Srpski predsednik Aleksandar Vučić još nikada nije bio pod ovolikim pritiskom kao danas, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung.
Deo Vučićevih problema je, piše list, ekonomske prirode, a to ima veze sa okvirom koji zadaje američki predsednik Donald Tramp.
„Prema jedinstvenim ocenama ekonomista, privredni rast Srbije se 2025. prepolovio, strane investicije su opale, domaća potrošnja posrće“, piše list, dodajući da Vučiću muke zadaju i protesti studenata.
„Spoljnopolitički se sve više kruni politika ljuljaške ovog kandidata za EU, ta krhka ravnoteža zasnovana na dobrim odnosima sa Moskvom, Pekingom, Vašingtonom i Briselom. A to ima teške posledice po domaću ekonomiju“, dodaje FAZ, a prenosi DW.
Džabe dodvoravanje Trampu
Američke sankcije pogađaju Naftnu industriju Srbije (NIS) u većinskom ruskom vlasništvu. „SAD, koje žele da zauzdaju ruski izvoz energenata i time oslabe rusku ratnu privredu, zahtevaju da se Gazprom povuče. Ali, Rusi ne žele da prodaju. To Vučića dovodi u škripac.“
Navodi se da je Vučić pokušao da izbegne problem dobrim odnosima sa Trampom. Nije slučajno, ocenjuje list, što je posebnim zakonom Trampov zet Džared Kušner trebalo da dobije pravo gradnje na prostoru Generalštaba u Beogradu.
No, dil je propao kada se Kušner povukao zbog protesta javnosti i optužnog predloga protiv ministra kulture Nikole Selakovića.
„Kušnerovo povlačenje nije bilo jedina packa. Nekoliko dana kasnije su SAD zabranile uvoz guma iz fabrike Linglong u Zrenjaninu, koja pripada kineskim investitorima. (…) Srpski izvoz u SAD ostaje opterećen neobično visokom carinom od 35 odsto. Teško da će se to promeniti jer SAD svrstavaju Srbiju u zemlje sa debelim deficitima na polju demokratije, slobodnih izbora i pravne države.“
Mrštenje iz Moskve
U tom stanju su, piše frankfurtski dnevnik, u srpskoj vlasti uz veliko zadovoljstvo dočekane vesti da su SAD ipak odobrile da NIS do 23. januara radi bez sankcija, što opet pokreće rafineriju u Pančevu.
Podgrejane su spekulacije da se iza odobrenja krije mađarski premijer Viktor Orban, što opet donosi teoriju da bi mađarski MOL mogao da kupi Gazpromove udele u NIS-u. Pominje se i koncern ADNOC iz Abu Dabija.
U članku se podseća da su u Moskvi negativno reagovali na ranije signale da bi Srbija mogla da nacionalizuje NIS, te da je predsednik Vladimir Putin podsetio Srbiju na „obaveze“ iz ugovora.
„Kao pretnja se interpretira to što je Rusija produžila ugovor o isporuci gasa Srbiji za svega tri meseca, do kraja marta 2026. godine“, piše list.
„Odnosi dva pravoslavna bratska naroda već su ranije poremećeni kad je Moskva oštro kritikovala prodaju srpske municije Ukrajini. Takav izvoz oružja, koji je naišao na pohvale Zapada, Vučić je letos sasvim prekinuo što se u industrijskim krugovima tumačilo kao nepouzdanost Beograda“, dodaje FAZ.
Crne prognoze
List piše da su poremećeni i odnosi Beograda sa EU kao najvećim trgovinskim partnerom i investitorom – nije otvoren novi pregovarački klaster, a Vučić je izbegao da ode na Samit EU i Zapadnog Balkana krajem godine.
K tome, Kina ne najavljuje nove privredne aktivnosti u Srbiji.
„Unutrašnji protesti protiv Vučićeve vlasti, spoljni ekonomski pritisak, loš ambijent i neizvesnost – sve se to negativno odražava na razvoj ekonomije ove zemlje sa 6,5 miliona stanovnika“, piše list.
Prognoze su crne, zaključuje Frankfurter algemajne – prepolovljene strane investicije, pad građevinskog sektora, slaba domaća potražnja i rast od svega dva odsto za 2025. godinu. Za ovu godinu se računa sa manje od tri odsto, mada je Narodna banka Srbije optimistična i najavljuje 3,5 odsto.
*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.
Izvor: DW
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
