Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
U delu Dunava kod Đerdapa locirano je više desetina nemačkih ratnih brodova potopljenih pred kraj Drugog svetskog rata, od kojih je veliki broj u zoni luke Prahovo.
Reč je uglavnom o plovilima nemačke Crnomorske flotile koja su u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, namerno potopljena kod Prahova kako ne bi pala u ruke protivnika i kako bi bio otežan prolaz Dunavom. Njihovi ostaci decenijama predstavljaju problem za bezbednost plovidbe, posebno pri niskom vodostaju.
Na izvađenim brodovima pronađene su velike količine neeksplodiranih ručnih bombi, municije za protivavionske topove, dubinskih mina i projektila velike razorne moći.
Direktor Centra za razminiranje Republike Srbije Bojan Glamočlija rekao je FoNetu da su do sada iz korita reke izvučena tri plovila, među kojima je i jedan minolovac, dok su četiri plovila potkopana i gurnuta dublje u rečno korito Dunava.
Pored tih brodova, započeto je i vađenje četvrtog plovila, koje je isečeno na tri dela. U njegovom središnjem delu uočena je dubinska bomba, koja je uklonjena i uništena, kazao je Glamočlija.
On je objasnio da brizantni eksplozivi kojima se pune ubojna sredstva imaju praktično neograničen vek trajanja i da su i posle 80 i više godina opasni i smrtonosni, zbog čega je potreban veliki oprez prilikom njihovog uklanjanja i transporta.
Kako je naveo, ubojna sredstva velike mase, poput avionskih bombi i artiljerijskih projektila velikog kalibra, usled svoje težine najčešće prodiru na veće dubine u zemlju i, dok su nepomerena, ne predstavljaju neposrednu opasnost po civilno stanovništvo.
Snaga i razorna moć tih ubojnih sredstava zavise od njihove vrste, kalibra i količine eksploziva koju sadrže. Reč je o avio-bombama i artiljerijskim projektilima velike razorne moći, koji i nakon više decenija predstavljaju ozbiljnu opasnost ukoliko dođe do njihovog pomeranja ili oštećenja, istakao je Glamočlija.
On je upozorio da je sasvim izvesno da se zbog niskog vodostaja, u isušenim delovima korita Dunava, ali i drugih reka, mogu pronaći različita neeksplodirana ubojna sredstva, koja su potencijalno veoma opasna.
Građanima se savetuje da budu oprezni ukoliko naiđu na predmete koji po obliku podsećaju na ubojna sredstva, da im ne prilaze i ne dodiruju ih, već da o tome odmah obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije pozivom na broj 192.
S obzirom na to da su se tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i tokom drugih oružanih sukoba, ratne operacije vodile na Dunavu i u njegovoj neposrednoj okolini, postoji verovatnoća da na pojedinim delovima reke i dalje ima neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Glamočlija je podsetio da je Beograd 1941. godine dva puta bombardovala nemačka avijacija, dok su tokom 1944. godine savezničke snage izvele 11 bombardovanja, pri čemu je posebno bila pogođena železnička infrastruktura i područje Železničke stanice.
Prilikom izgradnje kompleksa Beograd na vodi pronađen je veliki broj neeksplodiranih ubojnih sredstava, među kojima i šest avio-bombi mase po 500 kilograma. I prilikom izgradnje tržnog centra Ada Mol pronađen je projektil velike mase, kazao je Glamočlija i dodao da se zbog toga, pre izvođenja radova u određenim delovima korita Dunava, sprovode opsežna istraživanja.
Izvor: FoNet
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
