Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je izjavila da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu
Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta, čime se približava dan kada će konačno biti uspostavljen putnički železnički saobraćaj između dve grada.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević navela je da bi nakon završetka provera trebalo da uslede simulacije vožnje između Beograda i Budimpešte.
Cilj tih simulacija je da se precizno utvrdi budući vozni red, posebno imajući u vidu da još nije poznato koliko će trajati granična i carinska kontrola putnika, preneo je portal eKapija.
Navela je da su 24. avgusta završena poslednja testiranja na mađarskoj strani, tokom kojih su proveravani signalni i bezbednosni sistemi ETCS nivoa 2.
Nakon što su testovi uspešno završeni, „Soko“ je prešao u Mađarsku, gde je predviđeno još nekoliko dana provera.
Sofronijević je istakla da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu, Sve ostalo je, tvrdi, radilo bez problema.
Nakon završetka preostalih provera, prema dogovoru sa mađarskim ministrom saobraćaja Davidom Vitezijem, biće urađena simulacija kompletne vožnje.
Na osnovu nje trebalo bi da bude moguće precizno proceniti vreme putovanja, uključujući trajanje graničnih i carinskih procedura za „Soko“, koji može da primi oko 250 putnika.
Za sada je planirano ukupno osam pari vozova dnevno između Srbije i Mađarske, od čega bi dva para saobraćala direktno, dok ostatak ima međustanice.
Na srpskom delu trase predviđena su stajanja na stanicama Beograd centar–Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica.
Sofronijević je rekla da bi direktnim vozovima, bez zaustavljanja na srpskoj strani i uz dva zaustavljanja u Mađarskoj, putovanje trebalo da traje između tri sata i 11 minuta i tri sata i 23 minuta. Kod intersiti vozova putovanje bi bilo duže za 15 do 20 minuta.
Govoreći o graničnim i carinskim procedurama, ministarka je rekla da je na srpskoj strani, na centralnoj železničkoj stanici Prokop u Beogradu, već uspostavljen sistem granične i carinske kontrole za direktne vozove.
Za ostale kompozicije još se razmatra način sprovođenja kontrole. Jedna od mogućnosti je da postupak počne u Subotici i traje tokom vožnje do Kelebije, dok druga predviđa da se kompletna kontrola obavi u Kelebiji.
Priča o pruzi Beograd–Budimpešta zapravo u sebi zapravo sadrži dva paralelna projekta, železnički, kineski geopolitičko-ekonomski, ali i političko partnerstvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nedavno na izborima poraženog premijera Mađarske Viktora Orbana.
Počeo kada se Orban bio na vlasti i delovao nedodirljiv, a sada je došao do tačke u kojoj je Mađarska promenila vlast i novi premijer Peter Mađar najavljuje preispitivanje projekta.
Ideja o superbrzoj pruzi koja bi spajala Beograd i Budimpeštu nastala je kao kinesko-srpsko-mađarski projekat novembra 2013. u Bukureštu, na samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić, kineski premijer Li Kećijang i mađarski premijer Viktor Orban dogovaraju zajedničku modernizaciju pruge Beograd–Budimpešta. Dačić je prugu predstavio kao ključnu za tranzit kroz Srbiju, dok je Li najavio formiranje radne grupe i početak realizacije.
Već tada projekat nije zamišljen samo kao obična modernizacija železnice. Kina ga je posmatrala kao deo kopneno-pomorskog transportnog pravca od kineskih roba preko luke Pirej, preko Balkana, do Centralne Evrope. To će kasnije postati deo kineske inicijative „Pojas i put“. Za Srbiju to bi značilo modernu prugu i vezu sa EU, a za Mađarsku bržu vezu sa Balkanom i potencijalno jačanje svoju poziciju logističkog čvorišta.
Projekat je pretvoren ambiciozni politički simbol decembra 2014. u Beogradu, kada je potpisan memorandum o zajedničkoj izgradnji pruge.
Tada su projekat već predstavljali Vučić i Orban. Vučić je pompezno najavio da će putovanje, koje je tada trajalo oko osam sati, biti skraćeno na oko dva i po sata sata, dok su Kinezi obećavali da će pruga biti završena za samo dve godine. Orban je projekat opisao kao jedan od najvažnijih koraka u saradnji Kine i EU i kao način da Mađarska iskoristi svoj geografski položaj.
