Vlada Srbije je osnovala koordinaciono telo koje bi trebalo da ubrza približavanje Evropskoj uniji. Kako nam do sada ide i ko je Danijel Apostolović
U trenutku kada Crna Gora zatvara još jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom i sve je bliže punopravnom članstvu, Srbija se setila da već godinama zaostaje u pristupnim pregovorima.
Sada je najviša izvršna vlast u zemlji usvojila izmenjenu i dopunjenu Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Radom ovog tela će rukovoditi šef Misije Republike Srbije pri EU Danijel Apostolović, objavljeno je u Službenom glasniku.
Tim koji bi, pored Apostolovića, trebalo da ubrza srpski put ka Briselu čini još devet članova: ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar finansija Siniša Mali, ministar pravde Nenad Vujić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Tu je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, savetnica predsednika Republike Srbije Tatjana Jović, savetnik predsednika Vlade Nemanja Diković i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Uloga tima je, kažu, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije, a koji će činiti predstavnici najvišeg državnog nivoa.
Gde smo sada
Ovaj tim zatiče veoma lošu situaciju. Dok se Crna Gora sprema da ove zime zatvori pet poglavlja na putu ka Evropskoj uniji, Srbija od 2021. nije otvorila – nijedno. Kako stvari trenutno stoje, Crnogorci pregovore mogu da zatvore do kraja 2026. i uđu u Uniju oko 2028. godine, stoji u izveštaju Evropske komisije, uz uslov da se hitno reše neki ključni izazovi u pravosuđu, korupcija i izborne reforme, uz snažnu podršku EU i naglasak na zaslugama u procesu.
Srbija je, sa druge strane, 2025. godinu provela bez ikakvih pomeranja na putu ka evropskim integracijama. Zapravo, ne samo 2025, već poslednjih četiri godine. U celokupnom procesu je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su samo dva privremeno zatvorena – nauka i obrazovanje.
Izveštaji Evropskog parlamenta o stanju demokratije i vladavine prava, pre svega, iz godine u godinu sve su gori. U Briselu je počelo da preovladava mišljenje da Srbija ne samo da se ne približava Uniji, već da je politika Aleksandra Vučića dosledno udaljava od EU.
Kako su u nadležnosti ministara Dačića, Malog i Vujića akcije naprednjačkog režima koje se nalaze na kritici EU – u njihovoj je nadležnosti nekažnjiva brutalnost policije i nekažnjivost visokih funkcionera Srpske napredne stranke, sumnje na pranje novca, procvat visoke korupcije i tako dalje, tj. urušavanje pravne države – nije baš sasvim jasno kako bi oni mogli da doprinesu ubrzavanju evropskog puta ka EU.
Zahtevi EU upućeni Srbiji zapravo se poklapaju sa zahtevima pobunjenih studentima, a od kojih je suštinski funkcionalna pravna država. Uz to dolazi sloboda medija i fer i demokratski izbori, dakle promene koje bi iz fundamenta uzdrmale režim Aleksandra Vučića koji počiva na kontroli pravosuđa, policije i medija. Uvođenje standarda na kojima počiva EU tako bi značilo da režim seče granu na kojoj sedi.
Sada bi sve to, dok izvršna vlast hoće da ukine nezavisnost tužilaštva i univerziteta, trebalo da promeni Koordinaciono telo Vlade na čelu sa široj javnosti nepoznatim Apostolovićem.
Ko je Danijel Apostolović
Rođen je 1980. u Zenici u Bosni. U zvaničnoj biografiji stoji da je Apostolović prvo radno mesto imao na RTS-u kao reporter, nakon završenog Fakulteta političkih nauka.
Državnu karijeru započeo je u Ministarstvu finansija, a zatim u Vladi Srbije, kao deo PR i medijskog tima premijera, stoji u njegovoj biografiji na Linkedinu. Zatim je radio u Misiji Republike Srbije pri EU u Briselu, pa u Ministarstvu spoljnih poslova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Milan Ostojić Sandokan u sredu je ranjen Šapcu. Nekadašnji osuđenik u predmetu protiv „šabačke grupe“, u poslednje vreme je ponovo u žižu javnosti dospeo zbog veze sa „Ćacilendom“ i sukoba sa jednim studentom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će na jesen prvo glasanje za Skupštinu, pa onda za predsednika. Kakvu šansu u tome miriše i šta to znači za protivnike vlasti
U pucnjavi koja se dogodila u sredu uveče ispred tržnog centra u Šapcu ranjen je Milan Ostojić, poznat pod nadimkom Sandokan. Za sada nema zvaničnih informacija o težini njegovih povreda niti o napadaču
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
