Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
U delu Dunava kod Đerdapa locirano je više desetina nemačkih ratnih brodova potopljenih pred kraj Drugog svetskog rata, od kojih je veliki broj u zoni luke Prahovo.
Reč je uglavnom o plovilima nemačke Crnomorske flotile koja su u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, namerno potopljena kod Prahova kako ne bi pala u ruke protivnika i kako bi bio otežan prolaz Dunavom. Njihovi ostaci decenijama predstavljaju problem za bezbednost plovidbe, posebno pri niskom vodostaju.
Na izvađenim brodovima pronađene su velike količine neeksplodiranih ručnih bombi, municije za protivavionske topove, dubinskih mina i projektila velike razorne moći.
Direktor Centra za razminiranje Republike Srbije Bojan Glamočlija rekao je FoNetu da su do sada iz korita reke izvučena tri plovila, među kojima je i jedan minolovac, dok su četiri plovila potkopana i gurnuta dublje u rečno korito Dunava.
Pored tih brodova, započeto je i vađenje četvrtog plovila, koje je isečeno na tri dela. U njegovom središnjem delu uočena je dubinska bomba, koja je uklonjena i uništena, kazao je Glamočlija.
On je objasnio da brizantni eksplozivi kojima se pune ubojna sredstva imaju praktično neograničen vek trajanja i da su i posle 80 i više godina opasni i smrtonosni, zbog čega je potreban veliki oprez prilikom njihovog uklanjanja i transporta.
Kako je naveo, ubojna sredstva velike mase, poput avionskih bombi i artiljerijskih projektila velikog kalibra, usled svoje težine najčešće prodiru na veće dubine u zemlju i, dok su nepomerena, ne predstavljaju neposrednu opasnost po civilno stanovništvo.
Snaga i razorna moć tih ubojnih sredstava zavise od njihove vrste, kalibra i količine eksploziva koju sadrže. Reč je o avio-bombama i artiljerijskim projektilima velike razorne moći, koji i nakon više decenija predstavljaju ozbiljnu opasnost ukoliko dođe do njihovog pomeranja ili oštećenja, istakao je Glamočlija.
On je upozorio da je sasvim izvesno da se zbog niskog vodostaja, u isušenim delovima korita Dunava, ali i drugih reka, mogu pronaći različita neeksplodirana ubojna sredstva, koja su potencijalno veoma opasna.
Građanima se savetuje da budu oprezni ukoliko naiđu na predmete koji po obliku podsećaju na ubojna sredstva, da im ne prilaze i ne dodiruju ih, već da o tome odmah obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije pozivom na broj 192.
S obzirom na to da su se tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i tokom drugih oružanih sukoba, ratne operacije vodile na Dunavu i u njegovoj neposrednoj okolini, postoji verovatnoća da na pojedinim delovima reke i dalje ima neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Glamočlija je podsetio da je Beograd 1941. godine dva puta bombardovala nemačka avijacija, dok su tokom 1944. godine savezničke snage izvele 11 bombardovanja, pri čemu je posebno bila pogođena železnička infrastruktura i područje Železničke stanice.
Prilikom izgradnje kompleksa Beograd na vodi pronađen je veliki broj neeksplodiranih ubojnih sredstava, među kojima i šest avio-bombi mase po 500 kilograma. I prilikom izgradnje tržnog centra Ada Mol pronađen je projektil velike mase, kazao je Glamočlija i dodao da se zbog toga, pre izvođenja radova u određenim delovima korita Dunava, sprovode opsežna istraživanja.
Izvor: FoNet
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Dokumentarni film „Novak Đoković: The Wolf in Winter“ o životu i karijeri najboljeg tenisera svih vremena svetsku premijeru imao je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA), a balkanska premijera održana je u utorak 11. avgusta na Lovćenu
“Čovek se nekako stalno pita da li igrati ili ne igrati. Pa ipak, ja zaista mislim da su festivali jedine slobodne zone gde se srećemo sa sobom, drugima, delima, gde nešto razmenimo, neko pitanje postavimo, jer ništa nećemo dobiti ako ne igramo, ako nas nema, ako se povučemo”
Fakulteti u Srbiji spremaju novinare za medijski svet koji ne postoji. A opet, naša grozomorna novinarska praksa toliko je daleko od teorije i boljih običaja da je pitanje da li tu ikakav fakultet pomaže
Ključno mesto bečke intelektualne scene, pogled na svet koji živi od toga da ne gleda svet, kafe Central je mesto gde su dolazili Tito, Lenjin, Teodor Hercl i slični
Crvena zvezda se nije kvalifikovala za Ligu šampiona. Trener Dejan Stanković preuzeo je odgovornost i podneo ostavku na mesto trenera. Zvezdan Terzić saopštio je da će ime novog trenera objaviti do petka
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
