U optužnici koja je podignuta protiv Antića, Momčilovića i ostalih nigde u spisu se ne pominje snimani razgovor, niti je dostavljen kao dokaz, pa ostaje pitanje ko je to uradio i način na koji je snimak pribavljen. Ako to nisu BIA i policija, ko jeste? Neki drugi državni organ ili je u pitanju “privatna inicijativa”
Odrediti pritvor bez ijednog dokaza, to je moglo i to može samo pravosuđe u Srbiji. I kad zakonski rok istekne, onda nikom ništa. To je na svojoj koži osetio bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, koji je posle isteka zakonskog roka od šest meseci pritvora zbog benigne optužbe pušten da se brani sa slobode, a da optužnica nije podignuta. Šest meseci borbe sa stenicama u zatvorskoj ćeliji u zatvoru “Klisa” u Novom Sadu ne može se opisati, rekao je svojevremeno za “Vreme” Antić, a Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde do danas niie objasnila zašto ljudi u pritvoru robijaju u nehumanim uslovima, koji uključuju i stenice.
Sada je Antić ponovo u pritvoru, zajedno sa još šest ljudi, pod sumnjom da su pripremali ni više ni manje nego državni udar i krivično delo “pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka i pripremanje dela protiv ustavnog uređenja Republike Srbije”. Opasne teroriste koji su se okupili, u prolazu, u jednoj kafani u Kraljevu, navodno je snimila BIA, ali nije dala tužilaštvu jer nisu imali sudski nalog za to. Snimak su dali prorežimskim medijima – a kad te televizija “Informer” objavi u svom udarnom terminu, nije potreban sud da bi bio proglašen krivim, dovoljni su Dragan J. Vučićević i zamenik mu Dejan Vukelić.
“OPASNA NEKA ZASTAVA”
Autor ovog teksta poznaje dvojicu uhapšenih i sa njima je u prijateljskim odnosima, pogotovo sa osumnjičenim Brankom Momčilovićem Majkanom, kapetanom prve klase u penziji, ratnikom od Slovenije preko Krajine do Kosova, te nazvati njega izdajnikom i teroristom isto je kao i da Centralna otadžbinska uprava SNS proglasi Vojislava Šešelja Majkom Terezom.
Neko je odlučio da su Majkan, Antić i ostali “teroristi”, i to je tako. Kao predsednik Vojnog sidikata Srbije Antić je na sebe navukao bes vlasti, a od njegovog hapšenja i smene sa čela sindikata ta organizacija je naprečac zamukla, a na rukovodeća mesta došli su podobni ljudi. Ali šta ćemo sa Majkanom i ostalima?
Majkan Momčilović, Ličanin, sa završenom Vojnom gimnazijom i Vojnom akademijom, nekadašnji oficir 24. bataljona Vojne policije Vojske Jugoslavije, koji je sa svojim ljudima 1999. godine držao liniju od Paštrika do Košara, bio im je trn u oku, nisu mu mogli naći bilo šta “antipatriotsko”. Kao i što je pre toga, u ratu u Krajini, bio komandir čete Vojne policije u Kordunaškom korpusu i sprečavao nadležne starešine i političare da švercuju robu prema 5. Korpusu Armije BiH. Majkanove zasluge za odbranu Srbije naprečac su zaboravljene, njih se sećaju samo njegovi vojnici iz tog perioda: junački ih je predvodio u odbrani svakog pedlja zemlje. I sačuvao im živote. Zauzvrat, 15. marta su ga, na ulazu u Beograd, po naredbi BIA, zaustavili policajci na naplatnoj rampi u Bubanj potoku jer je u susednim kolima bila zastava Srbije na plastičnoj cevi dužine dva metra. Pripisana je njemu. Opasna neka zastava, on priznao, i policajci ga pustili na slobodu, i sami se smejali.
Posle ovog krenuli su napadi na Momčilovića i Antića preko društvenih mreža, a kulminirali su njihovim hapšenjem nakon što su prisluškivani snimak razgovora u restoranu jednog hotela u Kraljevu objavili “Informer” i drugi režimski mediji. Zanimljivo je, dakle, što tog snimka nema u optužnici, jer ga je BIA napravila na nezakonit način, ali to za tužilaštvo nije važno. Taj takozvani dokaz se ne nalazi ni u spisu predmeta, jer je za tužilaštvo važno da je negde objavljen i na to se pozivaju. To što vlasnik “Informera” Dragan J. Vučićević i njegova “desna ruka” Dejan Vukelić ne odgovaraju za sve laži koje javno iznose, nikog od nadležnih ne zanima.
BESKONAČAN PRITVOR
I onda nastaje pravosudno “zamešateljstvo” – Antić, Momčilović i ostali od 25/26 juna leže u u pritvoru, a sud ne odlučuje o njihovom slučaju, uvek je u pitanju neki “neradni vikend”. U zapisniku sa prvog saslušanja pred tužiocem u Beogradu (ipak se radi o terorizmu) Antić, inače diplomirani pravnik, ne samo da je negirao ono što mu se stavlja na teret, a to je terorizam, nego je konstatovao da je sve što je u krivičnoj prijavi navedeno proizvod insinuacija koja potiču od BIA i VBA, i da navodi nisu potkrepljeni nijednim dokazom. “Smatram da sam žrtva progona koji ove dve agencije primenjuju na mene u poslednjih pet godina, a koji progon se intenzivirao nakon podnošenja krivične prijave s moje strane u pravcu zloupotreba koje su vršene u kasarni u Pančevu i to tako što su kasarnu koristile kriminalne grupe Veljka Belivuka, Saleta Mutavog i Novaka Nedića. Progon od BIA se intenzivirao nakon što je na mesto direktora postavljen Aleksandar Vulin”, izjavio je Antić tužilaštvu.
