U poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropskih noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći. Zašto je to tako i šta može da se promeni
Za zagrevanje Beograda krive su i urbanizacija i klimatske promene, piše dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – i za Klimu 101 objašnjava kako ovaj trend može da se zaustavi, pa i preokrene.
Ovogodišnji izveštaj „Stanje evropske klime” (State of the European Climate) doneo je mnogo zanimljivih podataka o različitim klimatskim uticajima, izraženih različitim klimatskim indikatorima.
Jedan od njih je termalni stres, koji se, između ostalog, može izraziti kroz indikator tropskih noći, odnosno noći u toku kojih temperatura vazduha ne pada ispod 20 stepeni Celzijua, što otežava spavanje i odmor, narušava naš svakodnevni komfor, pa i zdravlje.
Kako pokazuje izveštaj, veći deo Evrope je prošle godine zabeležio skoro prosečan broj tropskih noći tokom 2025. godine, ali je južna Evropa jedan očigledan izuzetak, piše Klima 101.
Delovi južne Evrope, posebno Iberijsko poluostrvo i priobalna područja oko Sredozemnog mora, zabeležili su do 30 tropskih noći više od proseka, a u nekim lokalizovanim područjima i do 40 više.
Region Balkanskog poluostrva ne odskače u toj meri, ali i tu se nalaze neki kurioziteti… A među njima je, nažalost, i region južnog Panonskog basena kojem pripada Vojvodina.
Rastući termički stres u Vojvodini jedan je od najizraženijih signala klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi. Nekoliko međusobno pojačavajućih geografskih i klimatskih faktora dovodi do toga da se ovaj region brže zagreva i doživljava intenzivniji toplotni stres nego većina ostalih delova Balkana.
A na samom južnom delu ovog vrućeg prostora nalazi se – Beograd, najveća urbana aglomeracija južnog dela Panonskog basena.
Beograd se dakle već nalazi u regionu koji ima natprosečne temperaturne promene izazvane klimatskim promenama.
Na skali indikatora broja tropskih noći, Beograd je 2025. bio za najmanje 10 tropskih noći vreliji od ostatka ionako vrućeg regiona.
Izveštaj „Stanje evropske klime” pokazuje da je na ovom prostoru bio porast broja tropskih noći tokom 2025. godine, ali 2025. nije bila jedan izolovani ekstrem – u pitanju je zapravo nova normala za Beograd.
Naime, u poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropske noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći.
Poređenja radi, prosek za period od 1961. do 1990. godine bio je samo 7,3 tropske noći po godini u Beogradu. Poslednji put da je Beograd doživeo ovako mali – a nekada prosečni – broj tropskih noći bilo je davne 1997. godine.
Iako je potrebno sprovesti posebno naučno istraživanje kako bi se potvrdio uzrok ovolike promene, s pravom možemo pretpostaviti jednog „osumnjičenog“: efekat urbanog ostrva toplote, koji u Beogradu poprima značajne razmere. Ovaj efekat pojačava temperaturni stres izazvan klimatskim promenama.
Zapravo, urbanizacija i klimatske promene idu ruku pod ruku kada je u pitanju porast tropskih noći.
S obzirom na to da urbanizaciju prihvatamo kao neizbežan proces, s razlogom se nameće pitanje: kakav model urbanizacije je najmanje štetan kada je u pitanju porast temperature i termičkog stresa?
Ovo je veoma složeno pitanje na koje nauka još uvek nije dala celovit i nedvosmislen odgovor. Postoje mnoga ambivalentna stanovišta koja se razlikuju u odnosu na razmeru posmatranog sistema (država, region ili grad), ili fokus problema (ublažavanje ili adaptacija na klimatske promene).
Istina je da je svaki grad poseban slučaj, sa osobitostima nastanka i ključnim faktorima koji su ga oblikovali – uključujući morfologiju, klimu, hidrologiju, politiku, ekonomiju, energetiku…
Zato se i pristupi moraju razlikovati, pa će se i klimatski najprihvatljiviji model urbanizacije grada razlikovati od slučaja do slučaja.
Na primer, gusto izgrađeno centralno gradsko jezgro pojačava efekat urbanog ostrva toplote u Beogradu, ali takav isti model urbane forme – uske ulice, zbijena i intenzivna izgradnja, beli reflektivni materijali – u Marakešu u Maroku omogućavaju senku tokom dužeg dela dana, pa je samim baš to najprihvatljivije rešenje.