U decembru 2015. Aleksandar Vučić, tada premijer, rekao je da bi građani Srbije trebalo da koriste modernizovanu prugu od 2018. godine, ali to je bio samo prvi u nizu rokova koji neće biti ispunjeni.
U novembru 2016. potpisan je komercijalni ugovor za prvu srpsku deonicu, Beograd Centar–Stara Pazova, vrednu oko 319 miliona dolara. Projekat je finansiran kineskim kreditom, a gradnju su dobile kineske kompanije. Radovi su zvanično počeli 2017. godine.
Međutim, iste godine Evropska komisija je počela da ispituje mađarski deo projekta zbog pitanja javne nabavke i usklađenosti sa pravilima EU. Poseban problem bio je način na koji je kineskim kompanijama trebalo da bude dodeljen posao bez klasičnog evropskog tendera. Mađarska je zbog toga morala da sprovede tender.
Prvi tender je propao, a na drugom je pobedio je konzorcijum mađarskih i kineskih kompanija, što će se ispostaviti kao jedan od ključnih razloga zbog kojih se projekat počeo ozbiljno udaljavati od prvobitnih rokova.
Zato rok više nije bio 2018. godina, a Vučićev režim prugu sve intenzivnije predstavlja kao dokaz infrastrukturnog razvoja Srbije. Ova pruga je postala Vučićev politički adut, jer je trebalo da pokaže da se kroz veliki infrastrukturni projekat razvija saradnja sa Kinom i Mađarskom. To je, navodno, bilo i istovremeno približavanje Srbije Evropi.
Deonica Beograd–Novi Sad, duga oko 75 kilometara, otvorene je u martu 2022. godine, a na prvom putovanju bili su Vučić, Orban i tadašnja premijerka Ana Brnabić, a voz je dobio ime „Soko“. Putovanje Beograd–Novi Sad trajalo je 33 minuta.
Vučić je tada govorio da je pruga simbol prijateljstva Srbije i Mađarske i najavljivao da će se do Budimpešte putovati oko dva sata i 40 minuta kada cela pruga bude završena. Orban je bio još konkretniji: rekao je da će cela pruga biti operativna 2025. godine. Istovremeno je otvoreno govorio da je mađarska strana u zaostatku za Srbijom. Posebno „zgodno“ je bilo to što je pruga otvorena baš pred mađarske i srpske izbore 2022. godine.
Nakon otvaranja deonice Beograd–Novi Sad, sledeća deonica bila je Novi Sad–Subotica–mađarska granica. Radovi su počeli 2022. godine, a vlasti Srbije su najavile završetak tokom 2024., uz istovremene tvrdnje da će mađarska strana biti gotova 2025.
Tako se rok iz 2018. pretvorio u 2025, ali i taj rok nije ispunjen.
Onda se dogodila tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. Završetak i puštanje u rad deonice prema Subotici dodatno je pomeren, dok je pitanje odgovornosti za infrastrukturne radove postalo jedna od centralnih tema u Srbiji.
Konačno, deonica Novi Sad–Subotica otvorena je 3. oktobra 2025. godine. „Soko“ je tada prvi put stigao do Subotice, čime je srpski deo koridora praktično završen.
„Mnogo sam srećan što smo završili brzu prugu do Subotice“, rekao je tada Vučić i istakao da se Srbija preko Budimpešte na taj način „povezuje sa celom Evropom“.
Međutim, iako je srpski deo pruge završen „Soko“ i dalje nije počeo redovno da vozi do Budimpešte, najviše zbog problema u tehničkim i bezbednosnim procedurama u Mađarskoj, uključujući kompatibilnost sistema za kontrolu vozova. Tu je posebno je važan ETCS sistem.
Mađarska strana je u januaru 2026. govorila o mogućnosti da teretni saobraćaj počne do kraja februara, a putnički do kraja marta, ali ni taj rok nije realizovan.
U aprilu 2026. Viktor Orban je posle 16 godsina izgubio vlast.
Novi premijer Peter Mađar je najavio jeda će njegova vlada preispitati projekat Beograd–Budimpešta, da li je bilo ili nije koruptivnih radnji.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Rutinsko vreme se vuče jer pažnja nema za šta da se uhvati, pa čovek oseća svaki sat. Isto to vreme u sećanju nestaje jer se pamćenje vodi po različitim događajima a ne po satima, a rutina ih gotovo i ne proizvodi
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
