Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Asfalt u Beogradu tokom letnjih dana može da se zagreje na više od 60 stepeni Celzijusa, dok površine u gustoj hladovini drveća mogu biti i za nekoliko desetina stepeni hladnije. Kako pokazuje termovizijsko istraživanje dr Ivana Simića, objavljeno na portalu Klima 101, izbor materijala, zelenilo i hladovina imaju veliki uticaj na toplotni komfor ljudi u gradu.
Jedan od upečatljivih primera zabeležen je u novobeogradskom A bloku, prema Ulici Jurija Gagarina. Iako je temperatura vazduha tokom merenja bila oko 31 °C, asfalt na parkingu zagrejao se na 65 i više stepeni, dok je prirodno zemljište pod krošnjom drveta bilo hladnije od 30 °C.
Reč je o temperaturama površina, a ne vazduha, ali one značajno utiču na osećaj toplote. Asfalt, beton i druge veštačke površine tokom dana apsorbuju veliku količinu energije, koju kasnije emituju u okolinu.
Termovizijsko snimanje, sprovedeno kamerom na dronu tokom sunčanog avgustovskog dana, obuhvatilo je više karakterističnih lokacija u Beogradu.
U Ruzveltovoj ulici, kod „Zire“, temperatura asfalta bila je oko 55 °C, dok su fasade izložene suncu dostizale približno 50 °C. U Bulevaru kralja Aleksandra, kod „Liona“, gde odrasli platani formiraju gustu hladovinu, temperatura asfalta u hladu bila je ispod 30 °C.
Kako se navodi u tekstu, razlika se ne oseća samo na površinama. Iako temperatura vazduha može biti ista, ulica bez hladovine je znatno neprijatnija za pešačenje od prostora ispod krošnji.
Za to je važna srednja temperatura zračenja, koja objedinjuje uticaj Sunčevog zračenja, fasada, asfalta, betona i drugih površina koje okružuju čoveka. Zbog toga dve lokacije sa istom temperaturom vazduha mogu imati potpuno različit toplotni komfor.
Na Banovom brdu upoređene su Požeška ulica i Ulica Blagoja Parovića. U Požeškoj je asfalt dostigao oko 50 °C, a behaton oko 55 °C, dok su odrasle lipe u Blagoja Parovića značajno smanjile zagrevanje površina.
U novobeogradskom Bloku 38 asfaltne pešačke staze u hladu imale su između 25 i 30 °C. Međutim, igrališta, školska dvorišta i parking, gde dominiraju beton, asfalt i crni tartan, ostali su mnogo topliji.
Temperatura betona školskog dvorišta dostigla je oko 55 °C, dok je tartan na dečjem igralištu bio rekorder sa više od 75 °C.
Termovizijsko snimanje A bloka pokazalo je i značaj albeda – sposobnosti materijala da reflektuje Sunčevo zračenje. Svetlije površine apsorbuju manje energije i manje se zagrevaju, što u prostoru sa malo prirodnog zemljišta i drveća može donekle ublažiti toplotno opterećenje.
Ipak, prema Ulici Jurija Gagarina, na parkingu je izmerena temperatura asfalta od čak 65 °C.
Nalazi istraživanja dr Ivana Simića, objavljeni na portalu Klima 101, pokazuju da se toplotni komfor ne može procenjivati samo na osnovu temperature vazduha. Razlike u temperaturi površina i srednjoj temperaturi zračenja mogu biti ogromne.
Zbog toga bi obezbeđivanje kontinualne hladovine trebalo da bude jedan od prioriteta urbanog planiranja, posebno na pešačkim koridorima, trgovima, stajalištima, školskim dvorištima, igralištima i parkinzima.
Odrasla stabla sa razvijenim krošnjama predstavljaju jedan od najefikasnijih načina zaštite od Sunčevog zračenja. Tamo gde sadnja drveća nije moguća, važan je izbor svetlijih materijala sa višim albedom, uz propusne i vegetacijom pokrivene površine.
Kako se zaključuje, toplotni komfor trebalo bi da bude jedan od osnovnih kriterijuma urbanog planiranja, a ne naknadna intervencija.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
U vreme kralja Aleksandra, zadatak štampe bio je da na sve načine veliča rad vlade i ministara, čak i kada je bilo očigledno da se istina prikriva. O zloupotrebama policije i žandarmerije se nije smelo pisati čak ni onda kada su bile evidentne, a cenzori su u svemu videli opasnost, pa i u bajkama
Od tri festivala specijalizovana za animaciju u Srbiji, ove godine je opstao samo jedan – Animator fest u Jagodini. Ovo njegovo izdanje je dobar recept kako opstati u nemogućim uslovima
Novak Đoković je i sedmi put osvojio turnir u Pekingu, uz učinak od 34:0, što je rekord po broju uzastopnih pobeda na jednom turniru u konkurenciji tenisera
O delima koja kroz prizmu naučne fantastike tumače stanje na ovim prostorima od SFRJ do Srđana Dragojevića i Predraga Ličine, a preko Radivoja Lole Đukića
Dvadeseti Festival evropske poezije je pokazao da pesnici odavno nisu ono što su nekad bili. Sad pišu o strahu od fašizna, ekološkom uništenju, nepravdi, ljudima koji ubijaju životinje, o VI...
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