Naš klimatski pojas, tj. umereno kontinentalna klima, omogućava rast „urbanog” drveća sa velikim krošnjama, stoga je način kako se omogućava senka bitno razlikuje od, na primer, Maroka ili Bliskog istoka.
Ipak, ono što već sada možemo izdvojiti kao naučno i praktično proverenu činjenicu jeste princip da od svojstva zemljišnog pokrivača i namene zemljišta zavisi koliko će se termički stres pojačati ili ublažiti. Svojstvo zemljišnog pokrivača i namena zemljišta objedinjeni su pod kompozitnim parametrom land use-land cover, skraćeno LULC.
Zahvaljujući različitim podacima vezanim za temperaturu zemljišne podloge i namenu zemljišta, koje dobijamo tehnologijom satelitskog daljinskog posmatranja kao što su evropski Sentinel i Landsat program iz SAD, znamo da pojedini obrasci urbanizacije više doprinose temperaturnom stresu od drugih.
Industrijska i „braunfild“ (brownfield) područja, gusti saobraćajni koridori i čvorišta, kao i gusto izgrađeni stambeno-poslovni kompleksi bez adekvatnog zelenila su prvi na listi nepoželjnih obrazaca urbanizacije.
S druge strane, zelena infrastruktura, posebno njeni najveći elementi kao što su šume-parkovi i vlažna staništa su prvi na listi poželjnih elemenata.
Analiza mape toplotnog ostrva Beograda pokazala je da veliki volumeni zelenila kao što su Košutnjak, Zvezdarska šuma, park Ušće i ozelenjena rečna priobalja imaju najpovoljniji efekat pri rashlađivanju grada, i jedini su adekvatan planerski odgovor u uslovima intenzivne urbanizacije.
Stambena naselja koja se nalaze uz ovakvo zelenilo imaju u proseku 10 do 20 tropskih noći manje na godišnjem nivou, a zeleni pojas uz rečno priobalje omogućava da se rashlađeni vazduh iznad reka probije i do izgrađenih područja.
Prirodni zemljišni pokrivač ne ostaje samo karakteristika parkova, šuma i vlažnih staništa, već sastavni deo stambenih gradskih blokova.
Planska regulativa pojedinih evropskih zemalja poput Švajcarske, Velike Britanije i Holandije već je ograničila kopanje podzemnih etaža i zastiranje prirodnog zemljišnog pokrivača zarad parking prostora i drugih namena koje prate stanovanje.
Pre bilo kakvog projektovanja, vrše se ispitivanja postojećeg stanja biodiverziteta, geoloških i hidroloških karakteristika kako bi se one uzele u obzir i uključile u proces projektovanja. Konačni dizajn bi trebalo da bude odgovoran prema zatečenoj prirodi, i po mogućstvu da je unapredi za dobrobit stanovnika i lokalne flore i faune.
Jedino je takvim pristupima moguće umanjiti efekat urbanog ostrva toplote i smanjiti broj nesnosno vrelih noći u Beogradu.
Pošto je zagrevanje gradova posledica i urbanizacije i klimatskih promena, to znači da će ovaj problem nastaviti da raste u budućnosti – čak i ukoliko bismo sutra zaustavili svu dalju gradnju koja pospešuje zagrevanje.
Ovu priču moramo, drugim rečima, ne samo da zaustavimo, već i da preokrenemo, ako želimo iole komforan i prijatan Beograd, piše Ivan Simić za Klimu 101.
Izvor: Klima 101
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Navijači širom sveta se raduju utakmicama, Amerikanci zainteresovani za fudbal psuju zbog enormnih cena karata, a Donald Tramp je ovogodišnji Mundijal i pre nego što je počeo doveo do ivice političke izdržljivosti
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će se tokom dana sa severa Srbije proširiti naoblačenje praćeno kišom, pljuskovima, grmljavinom i osetnim padom temperature. U pojedinim delovima zemlje moguće su nepogode sa gradom i olujnim vetrom.
Uticaj Rusije na politiku Srbije od Karađorđa do sad, ili: kako smo ginuli da bi Rusija ostvarila svoju interesnu zonu u Evropi i kako smo sami sebi minirali put ka Evropi
Od 2001. do 2007. na Beogradskoj tvrđavi obnovljeno je oko 40 objekata i delova utvrđenja, što je oko 30 000m2 bedema, zidova kapija, mostova... Sad je drveni most ispred Kralj kapije zabetoniran, a deluje da su “Beli orlovi” glavno znamenje ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja
Cena karata za finale Svetskog prvenstva premnašuje 10.000 dolara.
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
