Vlada Srbije je osnovala koordinaciono telo koje bi trebalo da ubrza približavanje Evropskoj uniji. Kako nam do sada ide i ko je Danijel Apostolović
U trenutku kada Crna Gora zatvara još jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom i sve je bliže punopravnom članstvu, Srbija se setila da već godinama zaostaje u pristupnim pregovorima.
Sada je najviša izvršna vlast u zemlji usvojila izmenjenu i dopunjenu Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Radom ovog tela će rukovoditi šef Misije Republike Srbije pri EU Danijel Apostolović, objavljeno je u Službenom glasniku.
Tim koji bi, pored Apostolovića, trebalo da ubrza srpski put ka Briselu čini još devet članova: ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar finansija Siniša Mali, ministar pravde Nenad Vujić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Tu je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, savetnica predsednika Republike Srbije Tatjana Jović, savetnik predsednika Vlade Nemanja Diković i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Uloga tima je, kažu, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije, a koji će činiti predstavnici najvišeg državnog nivoa.
Ovaj tim zatiče veoma lošu situaciju. Dok se Crna Gora sprema da ove zime zatvori pet poglavlja na putu ka Evropskoj uniji, Srbija od 2021. nije otvorila – nijedno. Kako stvari trenutno stoje, Crnogorci pregovore mogu da zatvore do kraja 2026. i uđu u Uniju oko 2028. godine, stoji u izveštaju Evropske komisije, uz uslov da se hitno reše neki ključni izazovi u pravosuđu, korupcija i izborne reforme, uz snažnu podršku EU i naglasak na zaslugama u procesu.
Srbija je, sa druge strane, 2025. godinu provela bez ikakvih pomeranja na putu ka evropskim integracijama. Zapravo, ne samo 2025, već poslednjih četiri godine. U celokupnom procesu je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su samo dva privremeno zatvorena – nauka i obrazovanje.
Izveštaji Evropskog parlamenta o stanju demokratije i vladavine prava, pre svega, iz godine u godinu sve su gori. U Briselu je počelo da preovladava mišljenje da Srbija ne samo da se ne približava Uniji, već da je politika Aleksandra Vučića dosledno udaljava od EU.
Kako su u nadležnosti ministara Dačića, Malog i Vujića akcije naprednjačkog režima koje se nalaze na kritici EU – u njihovoj je nadležnosti nekažnjiva brutalnost policije i nekažnjivost visokih funkcionera Srpske napredne stranke, sumnje na pranje novca, procvat visoke korupcije i tako dalje, tj. urušavanje pravne države – nije baš sasvim jasno kako bi oni mogli da doprinesu ubrzavanju evropskog puta ka EU.
Zahtevi EU upućeni Srbiji zapravo se poklapaju sa zahtevima pobunjenih studentima, a od kojih je suštinski funkcionalna pravna država. Uz to dolazi sloboda medija i fer i demokratski izbori, dakle promene koje bi iz fundamenta uzdrmale režim Aleksandra Vučića koji počiva na kontroli pravosuđa, policije i medija. Uvođenje standarda na kojima počiva EU tako bi značilo da režim seče granu na kojoj sedi.
Sada bi sve to, dok izvršna vlast hoće da ukine nezavisnost tužilaštva i univerziteta, trebalo da promeni Koordinaciono telo Vlade na čelu sa široj javnosti nepoznatim Apostolovićem.
Rođen je 1980. u Zenici u Bosni. U zvaničnoj biografiji stoji da je Apostolović prvo radno mesto imao na RTS-u kao reporter, nakon završenog Fakulteta političkih nauka.
Državnu karijeru započeo je u Ministarstvu finansija, a zatim u Vladi Srbije, kao deo PR i medijskog tima premijera, stoji u njegovoj biografiji na Linkedinu. Zatim je radio u Misiji Republike Srbije pri EU u Briselu, pa u Ministarstvu spoljnih poslova.
Tečno govori francuski i engleski.
„Zapadna vojna alijansa očekuje od Srbije konkretne korake u utvrđivanju odgovornosti za napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za nasilje nad pripadnicima KFOR-a u Zvečanu", izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute na sednici odbora Evropskog parlamenta u Briselu
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