On je o hapšenju rekao i sledeće: “Ja sam sinoć (25. jun) od 21 čas i pre toga gledao emisiju na TV “Informer”, a pre toga su bile i najave u vezi te emisije. Tu su pušteni snimci hapšenja Ivana Matovića, prikazani inicijali svih nas kao da smo lišeni slobode, iako sam ja u tom trenutku bio u kući u kojoj je već bila policija. Policajci, međutim, ništa nisu preduzimali jer su čekali naredbu za pretres, tako da smo svi gledali televiziju. U jednom delu emitovani su transkripti razgovora koje smo mi vodili u bašti (hotela u Kraljevu) 21. jula. Ja sada nisam siguran u autentičnost tog snimka, odnosno da li on verno prikazuje šta smo mi pričali. Iz navedenih razloga smatram da su takvi snimci procesno neupotrebljivi, jer su već prikazani na televiziji, smatram da su time kompromitovani i nezakoniti. Čak i da na tim snimcima postoji izvršenje krivičnog dela – oni ne bi mogli da služe kao dokaz.”, rekao je Antić. On je, objašnjavajući suset u restoranu hotela u Kraljevu, rekao da su, u pauzi odlaska u manastir Karno u Republici Srpskoj, kod Srebrenice, gde se održavao sastanak ratnih veterana, svratili na kafu da bi se videli sa sada optuženim Ivanom Matovićem i ostalima, i da nije bilo nikakvog razgovora o državnom udaru, to je bila nepovezana priča i pričalo se sa teme na temu, “jednom rečju uobičajen razgovor između prijatelja”. “Sećam se čak da sam sa Momčilovićem prokomentarisao da ne bi bilo dobro da dođe do bilo kakvog incidenta 28. juna i da treba učiniti sve da do toga ne dođe… Dakle, želim da kažem da ni na jedan način nismo govorili o nasilnoj promeni ili rušenju ustavnog uređenja. Želim da napomenem da smo svi mi bivši pripadnici Vojske Jugoslavije, a zatim i Vojske Srbije, da smo položili zakletvu koja nas obavezuje na poštovanje ustavnog poretka i da istu i dalje poštujemo”, naveo je Antić.
Osumnjičeni Momčilović rekao je tužiocu da nije član nijedne stranke, a da je na ranije proteste, kao patriota i otac dvoje dece, išao da zaštiti studente od napada i da je u baštu restorana u Kraljevu, dok su sedeli, došao i seo neki nepoznati čovek, za koga ne zna ko ga je zvao”. “Ja ne znam da li je taj nepoznati došao sa (Ivanom) Matovićem, pričali smo na neobavezne teme, ne znam šta je pričao taj nepoznati, ne mogu o tome ništa da kažem. Malo smo se šalili, bila je neka zafrkancija… Ne znam da li sam ja tad rekao, ili Novica, da ćemo o protestima pričati posle Srebrenice, i to smo rekli tad, tu, za stolom, u tom restoranu. Nije tada sa nama bila nikakva ženska osoba”, naveo je Momčilović. On je, potvrđujući da ide na proteste, istakao da na njih ne nosi ništa, “ni nožić”, ništa osim zastave, a da je bio u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Čačku, a u Kosjeriću i Zaječaru nije, jer vojni veterani koje predstavlja ne idu tamo gde se meša politika.
OPTUŽNICA BEZ DOKAZA
U optužnici koja je podignuta protiv Antića, Momčilovića i ostalih nigde u spisu se ne pominje snimani razgovor, niti je dostavljen kao dokaz, pa ostaje pitanje ko je to uradio i način na koji je snimak pribavljen. Ako to nisu BIA i policija, ko jeste? Neki državni organ ili je u pitanju “privatna inicijativa”?
Poseban presedan je da tužilaštvo snimak koji je objavljen u prorežimskim medijima uzima “zdravo za gotovo”, kao istinit i verodostojan, kršeći pri tome sve zakonske procedure. Tužilaštvo čak i sudu podnosi te snimke kao dokaz, pozivajući se na “objave u medijima”. Ko je snimio razgovor, tužilaštvu će biti teško dokazati ili imenovati, pošto BIA i policija očigledno pokušavaju da od toga operu ruke. A neće se prijaviti ni neka od novinarki “raznoraznih informera”. Zbog svega toga optužnica bi pala na svakom normalnom pripremnom ročištu, ali to što ljudi dotle trunu u zatvorskim ćelijama dobitak je za vlast. To što će im država platiti odštetu kad budu oslobođeni, ne boli njih, ići će iz džepova svih građana, uključujući i nezakonito uhapšene i članove njihovih porodica.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
