Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Asfalt u Beogradu tokom letnjih dana može da se zagreje na više od 60 stepeni Celzijusa, dok površine u gustoj hladovini drveća mogu biti i za nekoliko desetina stepeni hladnije. Kako pokazuje termovizijsko istraživanje dr Ivana Simića, objavljeno na portalu Klima 101, izbor materijala, zelenilo i hladovina imaju veliki uticaj na toplotni komfor ljudi u gradu.
Jedan od upečatljivih primera zabeležen je u novobeogradskom A bloku, prema Ulici Jurija Gagarina. Iako je temperatura vazduha tokom merenja bila oko 31 °C, asfalt na parkingu zagrejao se na 65 i više stepeni, dok je prirodno zemljište pod krošnjom drveta bilo hladnije od 30 °C.
Reč je o temperaturama površina, a ne vazduha, ali one značajno utiču na osećaj toplote. Asfalt, beton i druge veštačke površine tokom dana apsorbuju veliku količinu energije, koju kasnije emituju u okolinu.
Termovizijsko snimanje, sprovedeno kamerom na dronu tokom sunčanog avgustovskog dana, obuhvatilo je više karakterističnih lokacija u Beogradu.
U Ruzveltovoj ulici, kod „Zire“, temperatura asfalta bila je oko 55 °C, dok su fasade izložene suncu dostizale približno 50 °C. U Bulevaru kralja Aleksandra, kod „Liona“, gde odrasli platani formiraju gustu hladovinu, temperatura asfalta u hladu bila je ispod 30 °C.
Kako se navodi u tekstu, razlika se ne oseća samo na površinama. Iako temperatura vazduha može biti ista, ulica bez hladovine je znatno neprijatnija za pešačenje od prostora ispod krošnji.
Za to je važna srednja temperatura zračenja, koja objedinjuje uticaj Sunčevog zračenja, fasada, asfalta, betona i drugih površina koje okružuju čoveka. Zbog toga dve lokacije sa istom temperaturom vazduha mogu imati potpuno različit toplotni komfor.
Na Banovom brdu upoređene su Požeška ulica i Ulica Blagoja Parovića. U Požeškoj je asfalt dostigao oko 50 °C, a behaton oko 55 °C, dok su odrasle lipe u Blagoja Parovića značajno smanjile zagrevanje površina.
U novobeogradskom Bloku 38 asfaltne pešačke staze u hladu imale su između 25 i 30 °C. Međutim, igrališta, školska dvorišta i parking, gde dominiraju beton, asfalt i crni tartan, ostali su mnogo topliji.
Temperatura betona školskog dvorišta dostigla je oko 55 °C, dok je tartan na dečjem igralištu bio rekorder sa više od 75 °C.
Termovizijsko snimanje A bloka pokazalo je i značaj albeda – sposobnosti materijala da reflektuje Sunčevo zračenje. Svetlije površine apsorbuju manje energije i manje se zagrevaju, što u prostoru sa malo prirodnog zemljišta i drveća može donekle ublažiti toplotno opterećenje.
Ipak, prema Ulici Jurija Gagarina, na parkingu je izmerena temperatura asfalta od čak 65 °C.
Nalazi istraživanja dr Ivana Simića, objavljeni na portalu Klima 101, pokazuju da se toplotni komfor ne može procenjivati samo na osnovu temperature vazduha. Razlike u temperaturi površina i srednjoj temperaturi zračenja mogu biti ogromne.
Zbog toga bi obezbeđivanje kontinualne hladovine trebalo da bude jedan od prioriteta urbanog planiranja, posebno na pešačkim koridorima, trgovima, stajalištima, školskim dvorištima, igralištima i parkinzima.
Odrasla stabla sa razvijenim krošnjama predstavljaju jedan od najefikasnijih načina zaštite od Sunčevog zračenja. Tamo gde sadnja drveća nije moguća, važan je izbor svetlijih materijala sa višim albedom, uz propusne i vegetacijom pokrivene površine.
Kako se zaključuje, toplotni komfor trebalo bi da bude jedan od osnovnih kriterijuma urbanog planiranja, a ne naknadna intervencija.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Svako odstupanje od proklamovane politike kvalifikovano je kao protivdržavno i nezakonito delovanje, građani su političku i nacionalnu lojalnost morali da dokazuju glasanjem za vladinu listu, okupljanje nekoliko osoba u privatnom stanu smatrano je nedozvoljenim političkim sastankom, i ostale vrste represija u vreme kralja Aleksandra
Postepeno, slažu se kockice priče o Šarkamenu i rimskom caru Maksiminu Daji. Nedavno je na ovom arheološkom lokalitetu otkriveno raskošno kupatilo napravljeno za uživanje, kakvo trenutno ne postoji na prostoru Rimskog carstva
Pedeset godina jedne od najvećih rok grupa svih vremena zvuči kao razlog za slavlje, ali i kao zgodan trenutak za svođenje računa – da se bez nostalgije premeri razmak između nekadašnje veličine i sadašnjeg trenutka
Ed Širan ostao je bez svih predizvođača na turneji nakon što je reper Meklemor uklonjen iz programa zbog propalestinskih poruka. Širan tvrdi da odluka nije bila njegova, dok su se ostali izvođači povukli u znak podrške Meklemoru
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
