Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Asfalt u Beogradu tokom letnjih dana može da se zagreje na više od 60 stepeni Celzijusa, dok površine u gustoj hladovini drveća mogu biti i za nekoliko desetina stepeni hladnije. Kako pokazuje termovizijsko istraživanje dr Ivana Simića, objavljeno na portalu Klima 101, izbor materijala, zelenilo i hladovina imaju veliki uticaj na toplotni komfor ljudi u gradu.
Jedan od upečatljivih primera zabeležen je u novobeogradskom A bloku, prema Ulici Jurija Gagarina. Iako je temperatura vazduha tokom merenja bila oko 31 °C, asfalt na parkingu zagrejao se na 65 i više stepeni, dok je prirodno zemljište pod krošnjom drveta bilo hladnije od 30 °C.
Reč je o temperaturama površina, a ne vazduha, ali one značajno utiču na osećaj toplote. Asfalt, beton i druge veštačke površine tokom dana apsorbuju veliku količinu energije, koju kasnije emituju u okolinu.
Foto: FoNet / Ognjen StevanovićEkstremno visoke temperature u Beogradu
Ruzveltova i Bulevar kralja Aleksandra
Termovizijsko snimanje, sprovedeno kamerom na dronu tokom sunčanog avgustovskog dana, obuhvatilo je više karakterističnih lokacija u Beogradu.
U Ruzveltovoj ulici, kod „Zire“, temperatura asfalta bila je oko 55 °C, dok su fasade izložene suncu dostizale približno 50 °C. U Bulevaru kralja Aleksandra, kod „Liona“, gde odrasli platani formiraju gustu hladovinu, temperatura asfalta u hladu bila je ispod 30 °C.
Kako se navodi u tekstu, razlika se ne oseća samo na površinama. Iako temperatura vazduha može biti ista, ulica bez hladovine je znatno neprijatnija za pešačenje od prostora ispod krošnji.
Za to je važna srednja temperatura zračenja, koja objedinjuje uticaj Sunčevog zračenja, fasada, asfalta, betona i drugih površina koje okružuju čoveka. Zbog toga dve lokacije sa istom temperaturom vazduha mogu imati potpuno različit toplotni komfor.
Foto: FoNet / Ognjen StevanovićPrizori iz centra Beograda na temparaturi blizu 40 stepeni
Banovo brdo i Novi Beograd
Na Banovom brdu upoređene su Požeška ulica i Ulica Blagoja Parovića. U Požeškoj je asfalt dostigao oko 50 °C, a behaton oko 55 °C, dok su odrasle lipe u Blagoja Parovića značajno smanjile zagrevanje površina.
U novobeogradskom Bloku 38 asfaltne pešačke staze u hladu imale su između 25 i 30 °C. Međutim, igrališta, školska dvorišta i parking, gde dominiraju beton, asfalt i crni tartan, ostali su mnogo topliji.
Temperatura betona školskog dvorišta dostigla je oko 55 °C, dok je tartan na dečjem igralištu bio rekorder sa više od 75 °C.
Termovizijsko snimanje A bloka pokazalo je i značaj albeda – sposobnosti materijala da reflektuje Sunčevo zračenje. Svetlije površine apsorbuju manje energije i manje se zagrevaju, što u prostoru sa malo prirodnog zemljišta i drveća može donekle ublažiti toplotno opterećenje.
Ipak, prema Ulici Jurija Gagarina, na parkingu je izmerena temperatura asfalta od čak 65 °C.
Nalazi istraživanja dr Ivana Simića, objavljeni na portalu Klima 101, pokazuju da se toplotni komfor ne može procenjivati samo na osnovu temperature vazduha. Razlike u temperaturi površina i srednjoj temperaturi zračenja mogu biti ogromne.
Zbog toga bi obezbeđivanje kontinualne hladovine trebalo da bude jedan od prioriteta urbanog planiranja, posebno na pešačkim koridorima, trgovima, stajalištima, školskim dvorištima, igralištima i parkinzima.
Odrasla stabla sa razvijenim krošnjama predstavljaju jedan od najefikasnijih načina zaštite od Sunčevog zračenja. Tamo gde sadnja drveća nije moguća, važan je izbor svetlijih materijala sa višim albedom, uz propusne i vegetacijom pokrivene površine.
Kako se zaključuje, toplotni komfor trebalo bi da bude jedan od osnovnih kriterijuma urbanog planiranja, a ne naknadna intervencija.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kultna serija „Mućke“ proslavila je ovih dana 45 godina od prve epizode. Kako danas izgleda londonska četvrt Pekam gde su smeštene trgovačke čarolije Del Boja i ekipe?
Fizičari su početkom septembra objavili da su možda uočili signal koji bi mogao da bude povezan s tamnom materijom. Ova vest je napravila bum u naučnim krugovima, ali ne samo tamo. Zašto tamna materija toliko interesuje obične ljude?
Politiku zemlje vodi i usmerava predsednik Republike iako po Ustavu ta uloga pripada predsedniku Vlade, a ministri, skoro kao u vreme kneza Miloša, sede poput štabnih pisara i zapisuju njegove naredbe
Priča o Miroslavu Krejčiku je priča o svaraocu bez dela, o pilotu bez aviona, ali dinamičnog i bogatog života. Značajnom i za upoznavanje sa sudbinama pripadnika češke nacionalnosti u našim krajevima
Bol na Braču, u kojem je prespavao car Franjo Josip, ponosi se svojom partizanskom prošlošću i plažom Zlatni rat. Od ove godine tamo stižete i direktnim letom iz Beograda
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
