duplje, čeka već na operacije koje moraju da mu budu pružene, adekvatna pomoć“.
Kako je naveo Simin, ono što znaju i što su videli sa snimaka i iz izjava svedoka, „kordon Žandarmerije je krenuo da probija, a Luka je ostao“.
„Vidi se na snimcima kako on podiže ruke, ne napada policiju, a jedan od žandarma ga u punoj opremi udara prvo pesnicom u lice, a zatim kad pada na zemlju i dalje se vide dodatni udarci, što je dovelo do teških telesnih povreda. Luki narednih šest do sedam sati nije pružena adekvatna pomoć, do ranih jutarnjih časova se nalazio u vozilu Žandarmerije“, rekao je tada Simin.
Postvidovdanska represija
Videlo se već 28. juna kasno u noć da je Vidovdan samo početak. Zemun je krenuo prvi, a onda su ustali i Novi Sad, Užice, Čačak, Niš, Zaječar, Kragujevac, Zrenjanin, Subotica, Šabac, Loznica…
Blokade i građanska neposlušnost širom Srbije dovele su do angažovanja velikog broja policijskih snaga.
Pojavile su se i sumnje da pojedinci koji hapse građane i studente čak nisu pravi policajci.
Nizali su se redovni izveštaji MUP-a o broju uhapšenih demonstranata i broju povređenih policajaca.
Ali organi reda nisu prestali sa brutalnošću.
Građani navode da su kordoni policije stigli ispred zgrade ETF-a, zaleteli se na ljude pic.twitter.com/id2G04O4mm
Troje studenata i jedan advokat povređeni su u pokušaju upada policije na Pravni fakultet u Beogradu i masovnom hapšenju koje se desilo 3. jula u Beogradu.
Nova.rs došla je do snimka na kojem se vidi brutalnost koju ljudi u uniformama primenjuju nad jednom studentkinjom, u pokušaju da joj otključaju telefon uz pomoć prepoznavanja lica.
Portal https://t.co/z0zJelDd2i došao je u posed uznemirujućeg snimka stravičnog policijskog postupanja prema studentkinji, prošle nedelje, tokom blokade ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. pic.twitter.com/OLfrbEMpK1
Nakon blokade magistrale pritvor je određen Radovanu Novakoviću, Pavlu Cicvariću, Branku Nikoliću, Aleksi Nikoliću, Dejanu Ćosiću, Vladana Sinđiću i Marku Radovanoviću.
Upravni odbor (UO) Advokatske komore Srbije je izglasao trodnevnu obustavu rada advokata, a povod je odluka o određivanju pritvora do 30 dana njihovom kolegi iz Užica Radovanu Novakoviću.
Portal Nova.rs je objavio da se u užičkoj bolnici na odeljenju hirurgije od nedelje nalazi Bojan Marić (21), koji je zadobio telesne povrede prilikom intervencije Žandarmerije.
I (neki) policajci imaju dušu
Da su oči ogledalo duše moglo se videti na jednom snimku koji je osvanuo na mrežama. Policajac kojem se građani obraćaju ne može da ih pogleda u oči i na ivici je suza. Njegov kolega ipak ima više hrabrosti, ali i on na kraju skreće pogled.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Otkriće BIRN da je Vučić sprovodio plan Nemačke o iskopavanju litijuma jasno pokazuje da je Vučić agent stranog uticaja u Srbiji“, kaže Savo Manojlović
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je otišao u inostranstvo nakon što su mediji objavili snimke njegovog praćenja, ocenjujući da je ugrožena bezbednost njegove porodice.
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
