Smrt i teške povrede u dva dana - radnici i dalje padaju po srpskim gradilištima koja često nisu obezbeđena. I najčešće za to niko ne odgovara
Od povreda do smrtnih slučajeva, sve je više situacija u kojima su ugroženi radnici na gradilištima.
U četrvtak (10. jul) u Ulici Vojvode Stepe u Beogradu, radnik od 59 godina na gradilištu se povredio prilikom pada sa skele, prenosi RTS.
Nesreća se dogodila oko 7:20 časova, kada je radnik pao u duboku rupu na gradilištu. Prema prvim informacijama, u trenutku incidenta nije imao odgovarajuću zaštitnu opremu.
Povređeni je prebačen u Urgentni centar, a njegovo stanje ocenjuje se kao veoma teško.
Pogibija u Vrnjačkoj Banji
Samo dan ranije, u sredu (9. jul), radnik iz Turske od 44 godine preminuo je u kraljevačkoj bolnici, nakon što je pao sa gradilišta u Vrnjačkoj Banji, potvrđeno je iz Policijske uprave u Kraljevu.
Zbog sumnje da nije obezbedio adekvatne mere zaštite na radu, policija je uhapsila vlasnika firme iz Tutina.
Protiv njega je podneta krivična prijava za „teška dela protiv opšte sigurnosti“, u vezi sa krivičnim delom „izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu“.
Uhapšenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će biti priveden na saslušanje u nadležno tužilaštvo.
Crne brojke srpskih gradilišta
Podaci Demostata pokazuju da na 100 hiljada građevinskih radnika u Evropskoj uniji pogine šest, dok je u Srbiji taj odnos čak četiri puta veći.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u građevinskom sektoru 2022. godine bilo zaposleno 120 hiljada ljudi, a poginulo je njih 27.
Građevinski sektor u Srbiji godinama unazad važi za jedan od najrizičnijih po bezbednost radnika, što potvrđuju i brojni tragični slučajevi sa gradilišta.
Tragedije koje se ponavljaju
Prošle godine, 18. marta, muškarac od 55 godina pao je sa skele na gradilištu u Nišu.
Nakon što je pao sa visine od četiri metara, udario je glavom o beton. Sa teškim povredama prebačen je u niški Klinički centar, gde je ubrzo preminuo.
Četvrtog jula iste godine, na gradilištu u Ulici omladinskih brigada na Novom Beogradu, preminuo je mladić od 21 godine, nakon pada sa visine od oko sedam metara.
Nakon dolaska Hitne pomoći, samo se mogla konstatovati smrt.
U januaru ove godine, zabeležena je čak druga smrt po redu na gradilištu u kragujevačkoj ulici Karađorđevoj.
Muškarac od 31 godine preminuo je nakon što je pao sa devetog sprata, a kako se navodi, to mu je bio prvi dan na poslu.
Samo tri meseca pre ove nesreće, na istom gradilištu, sa šestog sprata, pao je i preminuo radnik od 58 godina.
Tada su stručnjaci upozoravali na nedostatak adekvatnih bezbednosnih procedura, ali sistemske promene nisu sprovedene, piše iKragujevac.
Smrt bez kazne
U ranijem razgovoru za „Vreme“ podatke o broju stradalih radnika je „katastrofalnim“ nazvao Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, rekao je Reljanović za „Vreme“.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
